Distopija – Ogledalo stvarnosti

ŽANR: fantastika/basna/distopija

ORIGINALNI NAZIV: Le château des animaux: Miss Bengalore & Les Marguerites de l’hiver

IZDAVAČ ZA REGION: Makondo

SCENARISTA: Ksavijer Dorison 

CRTAČ: Feliks Delep

ZEMLJA: Francuska

PREVOD: Goran Kostorović

GODINA IZDAVANJA: 2018-2020.
OCENA:

Izdavačka delatnost Makonda se ne zasniva na prohtevima publike, već na njenoj potrebi. Na tom principu se bazira i objavljivanje globalno poznatog i popularnog kakotopijskog dela, u potpuno novom ruhu. Upravo takvih poduhvata sam veliki zagovornik, jer ipak, ništa nije teže od prilagođavanja klasika sledećoj generaciji čitalaca. To treba činiti vrlo oprezno i uz ogromnu dozu skepse, u suprotnom možemo da očekujemo da autori skliznu u mogući totalitarizam, ne vodeći više računa o autentičnosti koju nudi predložak. No, postoje i uradci, koji su zagovornici spoja novog i starog, isključivo kvalitetom gradeći književnu utopiju. 

Ogledalo stvarnosti, nažalost, leži u antiutopiji ili u utopijskoj antitezi. Razlika između distopije i antiutopije je značajna. Distopija ne stremi tome da bude blagostanjiva, sa druge strane antiutopija sebe prezentuje kao utopiju, ili je nameravala biti takva, ali je ideja razorena ili iskvarena. U osnovi, distopija je fiktivni svet gde su dovedene do maksimuma rđave strane današnjeg društva. Prozaično je karakteriše ugnjetavajuća verifikacija autoritarnih i totalitarnih tiranina. U književnost su je uveli Jevgenij Zamjatin ili Džek London, zavisi koga pitate. Ipak, rodonačelnici nisu najviše doprineli distopijskom žanru, to su pre svih učinili Orvel, Haksli i Bredberi. U novijem dobu, predstavnici ovog podžanra uglavnom spadaju u omladinsku fantastiku, primer je Suzan Kolins. Popularnost žanra je kulminirala serijom podžanrova, a pojam se upotrebljava da podstakne i aktualizira pitanja koja utiču na život običnih ljudi: religija, politika, sociologija i tehnologija budućnosti. Stoga je naziv poprimio sijaset podrazumevanih pretpostavljanja kao što su beda, onečišćenje i represija vlastodržaca.

Ksavijer Dorison – scenarista vrlo objavljivan i omiljen kod nas. Između ostalog našoj publici je predstavljen sa delima: serijal: Torgal, serijal Pogrebnik, Asgard, serijal: Životinjski zamak, Long Džon Silver, Prorok, Treći zavet: Julije, Učitelj mačevanja, Kako se obogatiti u junu 1940. i serijal: W.E.S.T.

Feliks Delep – Dvadesetosmogodišnji mladić kome je ovo prvi ozbiljniji rad.

U suštini, ne možemo vam pokvariti čitanje, ovo je faktički stripovana Orvelova Životinjska farma. Ali ima razlika, najveće razmoilaženje se ogleda u gandijevskom otporu junaka surovoj vladavini bika i pasa. Naravno, sve je predstavljeno kao da je zarad njihovog dobra. Nažalost, i sami se često posmatramo u ogledalu slične stvarnosti. No, ponekad borba nije rešenje, jer koliko dugo će proći dok ne postanemo oni drugi, ako se borimo njihovim metodama? Odgovor koji tražite je: automatski. I upravo time se bavi ovo delo, promišljanjem morala borbe za pravu stvar. Motiv kao pokretač akcije je čist, ali reakcija transformiše i junaka  u zlikovca. Postavlja se ključno pitanje: dokle smo spremni ići?

Ovaj strip je preuzeo sve odlike filozofske rasprave koju poseduje knjiški predložak. Nimalo ne umanjujući značaj izrečenog, uprkos tome što to čini na osoben način. Dakle, scenarista je uspeo modernizovati i nadograditi sve Orvelove nedoumice i promišljanja. Ipak, hvalospeve odnosi crtač, tek na početku karijere, a već maestro – aplaudiram! Ne možemo preterati ni ako kažemo da je sasvim dovoljno da posmatrate slike za bezgranični užitak. Prevod moramo posebno pohvaliti, oseti se koliko truda je uloženo da nam se prenese autentičan duh pripovesti. Mana je jedino što poznajemo priču te izostaje bilo kakvo iznenađenje. 

Prva dva toma serijala su opravdala naša očekivanja. I treba da imaju svoj životni vek do neminovnog pojavljivanja integrala kada priča bude kompletirana. No, savet je da podržite borbu da se tiranin smeni sa trona. Zamak za sve njegove stanovnike, ista prava za sve antropomorfne građane ove bajke za odrasle. Izađite na referendum i kažite NE biku i psima, a DA kupovini stripa.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *