Volite pse? A još više vam se dopada tehnologija? A šta ako taj pas još i poseduje veštačku inteligenciju, apsolutnu lojalnost svom vlasniku i pripada vojno-tehnološkom privatniku? Aksel. Novi proizvod Krejn Industrije, iste one koja je stvorila rojeve dronova sposobnih da napadnu bilo koji metu na bilo kom mestu. Poručite odmah ili sačekajte da se Aksel prototip otgrne kontroli i nađe utočište blizu vas.
Ovog puta, predstavljam vam film „AXL“ iz 2017-te. Film koji je namenjen mlađim osobama i porodičnom druženju tokom praznika.
Priča o Akselu je priča o odgovornosti. Radnja nam je, verujem, već poznata ako ste odgledali bar tri filma za decu, jer sam film ne pruža mnogo novotarija i teških pitanja. Scene se prirodno nadovezuju jedna na drugu i tu nema mnogo pretpostavki šta će se desiti sledeće.
Priča sama po sebi govori o lepom, o pravilima, o ispravnim odlukama i greškama.
Razgovor o stvaranju dugometražnog filma počeo je 2015-te kada je eksperimentalni kratki film ‘Majls’ objavljen na internetu s namerom da se prikupe sredstava i nađu sponzori. Kada je došlo do produkcije, ideja je dobila na kvalitetu i odabrana je drugačija glumačka postava od one u kratkom filmu. Na površinskom nivou tematika nam je predstavljena u nizu međuljudskih odnosa između glavnog lika Majlsa Hila i sporednih likova. Radnja prati Majlsa, tinejdžera i zaljubljenika u motokros koji podbacuje u svim sferama života. Od škole i finansija, do tegoba prateći svoja interesovanja za sport, njemu jedino trke ostaju kao neka nada za karijerom. Svuda je predstavljen kao neuspešan, siromašan, ali ambiciozan i s pravim vrednostima. Ovo je priča kako jedan gubitnik može postati pobednik, ili kako pravi put nije nužno slava i novac.
Majls pri svojim avanturama ima pomoć i sa svakim od likova, on ima drugačiji odnos. Otac je tu kao vrh svih mudrosti i pun je saveta i razumevanja, dok Sara Perez koju tumači Rebeka Gomez, igra slatku curu s ciljem da ga dozove pameti, utiče pozitivno na junaka i natera ga na pravi korak. AXL je ovde skoro sporedan lik, neko ko vuče radnju dalje, ali ne dominira svakom scenom.
Pisac i producent dela Oliver Dali, svojim prvencem je hteo malo da se poigra arhitipovima loših i dobrih osoba, s tim što je klasičnu generalizaciju dobra i zla zamaskirao ponekim odstupanjem od pravila tako da zloća nije uvek zao, a heroj nije savršen.
U taj svet, producent je uveo ratnog psa kao orijentir, dok ljudi oko njega pričaju svoje i Akselovu priču.
Tehnološki gledano, film jedva da se dotiče fikcionog, jer je tehnologija kojom se služe u povoju i već postoje prototipovi slični fikcionom. Spomenuo bih ‘Hornet“ dronove iz filma kao kopiju ‘Swarm’ koncept roja dronova s namenom da nadgledaju, lociraju i unište metu. Takođe, kopija ‘AXL’ bespilotnoj kopnenoj jedinici, naveo bih ‘Mula’ ili ‘Big Dog’ koncept DARPE koja kreira sličan prototip hodajućeg robota za potrebe Marinaca i sa funkcijom prenošenja tereta po otežanim klimatskim uslovima i brdovitom terenu. Uz to, dodajte i samoučeću veštačku inteligenciju u sklop i dobijate koncept Aksela.
Upoznavanje sa AXL-om je obavljeno u prvim scenama kao i njegova namena. Attack Explore Logistic – vojni robot, osmišljen je kao zamena službenim psima. Ovaj aparat, koristio bi se u ratnim zonama kao pomoć/podrška ljudstvu na terenu, a operater zadužen za ovaj aparat bi biometričkom vezom sa AXL-om garantovao bezbednost i kontrolu nad apartom. Ta veza je neraskidiva, tako da operater zadužen za vojno pomagalo mora biti čovek od razuma, časti i s povećanim osećajem za moral. Sve se svodi na potrebu za odgovornošću i veliku pažnju na detalje, što nas drži dalje od negativnih uticaja okoline.
Dobre Stvari
Umesto prenatrpanih vizuelnih efekata, produkcija se odlučila da koristi ‘animatronik’ model AXL-a sa čovekom u odelu i pomoćnim animatorima koji će pokretati razne delove tela. Korišćenje modela prilikom snimanja dodaje realnost, jer glumci imaju fizički i vizuelni kontakt sa lutkom, time uvodeći emocije u delo i lutku, stvarajući privid realnog. Ovaj vid rada me dosta podseća na film ‘Pravi Čelik’ sa Hju Džekmenom. Kada razmislim, ova dva filma bih opušteno stavio na istoj polici, jer imaju mnogo dodirnih tačaka, samo je glumačka postava možda iz ‘B kategorije’.
Dijalozi su odrađeni na lep način i deluju stvarno, kao da se tako nešto desilo. Glumci lepo donose dijaloge i emocije tokom scena ne manjka, što je uglavnom problem kod sličnih ostvarenja. Stičem utisak da su svi glumci morali da prođu neku vrstu obuke kako da intoniraju svoj deo teksta, jer su sve rečenice savršeno skladne. Izuzetno lepo sročene rečenice i fraze. Moram dodati i da se tokom filma robotski zvuci Aksela transformišu u više životinjske, pseće tonove čineći ga više živim. Tu se ogleda proces razvitka duše u mašini i stavlja akcenat na uticaj pozitivnih ljudi na okruženje.
Sporedni likovi imaju funkciju. Nisu statični, kruti i hladni i ne glumataju, već stvarno žive u filmu.
Objekti i stvari koje vidimo kao detalje, koriste se više puta tako da ništa nije promaklo tokom detaljnog planiranja scena i snimanja. Ono što upali prvi put, koristi se opet, tako da su svi događaji dosledni. Mahom su za to zaslužni animatori koji su imali zadatak da robota AXL-a načine što bližim osobinama i ponašanju psa.
Muzika, posve moderne numere elektronske i rok, kao i ambijentalne numere pričaju svoju priču, svakom notom komplimentirajući scene.
Loše Strane
Moram da priznam da mi fali malo intrige, malo više preokreta i uzbuđenja tokom filma. Iako nije sve u savršenom skladu, ništa ne pođe po zlu kao u realnim situacijama, već sve stoji nekako blizu granice da stvari postanu ozbiljne.
Negativac ove priče, opet je postavljen kao glavni naučnik, osnivač, glavni i odgovorni za stvaranje pomahnitalog robota. Sporedni likovi oko junaka na momente opravdavaju negativca, što dodaje ljudskost zloći, ali istovremeno i ubija zlobu. Da, vojska pravi oružja, a oružja služe za loše stvari, a Aksel je oružje. Ako je negativac plaćen da proizvede nešto, taj projekat skrene s puta i on ga želi natrag, šta njega tu čini zlobnim? To što radi svoj posao?
Da bi otklonili tu ljudsku stranu u antagonisti, negativac dopušta da eksperimenti sa živom osobom teku svojim putem, možda i previše dugo da bi se održala kontrola. Na sve to ga upozorava njegov asistent, stalno upozoravajući da komande koje Aksel dobija mogu da postanu komadne za ubijanje i da veštačka inteligencija u Akselu nema ugrađene moralne kodove. Naučnik baš zato i dopušta Majlsu da edukuje Aksela tim vrednostima i pretekne mukotrpan rad za pet godina unapred, dakle, zloća eksploatiše dobrotu junaka.
Uz sve to, naučnik u jednom momentu zarobljava junaka i njegovu devojku, preteći da će narediti svom psu da učini nešto užasno ukoliko se junak ne odrekne biometrijske veze sa psom. Ovo je deo gde se pravi vlasnik robota stavlja u poziciju ludog naučnika i to je opet jedan od mnogobrojnih klišea s kojima smo se susreli i po sto puta susreli.
Po meni, previše je klišea, već viđenog i predvidljivog sleda događaja. Ipak, film je namenjen tinejdžerima, nema scena nasilja niti krvi.
Očekivao sam neki pomak u pravljenju filmova ove kategorije, neku novost pri režiranju, novost u radnji i temi, neku promenu, eksperiment ili bilo šta tog tipa. Jednostavno, očekivao samo evoluciju žanra za decu. To nisam dobio ovog puta.
Pored odgovornosti kao teme ovog filma, međuljudskih veza sina sa ocem, momka i devojke, teme lošeg uticaja društva i pogrešnog fokusa na slavu i novac, slabo je odrađena veza čoveka i psa, to jest, čoveka i mašine. Ovde se ne postavlja pitanje da li čovek može da voli mašinu i kakva bi to veza bila. Ovde se to usvaja bez polemike da li je Aksel živo biće ili gomila metala. Fali mi intriga, egzotika misli da čovek i mašina mogu da budu članovi istog čopora.
Tema veštačke inteligencije i čoveka, odrađena je u nekoliko navrata. ‘Nadogradnja’ je jedan od skorašnjih filmova koji se bavio sličnim, opet spominjem i ‘Pravi čelik’ koji je se po mnogim segmentima poklapa s ovim filmom.
Mislim da je ideja ovog filma mogla dublje da zagolica maštu, da se ozbiljnije pozabavi vezama čoveka i nečeg „bezživotnog“.
Zaključak
Film mi se jako dopao. AXL ima veliki potencijal koji nije šire eksploatisan, ali je ipak zabavan s obzirom kojoj publici je namenjen. Treba se povesti razgovor s decom nakon filma i objasniti im samu radnju i pozadinu da bi se najbolje usvojila poruka. Iako nije preterano uzbudljiv, „AXL“ me je okupirao na sat vremena. Mogao bih da ga pogledam još par puta, zahvaljujući glumcima i lepim scenama koje nisu bespotrebno šarene i vizuelno stimulativne.
Od ‘5 Marvina’ sa peticom kao najvišom ocenom, „AXL“ od mene dobija solidnih ‘4 Marvina’. Ukoliko se ne slažete s ocenom, molim vas da mi kažete vaše utiske o filmu. Do sledeće recenzije, bez panike i peškire u ruke.