Donosilac promene

 

 

ŽANR: fantastika/horor/DC
ORIGINALNI NAZIV: The Sandman Volume One
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
SCENARISTA: Nil Gejmen
CRTAČI: Sem Kit, Malkom Džouns III i Majk Dringenberg
KOLORISTI: (Robi Buš), Stiv Olif, Danijel Voco i Zajlonol
NASLOVNA STRANE: Dejv Makin
ZEMLJA: SAD
PREVOD: Goran Skrobonja
GODINA IZDAVANJA: (1988-1989), 2021.
OCENA:

 

 

Interesantno i neobično je u Srbiji videti izdavača koji poštuje sve odgovornosti koje idu sa delatnošću. Vremenom postaje uočljivo za one koji umeju raspoznati, Čarobna knjiga upravo to čini. Naime, u segment odgovornosti svakog ko se bavi ovim poslom ne spada isključivo to da nam ponudi kvalitet, on se podrazumeva. Kao primer za ostale dužnosti možemo uzeti upravo ovo izdanje iz edicije Olovka, tuš i pero. Već godinama unazad delo je nedostupno na našem tržištu, sem za basnoslovne cifre. Što je stanje u koje ne smeju dospeti kapitalna dela, čak ni ona iole znana a kamoli ona uticajna na pop kulturu i kulturu uopšte. I u tome leži glavnina odgovornosti izdavača – da vam učine dostupnom svu vrednu prošlost, sadašnjost i budućnost. Ovaj tom pokazuje pravi put.

Najblaže rečeno, Sendmen je donosilac promena. Zajedno sa Nadziračima, V kao vendetom i Povratkom mračnog viteza obrazuje sveti kvartet DC-ja. Zapravo vascelog stripa. Svojim pojavljivanjem su strip odveli u eru grafičkih romana i u sferu, sa umetničkog aspekta, visoko vrednovanih ostvarenja. Ipak, treba i iz kvarteta izdvojiti Sendmena, jer je remodelirani junak. A Kirbijevog i Sajmonovog originala se niko više ni ne seća, bio je samo još jedan frajer u helankama. Gejmen ga je ’izvrnuo, okrenuo i nešto sasvim drugo doveo na scenu’, što nije više bilo tako dosadno, ni uobičajeno. Otelotvoreno je nešto što i danas izmamljuje oduševljene uzdahe i zaljubljivanje u devetu umetnost. Asfaltirao je trasu za sutrašnjicu stripa, današnjicu nam je već doneo. Naprosto, ovo remek-delo je samom genezom osuđeno na to da bude stalni vesnik transformisanja.

Nil Gejmen – svako ko se našao u situaciji da čita ovaj tekst definitivno zna ko je ovaj velikan fantastike, ali evo, čisto da zabavimo i sebe i vas, nekoliko stvari o njemu. Jedan je od onih retkih autora koji su sa nečim što je po svemu delo andergraund fantastike napravili bum na fantastičnoj mejnstrim sceni, ali i glavnotokovskoj (mala digresija, ovo nikako ne treba uzimati kao pravilo – ekstremno je retko, fantastika je svet izvan glavnog toka, paralelna dimenzija, i kao takvu je treba posmatrati). Govorim naravno upravo o Sendmenu koji je u produkciji za ekranizaciju (uvršten u obaveznu lektiru Kalifornijskog univerziteta na predavanjima o mitologiji) i čija je epizoda, San letnje noći, dobila Svetsku nagradu za fantastiku (World Fantasy Awards) i time izazvala popriličan skandal. Naime, strip je uklonjen iz konkurencije za ovo prestižno priznanje, dakle, biće jedini stripadžija sa ovom nagradom. Stripadžija – jer on sebe za jenog smatra, a postoji i anegdota u vezi sa ovom tvrdnjom. Gejmenu je jednom prilikom na žurci prišao neimenovani književni kritičar i rekao da ne pravi stripove nego literalna remek-dela, On je posle izjavio ’osetio sam se kao kurva kojoj su rekli da je debitantkinja’. Sa šest Huga i dve Nebule (dve najvažnije nagrade u fantastici) i jednom Brem Stoker nagradom (najveća nagrada u horor žanru), jedan je od najnagrađivanijih pisaca žanra. Interesantna stvar se desila 2004. godine na dodeli Huga, gde je kao predsedavajući sam sebi dodelio jednog za kratku priču A Study in Emerald jer dužnost je prihvatio pre nego što je saznao da je među nominovanima. Skoro sva njegova dela su zastupljena na velikim i malim ekranima, Zvezdana prašina preneta na filmsko platno, Knjiga o groblju u pretprodukciji, Američki bogovi pretvorena u seriju, Koralina animirana, Anansijevi momci nas uskoro očekuju na ekranima, Nikadođija i jeste nastala kao BBC-jeva serija, tek naknadno pretvorena u roman. Saradnja sa Teri Pračetom i roman Dobra predskazanja takođe je pretvoren u seriju. Jedino Crna orhideja još nije ni u nekim pričama za ekranizaciju, moguće stoga što je suviše andergraund za jednu superheroinu. Kao i dečija knjiga godine: Okean na kraju puteljka. Pa omladinski roman Knjiga o groblju. A umalo da ne spomenemo – pomoćnik je scenariste svima nam omiljenog animea Princeza Mononoke, baš kao i filma Beovulf i nekih epizoda Doktora Hua. Dakle, on je neko ko je uspeo da andergraund priče budu viđene mejnstrim očima, no daleko od toga da to svako može postići. Inače, kruži i priča da ga ne možete zateći da spava ma u koje vreme došli, pa je možda to jedan od razloga njegovog uspeha, a ne smeta mu svakako ni to što je vrlo dostupan fanovima i što se pojavio i u jednoj epizodi Simpsonovih.

Sem Kit – stripadžija najpoznatiji po radu na Betmenu i Hulku. Ali i mnogobrojnim autorskim i manje proslavljenim junacima ubogijih izdavača.

Majk Dringenberg – crtač koga je proslavio rad na Sendmenu. Od poznatijih ostvarenja ima još rad na Patroli prokletih i mnogobrojnim naslovnim stranama knjiga i muzičkih albuma.

Malkom Džouns III – bio je crtač i dugogodišnji zaposlenik DC-ja i Marvela. Radio je kao tušer na mnogim serijalima, izdvojićemo: Spajdermena, Betmena i Drakulu.

Dejv Mekin – ilustrator, kod nas poznat po delima Od signala do šuma, Ludnica Arkam, Dan kada sam trampio tatu za dve zlatne ribice, Divljak, a ima crteže i u Koralini i Knjizi o groblju. Autor je i suludo predivnih naslovnih strana Sendmena. Poseduje i svoj serijal Cages koji još uvek čeka naš prevod, a to je priča o umetnicima.

Na početku beše zatvor, koji promeni svet, ne nabolje. Sloboda! Osveta! Uslediše, ali nemoć otkriše. U potragu Morfeja baciše i tri kušnje pred njega staviše. Prijateljsku ruku Džona Konstantina prihvatio je, zaigrao demonsku igru u grotlu pakla pred očima vladara vatrenih jama i s čovekom ludim i moći žudnim obračun za presto snova imade. Na kraju depresivan postade i od sestre umilno nazvan: izgovorom za antropomorfnu personifikaciju. Sve to i obilje drugog poseduje prvih osam sveski priče koja putuje svim dimenzijama, jer je vandimenzionalna, osim kad je smestimo u integral. Vanvremenska pripovest o tkačima postojanja, sa fokusom na jednog bledog, peščanog vidljivog kroz snove i življenje istih.

Pisanje o bezvremenom delima i svevremenim junacima je vrlo nezahvalan posao. Šta god napisali zameriće nam se, jer svi imaju svoje viđenje istih. U stvarnosti, vrlo smo ograničeni sa slobodama imamo ih isključivo tamo gde još nisu stavljene zabrane i ograde od strane nadležnih institucija. Što nas dovodi do toga da je sfera u kojoj još jedino vlada neograničena anarhija, umetnost. To je loše isto koliko je i dobro. Rđavo je jer je svako u stanju da kritikuje i da se nazove stvaraocem. Izvrsno je što otvara kapiju ovakvim istinskim genijima poput Gejmena, faktički otelotvorenju snoviđenja, samoj personifikaciji priče i impresiji antropomorfnog iliti odsanjanom realmu. Kroz delo dostojno budućnosti – beskrajnika i drugih dimenzija. Te ni ne trebaju naše mišljenje – samo predstavljanje. Zbog preduge odsutnosti, naravno, nikako jer je ime postalo nesaznatljivo, na svim je stripskim stećcima uklesano.

Ipak, ovakve pripovesti moraju dospeti do šire publike, nevoljno doduše, sa željom da ostane andergraund, ali i publiku postepeno menja, baš kao što se strip promenio. Ovo je već dovoljan razlog da nabavite ovaj integral: morate doživeti metamorfozu pre početka igrane serije. Ah, i pripovest se promenila, ušla u novo doba, a svi spavaju i putuju kroz druge svetove, bilo kroz film, seriju, strip ili knjigu, sanjaju. Vidimo se kad zaspete poručuje vam Oniromant.


aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.