ŽANR: epska fantastika/horor
ORIGINALNI NAZIV: Aristophania 1 & 2
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
SCENARISTA: Ksavijer Dorison
CRTAČI: Žoel Parno
PREVODITELJKA: Bojana Janušević
ZEMLJA: Francuska
GODINA IZDAVANJA: 2019.
OCENA: 
Jedan je od lepših trenutaka, iako ih je mnogo i izbor je težak, u ediciji Stari kontinent u kojoj Čarobna knjiga predstavlja evropske autore – kao što i naslov kazuje. Zašto to kažemo? Jer unekoliko ovim delom ulazimo u savremene vode, divno je i zadovoljava nostalgiju, čitati legende devete umetnosti, ali i današnjica ima mnogo raskošnog da nam ponudi. Iz tog razloga se ne smemo zarobiti u prošlosti, a u tu klopku su upale mnoge umetnosti. No, s obzirom na činjenicu da je ovo jedna od najmlađih umetničkih grana, nekako je njeno, i evolucijski i kulturološki, da krši ustaljena pravila menjajući i pretvarajući se u istorijski tapiserijski satkan pasaž u drugu eru.
Tehnički mnogo toga spada u fantastiku – makar koliko-toliko – u slikarstvu, pa samim tim i u stripu figuracijski i figurativno se odnosi na radove koji sadrže subjekte iz stvarnog sveta, figure, često ali ne i obavezno, ljudske. Svojevrstan mimezis devete umetnosti je, takođe, nalik fantastici: ta mimikrija radi u gotovo istovetnom smeru, pošto strip poseduje sve što i vrhunska književnost i evolucijski vrsta je postala dovoljno snažna da prezre skrivanje baš kao i kod fantastike. Po Platonu: „..proces oponašanja je niko, čista maska ili čisti licemer i kao takav vrlo neodrediv nedodeljiv, sakriven, i nemoguće ga je smestiti u određenu vrstu ili fiksirati ga za jednu funkciju koja bi bila njegova vlastita…“ Na našu sreću, i strip i fantastika su nadrasli nivo skrivanja pod pseudonimima i gacanja po pastišu nekvaliteta, jedeći se zbog nepriznanja. Tinejdžersko durenje je prošlost, strip i fantastika su odrasli u sposobnu mladu umetnost. Ko to još nije shvatio, više i ne postoji, jer je izumro poput svakog prevaziđenog specijesa od proteina i nukleinske kiseline.
Ksavijer Dorison – scenarista vrlo objavljivan i omiljen kod nas. Između ostalog našoj publici je prezentovan sa delima: serijal: Torgal, serijal Pogrebnik, Asgard, serijal: Životinjski zamak, Long Džon Silver, Prorok, Treći zavet: Julije, Učitelj mačevanja, Kako se obogatiti u junu 1940. i serijal: W.E.S.T.
Žoel Parno – crtač, ne toliko zastupljen na ovim prostorima. Tačnije objavljen je samo: Učitelj mačevanja – neka od ostalih dela na kojima je radio su: Hong Kong Triad, serijal: Les Aquanautes, Un Pas vers les Étoiles i Le Sang des Porphyre.
Tom sadrži dve priče Azurno kraljevstvo i Progresori. Pripovest je o porodici sa kraja devetnaestog veka sa dobranom primesom fantastike. Naime, srž priče čini troje dece koja treba da naslede oca na dužnosti tragača, ali da li su oni to u stanju? Ništa ne govori u prilog tome iako imaju moćnog saveznika, koji ne izgleda uopšte moćno, ali izgled počesto vara. Na putu im se normalno nalazi potreba za hitnjom i zli moćnici. Neki i lepe spoljašnosti, ali crne duše. Sve je donekud mirno – potom lagano poleće kao i naslovna junakinja priče. Leteća bakica je surovija verzija Meri Popins uz britak i jednostavan humor kojim boji već šarenolike stranice i čini ih vrcavim.
Sigurno jedan od boljih predstavnika savremene devete umetnosti koje smo imali prilike da čitamo, iako ih je u poslednje vreme baš veliki broj. Veoma tekstualno delo, oblačića ima toliko da se povremeno čudite kako su uklopljeni sa crtežom. Spor tempo je i vrlina i mana scenarija, ovisi o onom što volite i preferirate. Dorison i inače neguje takav način pripovedanja, plus je ovo uvodni tom. Crtež poseduje varijacije od sumornog do šarenila, nismo primetili nijednu manu za prstom upreti u nju. Parnoa ćemo tek dobro upoznati u narednim godinama to je sigurno, i neće nas razočarati.
Budite i vi savremeni, poletite visoko, uzmite pijte sa izvora azura, leteća bakica vas čeka. Aristofanija vas čeka ukoliko još leteti ne umete barem pohitajte da što pre uveličate vašu kolekciju ovim smaragdom.