Zanimljiva je postavka Dinotopije kao urbanog sveta, uz mnoge kvalitete koji se povezuju sa ruralnim: integrisanost, lepota, ravnoteža… Ovde se vidi da je Džejms Gerni pokušao da uključi sve, od prenatrpanog urbanog života preko malih gradova do udaljenih i divljih sredina. Izgled gradova je inspirisan srednjovekovnim, urbanim krojem naselja Starog sveta, sa njihovim organskim mrežama ulica i narodnom arhitekturom, pre nego stilom odozgo-nadole prisutnog kod više profesionalizovanih društava. Takođe, nadahnula ga je i ekspozicijska arhitektura, kao što je izložba u Čikagu iz 1893. godine, koja je bila privremeni izraz najviših uzora američke renesanse (Plough Quarterly, 2022).
Valja naglasiti da sve što predstavlja „ružno“ i zlo, kao i bilo kakvo ispoljavanje u vidu pretnje ovakvoj idealnoj zajednici u „Dinotopiji“, smešteno je izvan grada u prirodni ambijent (a nasuprot civilizacijskom), te da je, kao takvo, proglašeno za „autsajdersko“ i socijalno nepoželjno (Vuksanović, 2011, str. 20). S druge strane, svet izumrlih, a pokatkad i krvožednih životinja – dinosaurusa, nasuprot „autsajderskih“ ljudskih zajednica koje tumaraju po šumama i deluju na „gerilski“ način – prikazan je u ulepšanom svetlu, kako mirno živi u skladu s ljudima, u njihovim neobičnim urbanim naseobinama. Naravno, podsetimo se da u knjizi sve vreme ovaj savršeni poredak lepote, zanimljivog, nepasivnog, smelog mira i vladavine opšteg dobra, koji egzistira na ostrvu, čiji urbani prostor naseljavaju inteligentni dinosaurusi i ljudi koji se okupljaju na srednjovekovnim trgovima gledamo kroz slike i saznanja veštog naučnika Artura koji se veoma zanima za svoju okolinu, fokusirajući se na specifične detalje.
Razvoj Arturovog putopisa prate ilustracije koje oduzimaju dah i koje čitaocu omogućavaju da gotovo svojim očima sagleda ovaj imaginarni svet, te uranja među stranice kao da hoda po detaljno oslikanim ulicama Dinotopije, uživajući u bujnom, živahnom, neopasnom i verodostojnom okruženju u kojem se mladunci dinosaurusa i deca igraju zajedno. Ogromni brahiosaurusi koračaju oprezno iz straha da bi mogli zgnječiti nekog nepažljivog čoveka, oštrozube grabljivice uče tai či čuan i žive na etički odobrenoj ishrani ulovljene ribe, a kada ogromni četvoronožni Dinotopijac oseti da mu se približava smrt, on odlazi u divljine Kišnog basena i nudi svoje telo kao hranu svojim rođacima koji se i dalje prehranjuju mesom i koji su odbacili građansko društvo idući stazama svoje „autsajderske“ sudbine. Kao što u televizijskoj seriji „Dinotopija“ (2002) kaže Merion, lepa ćerka gradonačelnika Grada na vodopadu, „dinosaurusi su uglavnom dobroćudni“. Svemu tome doprinose prevodi jezika u formi otiska stopala dinosaurusa i objašnjenja određenih predmeta kao što su kružni kreveti u obliku gnezda dinosaurusa ili opisi svakodnevnice kao što je proces pranja zuba ovih predistorijskih stvorenja ili način njihove komunikacije s ljudima. Doduše, tu možemo primetiti manu ovog romana: Gernijevo pripovedanje ne stvara nikakvu avanturističku tenziju u priči, već pripoveda o mestima i događajima vezanim za njih, pa samim tim nema ni kulminaciju.
Svrha fantastike nije bekstvo, već angažovanje
Veći deo svake knjige o Dinotopiji odlično se može definisati stihovima pozajmljenim iz uvoda Artura Konana Dojla u njegovu klasičnu fantaziju o dinosaurusima „Izgubljeni svet“ (1912): „Napravio sam sebi jednostavan plan/Ukoliko jedan sat radosti dam/Dečaku koji je upola čovek/Ili čoveku koji je upola dečak“ (aut. prev.). Napisan da angažuje čitaoca koji želi da odluta od sumorne stvarnosti kasnonoćnih vesti u čudesni svet u kojem životinje pričaju, obični ljudi čine velika dela i priče imaju srećne krajeve, ovaj Gernijev književni fenomen fantazije pokušava da oslobodi kod čitaoca odgovarajuće aspekte unutrašnjeg deteta koji se delimično zaboravljaju u dugačkom susretu sa odrastanjem. Kako u jednom intervjuu i sâm umetnik navodi, ilustrovana knjiga (pojačana Gernijevom umetnošću) već skicira mnogo dimenzija ove alternativne društvene realnosti, ali čitaočeva mašta dodaje najmanje 50 odsto činu dočaravanja sveta, popunjavajući prazna mesta između slika i reči (Plough Quarterly, 2022). Naime, autor-ilustrator konstatuje da je zabavno povezati svoju maštu sa mestom koje ne postoji, jer to čini da ljudi još više cene svoj svet.
U svetu koji je Gerni stvorio veoma je primetan njegov odnos prema tehnologiji. To ni u kom smislu nije primitivno društvo: imaju mašine za ronjenje, vazduhoplovne balone itd. Ali takođe izgleda da su selektivni u onome što usvajaju i čemu su privučeni. U stvari, kao što smo već isticali ranije, zajednička pouka cele franšize je da su mašine i tehnologija loši, a priroda i dinosaurusi dobri. Ovo se više istražuje u nastavku „Dinotopija: Zemlja ispod“ (1995) u kojem se otkriva ponešto i o prošlosti Dinotopije, dok trenutni protagonisti putuju ispod površine ostrva i otkrivaju ogromnu mrežu laguma i pećina, gde je neka drevna, podzemna civilizacija čuvala mehanička prevozna čuda. Autor je u nekoliko navrata govorio da za svaku knjigu želi da istražuje nove oblasti i kulture Dinotopije, što mu je i pošlo za rukom (Exits Examined, 2024).
Svojevrsni vrednosni, kako estetski tako i etički relativizam, koji je neposredno apliciran u delom kompjuterski dizajniranoj televizijskoj seriji „Dinotopija“ (2002) doprinosi pouci priče jer demonizuje svet različitosti, dok, nasuprot ovome, pacifikuje prirodu, odnosno njene na prvi pogled zastrašujuće praistorijske oblike života, prevodeći ih u tehnički definisane civilizacijske kodove čiji je jezik čitljiv koliko i „humanizovani“ jezik dinosaurusa. Time nostalgija za prvobitnim prirodnim svetom dobija svoje razrešenje u tehno-utopijskoj vizuri civilizacije koja transcendira kako vreme tako i prostor u konvencionalnom tumačenju ovih pojmova. Time se implicitno dokazuje da se predikati lepote i uzvišenosti, ma šta oni značili u savremenom dobu, menjaju onako kako se menja kako objektivni, tako i subjektivni čovekov svet (Vuksanović, 2011, str. 21).
Treća knjiga „Dinotopija: Prvi let“ (1999) predstavlja više prednastavak, a zanimljivo je da pojedina izdanja ovog naslova imaju prateću društvenu igru. Tu je tema poreklo celokupne civilizacije u Dinotopiji, a proizašla je iz ideje o jednom periodu borbe, patnje i žrtvovanja, dobu heroja, u kojem nije sve bilo savršeno i kada je ostrvo moralo da prolazi kroz distopijsku i problematičnu fazu da bi dostiglo svoju utopiju kakva je Dinotopija sada. Prema rečima pisca, kroz ovaj prednastavak je istražio sa distopijske tačke gledišta pitanje: kako je svaka očigledna korist od novog tehnološkog pronalaska uravnotežena nevidljivom cenom ili kompromisom za koji može biti potrebna generacija ili dve da se prepozna (Plough Quarterly, 2022). Čak je i pronalazak pisanja potkopao „palate sećanja“ koje su nekada imala protopismena društva (sistemi ideografskih ili ranih mnemoloških simbola ili slova koji olakšavaju pamćenje). Kao sin, unuk i praunuk majstora, inženjera i pronalazača, Gerni je oduvek bio oduševljen tehnologijom. Njegova je procena da je postojala epoha kada smo zaista mogli da sagledamo i razboritije razmatramo budućnost – u vreme kada se pojavila električna energija, masovna proizvodnja, automobili, avioni i moderne komunikacije – drugim rečima, oko 150 godina pre sadašnjosti. Današnjica se još uvek nije previše udaljila, i dovoljno nam je poznato da se odnosi na to razdoblje, ali stavlja naše savremene dileme u neki kontekst. Uz pojavu robotike i veštačke inteligencije ponovo smo na sličnoj raskrsnici, i Gerni misli da će život sa tehnologijom hotimično postati još važniji. Četvrta knjiga „Dinotopija: Putovanje u Čandaru“ (2007) vodi čitaoce na istočni deo ostrva i ponovo prati Artura. Grad Čandara je sopstvena stara civilizacija. Knjiga je inspirisana otkrićem pernatih dinosaurusa jer se, dok je pisao prve knjige, nauka o dinosaurusima proširila te je želeo da njegova dela to odražavaju (Exits Examined, 2024).
Velika zbirka od čak 17 kratkih romana o Dinotopiji namenjenih predtinejdžerima počinju da se objavljuju od 1995. godine. Iako nisu ilustrovani, i napisali su ih drugi autori, ova ostvarenja imaju omote s potpisom Džejmsa Gernija koji daje svoj doprinos u njihovom nastajanju. Obično imaju direktne zaplete i ljudi ih vole zato što su lepi mali dodaci svetu „Dinotopije“. Neke od njih su jednostavne avanture sa jednom notom kao što je „Rečna potraga“ (Džon Vornholt, 1995), a neke od njih imaju već poznate likove i sveobuhvatne zaplete. Fascinantno je videti svet „Dinotopije“ transponovan u čisto napisane romane jer to pokazuje koliko je originalna serija od četiri knjige bila posebna u korišćenju ovih zadivljujućih slika i koliko oživljavaju Gernijev univerzum.
Takođe, upečatljivo je kako su ljudi sa toliko različitih ideoloških perspektiva prihvatili Dinotopiju, od fundamentalističkih vernika do evolucionih biologa, od socijalista do kapitalista stare škole (Plough Quarterly, 2022). Možemo pretpostaviti da tome ide u prilog što se pisac uglavnom fokusirao na pragmatična pitanja, pokušavajući da u knjigama izbegne pitanja religije, morala, politike i ekonomije koja bi pokretala priču. Umesto toga, u fokusu su likovi (sa svim njihovim manama) i pustolovina. Samim tim, čitaoci su različito doživeli i prihvatili knjige o Dinotopiji.
Magični rezultati – lestvica je podignuta
Pred kraj je važno napomenuti da je Džejms Gerni koncept knjige, koja je tobože za decu, tretirao prilično ozbiljno te su iz tog razloga krajnji rezultati magični. Svoj celoživotni teški rad, koji odlikuje realistički naučni pristup, uložio je u slike ovih knjiga, a dolazak do ove faze vidljivo predstavlja jedan dugačak i težak put kalemljenja. Pokazao je da ilustrovana knjiga koja je dopadljiva deci zaslužuje najkvalitetniju umetnost i veliku pažnju u njenom osmišljavanju i izvođenju. To je bilo jedinstveno tada, a može se primetiti da je i danas, više od 30 godina kasnije (Mascord, 2017). Pogotovo ukoliko se uzme u obzir da grafički romani pružaju iskustvo društvenog čitanja ukoliko ste sa prijateljem ili članom porodice što, zaključuje Gerni, u krajnjoj liniji definiše fantaziju – ona nas okuplja, vodi u druge svetove i, na taj način, dovodi do većeg uvažavanja magije trenutnog sveta oko nas (Gurney, 2013). Uostalom, odrasli vole ilustrovane knjige podjednako kao i deca. „Mislim da je zbog toga porasla publika za grafičke romane“, jednom je Gerni izjavio smatrajući da „postoji pravi jaz na tržištu slikovnica namenjenih starijim čitaocima“ (Meyers, 2015).
Utisak koji se iz raznih intervjua i mnogih Gernijevih nedavno objavljenih knjiga stiče je da ovog umetnika više od bilo čega drugog zanima proces i obrazovanje u oblasti slikarstva. Pored svega do sada navedenog, umetnički talenat Džejmsa Gernija doveo ga je i do mogućnosti da ilustruje više od 70 knjiga naučne fantastike, uključujući „Veličanstvenu stazu“ (1987) Alana Dina Fostera, poznat je i kao dizajner 17 poštanskih maraka za Američku poštansku službu, često gostuje kao predavač u umetničkim školama, filmskim studijima i kompanijama za video-igrice, a samostalne izložbe njegovih umetničkih dela su održane u muzejima širom sveta.
U slučaju da nikada ne dobijemo još jednu knjigu o Dinotopiji, lestvica je već podignuta izuzetno visoko. I dalje je retkost videti svet koji je uobličen i uživljen do tako sitnih detalja kao što je ovaj koji je stvorio Džejms Gerni. Putopis, koji osvaja maštu i dece, i odraslih, ovekovečen je i u igranim filmovima, animiranim filmovima, televizijskim serijama i video-igricama. Dinotopija se svakako ne može lako zaboraviti, i ne treba se iznenaditi ukoliko se u budućnosti ovaj neverovatni univerzum na neki način proširi.
Izvori:
-
Bijenale fantastike 2023. (8. jun 2023). Džejms Gerni – Kralj ostrvske utopije ljudi i dinosaurusa. Beograd: Fondacija Mihajlović – Feniks. Preuzeto 19. aprila 2024. sa: https://www.bijenalefantastike.rs/dzejms-gerni-kralj-ostrvske-utopije-ljudi-i-dinosaurusa/
-
Exits Examined. (17. januar 2024). Whatever Happened to Dinotopia? Youtube. Preuzeto 19. aprila 2024. sa: https://www.youtube.com/watch?v=kzEZYyA9uuE
-
Gurney, James (21. januar 2013). Dinotopia: Art, Science, and Imagination. Youtube. Preuzeto 17. aprila 2024. sa: https://www.youtube.com/watch?v=MrZ9GA-hiPI
-
Jedi Code. (18. novembar 2005). Dinotopiя kak istočnik Lukasovskogo vdohnoveniя. Jedi Code. Preuzeto 18. aprila 2024. sa: https://jc.centax.ru/articles/press/450-controversial-similarities-between-dinotopia-and-phantom-menace
-
Mascord, Dulcie (23. avgust 2017). An Illustrated Book Without Which… Dinotopia. Words & Pictures – The SCBWI British Isles Online Magazine. Preuzeto 17. aprila 2024. sa: https://www.wordsandpics.org/2017/08/an-illustrated-book-without-which.html
-
Meyers, Joe (11. februar 2015). Stamford museum presents the world of ‘Dinotopia’. CTPost. Preuzeto 20. aprila 2024. sa: https://www.ctpost.com/news/article/Stamford-museum-presents-the-world-of-Dinotopia-6075215.php
-
Plough Quarterly. (8. novembar 2022). Dinotopian Visions – An Interview with James Gurney. Plough – Another Life is Possible. Preuzeto 18. aprila 2024. sa: https://www.plough.com/en/topics/justice/politics/dinotopian-visions
-
Vuksanović, Divna (2011). Filozofija medija: ontologija, estetika, kritika. Beograd: Čigoja štampa