U životu svakog opsesivnog čitaoca i sakupljača knjiga postoji momenat ili dva kada dođe u situaciju da jednostavno mora da ima tu neku knjigu ili serijal – da bi odmah nakon čitanja zažalio zbog kupovine. Knjiga obično završava skrajnuta u zadnji red na polici ili ispod kreveta (tuđeg), daleko od pogleda i srca. Ali nikad daleko od uma, jer se pitanje kako se otarasiti knjige a da niko ne provali da smo je imali itekako prisutno.
Da ne biste došli u iskušenje da upropastite čitalačku reputaciju, pomoći ćemo vam oko odabira knjiga koje valja zaobići u širokom luku.
Priručnik o vukodlacima – Dr. Robert Kuren
Čega je Robert Kuren tačno doktor nismo shvatili, niti zašto se tako predstavlja na naslovnici priručnika, ali da je doktor za vampire i vukodlake – nije. Knjižica za početak izgleda impresivno, tvrdo ukoričena i zastrašujućih zemljanih boja, debelog plastificiranog papira i prepuna ilustracija. Evo, odmah na početku stoji iskačuća slika zastrašujućeg vukodlaka. Ako vam to ne pokaže jasnu prirodu ove knjižice, onda ste glupi i zaslužujete da je kupite i posle sakrivate od ukućana da vam se ne bi smejali.
Teksta na skoro osamdeset stranica ima najmanje. Naslovi zauzimaju po pola stranice, objašnjenja koja dolaze uz slike isečene iz filmova previše su sitna i kosa (dobitna kombinacija za preskakanje), a kratak sadržaj postavljen ispod naslova teksta rađen je fontom tankim, kosim i izuvijanim. Knjiga bi se mogla prelistati za pola sata kada ne biste trošili vreme na dešifrovanje raznih fontova.
Samog teksta o materiji, dakle, nema previše. Obrađena je uopštena teorija o vukodlacima, njihova podela i nekoliko impresivnih primera kroz istoriju. Problem nastaje u sitnim greškicama. Svaki čitalac će verujem biti u stanju da pronađe jednu ili dve, i to nikad iste, što dovodi u pitanje verodostojnost ne teksta kao takvog (ipak je knjiga o vukodlacima, mislim, uozbiljite se), već više istraživanja. Recimo, vrlo je neozbiljno reći za Kerbera da je imao dve glave. Čak i oni koji su u životu samo Diznijeve crtaće pogledali znaju da Kerber ima tri glave. Tj, obično se predstavlja tako, mada broj može da varira od jedne do druge ilustracije, ali nikako se ne bi trebalo vezati za samo jednu sliku vaze ili pločica iz tog vremena. Dakle, uobičajan broj glava Hadskog čuvara iznosio bi tri.
Dok dođete do uputstva o tome kako prepoznati vukodlaka i pobeći od istog, shvatate da je knjiga verovatno zamišljena kao slikovnica – kada bi imala manje krvoločne ilustracije.
Biblio vampiro – Dr. Robert Kuren
Knjiga o vampirima odrađena je na isti način kao i ova o vukodlacima – osim što na prvoj stranici iskače mrtvački kovčeg. Već smo vam rekli šta zaslužujete nakon kupovine jedne knjige? Pa, ako kupite obe zajedno, sami ste tražili. Teže se i sakrivaju ako su u paru.
Ilustracije uglavnom iz filmova, situacija sa fontovima potpuno ista, kao i podjednak broj sitnih grešaka. A pošto sitnice sreću znače, svi znamo kako može da nas iznervira mala stvar i natera nas da preispitamo do tada pročitano.
Svima nam bude lepo jasno ko su vampiri i na koliko vrsta se dele, priče o japanskim i afričkim vampirima su izuzetno zanimljive i vrlo ste impresionirani obimom piščevog istraživanja – sve dok ne krene da ogovara naše domaće vampire.
Pomalo pristrasno, tu imamo nekoliko zamerki. Reč vampir je srpskog porekla pa je kao takva preko tadašnjih austrougarskih novina došla i do ostatka sveta, ali tu sitnicu pisac zaboravlja da pomene. Najpoznatiji srpski vampir Sava Savanović se uopšte ne spominje, ali zato imamo Petra Plogojevića. Nema veze što se Petar prezivao Blagojević. Slova se pomešaju, zar ne?
Postavlja se neizbežno pitanje: ako je ovako osakatio mitologiju jedne zemlje, koliki je odnos tačnih/netačnih informacija izašao iz pera ovog pisca?
U knjigu su ušla i neka mitska stvorenja koja ne piju krv, ali valjda nečim mora da se popuni sadržaj.
Uputstvo za prepoznavanje vampira je, isto kao i ono za prepoznavanje vukodlaka, čisto komičnog karaktera. Podrazumeva se, jelda.
Ne postoji bezbedan način da se otarasite ovih knjiga, čak ni da ih poklonite. Neće ih niko. Sama izdavačka kuća ih se ratosiljava za 100din /~1euro/. Uz ove knjige trebalo bi da stoji priručnik kako ih izbeći i, još važnije, kako ih se otarasiti. Pretpostavljam da uvek možete da ih poklonite nekom strancu koji ne zna srpski jezik niti ikad planira da ga uči.