ŽANR: epska fantastika/horor
ORIGINALNI NAZIV: Aristophania 1 & 2
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
SCENARISTA: Ksavijer Dorison
CRTAČI: Žoel Parno
PREVODITELJKA: Bojana Janušević
ZEMLJA: Francuska
GODINA IZDAVANJA: 2019.
OCENA: 
Da li ste poput nas ponekad užasnuti mogućnošću zastarelosti žanra? Vrlo često Čarobna knjiga u ediciji Stari kontinent objavljuje dela koja donekle umiruju i prigušuju tu konstantno prisutnu bojazan da smo postali juče, u treptaju oka a da to nismo ni opazli. Strah je, zapravo, opravdan. U književnosti i stripu ukoliko nisi brz kao vreme, stariš, postaješ nečitljiva zbrka prošlih mišljenja, stavova i ideala. Piljevina što ju je vetar odavno razvejao u nepostojanje. Na našu sreću bivstvovanje i napredak su nezaustavljivi procesi, obezbeđuju opstanak čitavih vrsta pažljivo birajući trenutke kada tinjanje treba da pređe u zahuktalost. Periodiku je teško, da ne kažemo nemoguće, u potpunosti utvrditi, ali u svakoj epohi i svakom dobu uspeva stvoriti modernu fantastiku. Radnja je nasilna, jer se relikvije opiru utamničenju pod staklena muzejska zvona. Zalud, moderno ne čeka i ne traži dozvolu, ono se samoobznanjuje tvorenjem ostvarenja koja preoblikuju fantastiku.
Ukoliko bismo dublje razmislili o tome, došli bismo do zaključka da je dešavanje povezano sa nezasitošću evolucijske progresivnosti, koja proždire sopstvene zamisli i ostvarenja, hirovito menjajući ruha. Baš u tome je i sva lepota, ne postoji pravi i ultimativni izbor, ne postoji univerzalna lepota što godi svakoj zenici. Možemo otići i korak dalje tvrdeći da ne postoji ni fantastika. I ne bismo bili u krivu, žanr je izraz mogućeg, simulakrum mašte, uobrazilja. Nas to ni ne čudi, jer odavno držimo spekulativnu fikciju na pijedestalu poput kraljice, ali smo zadivljeni načinom na koji je mirnim putem ujedinila sve, da ne kažemo anektirala stvarajući jedinstvenu državu bez granica. Idealistički, ali baš tome je oduvek težila, jedna nacija, jedna zastava… Fantastika.
Ksavijer Dorison – scenarista vrlo objavljivan i omiljen kod nas. Između ostalog našoj publici je prezentovan kroz dela: serijal: Torgal, serijal Pogrebnik, Asgard, serijal: Životinjski zamak, Long Džon Silver, Prorok, Treći zavet: Julije, Učitelj mačevanja, Kako se obogatiti u junu 1940. i serijal: W.E.S.T.
Žoel Parno – crtač, ne toliko zastupljen na ovim prostorima. Tačnije objavljen je samo: Učitelj mačevanja, a neka od ostalih dela na kojima je radio su: Hong Kong Triad, serijal: Les Aquanautes, Un Pas vers les Étoiles i Le Sang des Porphyre.
U drugom tomu, vidimo kako je sve počelo za vreme pariske komune i eskaliralo u priču koju čitamo. Junaci se sve vreme teškom mukom nose sa bremenom odgovornosti, posrću, padaju i ustaju. Ovde čak ni moral nije crno-beo. Pripovest se bavi putem, dosezanjem nirvane, ali i živom, znate to je ono gde je zlikovac – čovek sa drugačijim uverenjima i metodama. Protkani jedom i crnilom, ali i svetlošću azura, protagonisti nam sve vreme čvrsto drže pažnju i ustreptalost iščekivanja traje do poslednje stranice.
Veliko ostvarenje, moderna fantastika, neisprazna i svrhovita. Kritika establišmenta, prikaz nepravednosti socijalnog ustrojstva i hijerarhije. Navodi na prava pitanja i dovode do pravljenja paralela sa svetom u kom živimo. Baš ono šta je i svrha i težnja vrhunskih dela. Jedna od retkih mana bi bila je Dorisonova tekstualnost, koja na momente crtežu ne dozvoljava da diše, ali je neophodno da upotpuni ono šta je hteo da prenese. Crtač, zapravo, u tome dobro i pliva sa obzirom na to da je sve vreme protiv struje. Likovi na trenutke deluju prosto i jednostavno, ali kada se zagledate uvidite koliki je umetnik majstor svog zanata.
Čekanje se isplatilo; nastavak Aristofanije je opravdano sva očekivanja i zaista bi trebalo sebi da priuštite nemir i lepotu koju će te dobiti uz ovo delo. Potraga za izvorom azura čeka na vas.