U redu. Stariji ljubitelji žanra znaju odgovore na ova pitanja pa bih zato vama mlađim ljubiteljima postavio sledeća pitanja. Da li među vama ima filmofila? Dobro, zadovoljan sam odgovorom. Sigurno vam je poznat film „Čovek koji je pao na Zemlju?“ Jeste, ali koliko vas zna da je film rađen po istoimenom romanu i kako se zove pisac istog? Dobro, sada je vreme da naučite prvu lekciju ovog predavanja kroz koje ću vas provesti.
Ovaj uvod sam iskoristio kao predstavljanje svoje rubrike o klasicima koje bi svaki pravi ljubitelj fantastike trebalo da pročita i da bude upoznat sa istim. Lično smatram da ima dosta klasika i pisaca koji nisu dovoljno zastupljeni kod nas i na ovaj način bih želeo da ih približim široj publici i, možda, nekom izdavaču kod koga bi se probudila zainteresovanost za iste. No, otom potom. Polećemo.
Ime Voltera Tevisa (Walter Tevis) je poznato u žanru naučne fantastike, iako je za života napisao samo sedam knjiga, od kojih četiri spadaju u naučnu fantastiku. Najveću slavu je stekao sa prva dva romana, Hazarder (The Hustler) i Čovek koji je pao na zemlju (The Man Who Feel to Earth) koji su doživeli svoje filmske adaptacije. Malo kasnije će biti reči o adaptaciji Čoveka koji je pao na zemlju. Od ostalih knjiga naučne fantastike koje je Tevis napisao vredi izdvojiti „Pticu Rugalicu“ (The Mockingbird), antiutopiju o očovečavanju robota i zbirku priča „Daleko od doma“ (Far from Home) u kojoj je Tevis sakupio svoje naučno fantastične priče. Četvrti roman koji se može svrstati u žanr je Koraci sunca (The Steps of the Sun) čija je radnja suprotna onoj u Čoveku…
U svom najpoznatijem delu Tevis nam donosi jednu od originalnijih ideja prvog kontakta između ljudi i vanzemaljaca. U njoj se upoznajemo sa Tomasom Džeromom Njutnom, vanzemaljcem sa planete Antea koji je došao na Zemlju sa zadatkom da ispita da li je naša planeta pogodna za naseljavanje njegovih sunarodnika sa matične planete pogođenom ekološkim katastrofama izazvanim nuklearnim ratom. Primenjujući deo napredne tehnologije sa svog sveta uspeva da osnuje svoju korporaciju i da proda napredni proizvod kako bi sakupio sredstva za izgradnju svemirskog broda kojim bi pokupio preživele Antejce i doveo ih na bezbedno. Ali, kako to obično bude, ništa ne može da prođe jednostavno. Usled nemogućnosti da se prilagodi životu među Zemljanima i spletkama moćnika iza zavese Njutn počinje da usvaja hedonistički život i da izražava dotad nepoznate emocije. Vremenom dolazi do krize identiteta zbog koje doživljava potpuni poraz.
Na prvi utisak deluje da je radnja romana previše prosta i jednostavna, ali između redova se krije pravo pitanje ko je ovde zapravo ljudsko biće? Tomas Džerom Njutn u početku ima entuzijazam i harizmu zahvaljujući kojima je usredsređen na svoj zadatak. Svoje saradnike drži na distanci i vremenom se sprijateljuje sa jednim od njih, Najtanom Brajsom. Ali sve ovo nije bilo dovoljno da pobedi jednog od najopasnijih neprijatelja, neprijatelja koji je gori od ljudi među kojima se našao, samoga sebe.
Što se tiče ostalih ljudi u romanu svakako pažnju privlače Nejtan Brajs i Njutnova pomoćnica Beti Džo koji su jedini pozitivci što se tiče ljudi. Dok je Brajs ostao njegov prijatelj nakon što je otkrio pravu istinu vezanu za Tomasa, Beti Džo, dobroćudna alkoholičarka, je uvek bila tu za svog gospodara. Tevis je u ovom romanu iskritikovao američke političare i moćnike koji su spremni na sve kako bi se domogli poena u trci za moć pa svoje rivale prisluškuju i smeštaju im razne afere. Ne bih želeo sve da kažem u ovom tekstu, pročitajte knjigu (uprkos tome što ste odgledali film) i sve će vam biti jasno.
Razlog za popularnost ovog romana leži i u Tevisovom jednostavnom stilu. Bez suvišnih reči, vrlo prostim jezikom nas vodi kroz priču koja može da služi kao parabola na hladnoratovsku situaciju kao i problemima prilagođavanja pripadnika babyboom generacije koja je slična Njutnovom prilagođavanju na Zemlji.
Ova knjiga je dostupna domaćim čitaocima zahvaljujući nekadašnjoj ediciji Kentaur koja nam je predstavila najveće klasike žanra. Odličan prevod Marije Đilas nam je približio Tomasa Džeroma Njutna i naterao nas da saosećamo sa njim.
Knjiga je doživela dve filmske adaptacije od kojih je svakako najpoznatija ona iz 1976. godine u režiji Nikolasa Riga (Nicolas Roeg) kome je ovo jedan od najpoznatijih filmova. Ova adaptacija je čuvena i po tome što je ovo bila prva glumačka uloga Dejvida Bouvija (David Bowie) koji je odlično izneo glavnu ulogu. Zanimljivost leži u tome što je tokom snimanja Bouvi konzumirao kokain pa je na setu delovao zbunjeno. Sa druge strane su Rig i njegovi saradnici hvalili njegov profesionalni pristup vanzemaljca koji se teško prilagođava ljudskom društvu. Iako ga je kritika u početku dočekala na nož film je vremenom među Bouvijevim obožavaocima i ljubiteljima sedme umetnosti stekao kultni status koji sa pravom zaslužuje.
Druga adaptacija je snimljena 1987. godine kao pilot epizoda za nikada snimljenu televizijsku seriju. Ona je prošla gotovo nezapaženo.
Vest koju su ljubitelji knjige sa radošću dočekali je to da je u planu snimanje serije pod pokroviteljstvom CBS. Sad kada će serija biti snimljena i koliko će pratiti knjigu ostaje nam da dočekamo i vidimo.
Svedoci smo da su izdavači počeli da se interesuju za sf klasike (tu pre svega mislim na Čarobnu knjigu), pa se nadam da će i Tevisove knjige nekome zapasti za oko jer smatram da ova knjiga treba da doživi svoje reizdanje kao i da se pred domaćim čitaocima nađu i ostale Tevisove knjige.
Čitala sam knjigu i gledala sam film. Meni se sviđao Bowie u toj ulozi- bez obzira što je bio kako kažete na kokainu. Mislila sam da povremena zbunjenost koja se vidi tako i treba da se odigra. 🙂 U svakom slučaju preporučujem i knjigu i film a i vaša recenzija mi se sviđa.