Frenk Kasl se vratio na male kanale 18. januara u drugoj, možda i ‘poslednjoj’ sezoni „Dželata“ u ko-produkciji Marvela i Netfliksa.
Prisećajući se prve sezone, Frenkove borbe sa prošlošću i lovu na odgovorne za srmt njegove porodice, u ovu sezonu sam lako uleteo željan videti nešto novo. Međutim, dobio sam priču, sličnu prvoj sezoni. Ako posmatramo drugu sezonu paralelno sa prvom, lako ćemo uočiti ponavljanja. A šta se to ponavlja? Pa, imamo istog negativca plus sporednu priču kao i u prvoj sezoni, to jest nastavak glavne priče iz prve sezone. Takođe imamo „civila“, malog čoveka u velikoj nevolji koja služi kao orijentir za sporedni tok radnje. Kao i u prvoj, taj saradnik pored svojih problema i nedaća pomaže Dželatu da dođe do informacija i osvete. Ponavlja se i drama, zaklupčani odnosi sporednih likova i Frenka Kesla koji i ovde pretežno igra vezivno tkivo.
Druga sezona ima trinaest epizoda sa trinaestom koja je malo duža, da bi se konačno stavila tačka na sve tokove radnje. U prvoj sezoni, dobili smo nagoveštaje da će Džon Brental u ulozi Dželata postati pravi pravcijati Dželat, ali to se desilo tek na kraju sezone. Imali smo samo pretpostavke da je to bila priča o postanku i na neki način to i jeste bila sezona posvećena tome, jer se na kraju Džon/Frenk transformisao u stripskog junaka. Pretpostavio sam de će u drugoj sezoni Frenk nastaviti da bude Dželat, ali nije. Tek u poslednjoj sceni on ponovo postaje Dželat i izgleda kao da će tako i ostati. Naravno, ovo je dobar uvod u treću sezonu, ali moram ponoviti, možda te treće sezone i ne bude.
Upoređujući po kvalitetu prvu i drugu sezonu, druga sezona mnogo podbacuje, jer ne uvodi nikakve novotarije. Ponovljeni likovi nemaju zapaženi rast i trasformaciju, već su nekako ostali svoji i onakvi kakvi su bili pre.
Poruka ove sezone se vidno bavi pokajanjem, psihičkoj toruri, traženju oproštaja i opravdanjem postupaka iz davnina. U to se upliće i religija, bolje rečeno vera kao jedan od izlaza iz traume, ali i obrt da je i ta vera podložna korupciji i devijaciji. Samo uplitanje vere znatno dodaje kušnju junacima, a tu računam i negativce Dželatove priče.
Kako se sve to odigrava i da li Dželat dobija ono što traži, morate pogledati seriju.
Dobre Strane
Ne očekujte previše akcije, jer je akcenat kao i u prvoj sezoni stavljen na dramu i likove. Neko će to možda zameriti produkciji, ali ipak su ovde bitni ljudi i njihovi odnosi. Frenk Kesl i Bili Ruso (Jigsaw) su u fokusu, a dogodobštine iz prve sezone ih dodatno muče. Iako je za radnju Dželat bitan, dosta pažnje se posvećuje negativcu, podvlači se paralela između zlikovca i junaka i ovde Bili Ruso otima svetlo reflektora kao Dželatova kopija iz prve sezone. Veoma zanimljiv ugao i postavljanje starih likova na sledeći nivo.
Ima scena koje gotovo da nemaju razloga što su snimljene, ne vuku radnju dalje, ali su od velikog značaja. Prikazujući akciju-reakciju, producent je hteo da naglasi neke osobine kod likova, da su deca deca i da Frenk Kesl nije uzoran građanin.
Likovi su fenomenanlno odrađeni i njihovi prepleteni putevi su detaljno ispalirani, tako da treba obratiti pažnju na sitnice. Scene i kadrovi vam sami ukaži čemu treba posvetiti fokus i šta morate zapamtiti u toku gledanja.
Tempo sezone oscilira na momente i znatno usporava posle kulminacije. Prva sezona je bila u četvrtoj brzini i radnja je bila bogatija, dok je ovde to spušteno u drugu. Scene borbe obiluju krvi kao i scenama brutalnog što ovakav heroj i zaslužuje da ima ekranizovano. Neko ko nije fan pesnicama deformisanih lica, bi možda trebao da promine ovu sezonu, jer i ovoga ima dosta.
Dina Madani koju igra Amber Rouz Reva, poslastica je za oči i njen lik Agenta Domovinske Bezbednosti je pretrpeo promenu, s time da je postala otpornija na nepravdu, žustrija i racionalnija, mada samo u naznakama. I ovde je Marvel dokazao da žene mogu biti istovremeno i lepe i kul. Pravo osveženje dolazi od Džordžije Vigam koja tumači lik Ejmi, devojke koja je upletena u mračne stvari i razlog što je juri Džon Pilgram kog igra Džoš Stujart. Ona je odgovorna za komične opaske, ponaša se kao tinejdžerka i predstavlja nam Frenka u ulozi oca, to jest kakav bi on otac bio. Kada je Vigamova na sceni, njen humor dolazi neočekivano i prirodno, pa sam se na nekoliko scena lepo ismejao.
Ben Barns u liku Bilija Rusoa je ovde oličenje mentalno poremećene osobe sa tegom prošlosti koju nosi preko lica u vidu maske. On nije sam na tom putu, tu je i Florijana Lima u ulozi Kriste Dumond koja igra psihologa analitičara, zaduženu da povrati izgubljena sećanja Rusou.
Doktorka Krista Dumont ovde predstavlja vodiča kroz Rusov um, time nam približavajući Rusoovo stanje koje se neda videti na njegovom licu. Na ovaj način, poremećeno stanje negativaca bliže izlazi na svetlost. Nebi bilo fer da samo negativac ima takvog saradnika, pa je Džejson R. Mur u ulozi Kurtisa Hojla tu da pojasni Keslovo stanje. Na ovaj način, oba lika, negativac i junak se stavljaju kao jednaki po snazi, uto je i njihov sukob napetiji i plodniji.
Bilo da govorim o Dželatu, Rusou ili Džonu Pilgrimu, kod svih se vidi zajednička stavka, a to je upitivanje više sile da li je nasilje njihova svrha. Tek neko u ovoj priči dobje odgovor ili nešto blizu odgovoru. Radnja me je smisleno vodila kroz celu tu debatu kako se pomiriti sam sa sobom.
Loše Strane
Liku Dine Madani fali reakcija, obzirom kako su odredili da joj formiraju karakter za ovu sezonu. Ona tumači slomljenu osobu, sa malo izbora da se reši svog problema, ali to slabo pokazuje u ‘privatnom životu’, dok je službeno ‘hladna glava’. Rasprave između junaka i njegovih pomoćnika nije nabijen strastima, već i ovde ima ‘hladnih glava’. Kesl kao da se pomirio da je nužno zlo, pa tako izostaje dubina u karakteru i mogu da ga posmatram samo kao Terminatora. Možda je to i bila ideja, pošto je u prvoj sezoni neartikulisan zvucima podsećao na Ramba.
Njujorška policija je gora od meksičke birtije kraj zemljanog puta, spravljena od trsaka i u plamenu. Izgleda da se plavci pojavljuju na svakom koraku, čim se Dželatovo ime spomene javno, ali im ne smeta da bande jurcaju ulicama i ubijaju buljuke civila. Za nekog ko je lako prepoznatljiv i smatran urbanom legendom, dva ćoška niz ulicu, svi prestaju da prepoznaju ozloglašenog Frenka Kelsa. Isto je i sa ostalim likovima. Ako ne zbog linija lica, ljudi bi bar zagledali rane na licu koje nose i zloća i junak, a to ljudi ne rade, dakle, pišem ovo kao veoma loše odrađen deo radnje.
Puške, pištolji, bacač granata ili bacač plamena, automati i vojna oprema? Ne, Dželat preferira da koristi ruke i stvari iz okruženja. U fabrici čačkalica, verujem da bi se svi gađali čačkalicama i da bi bilo krvi do kolena. Zašto ovaj ton? Odgledajte tri epizode i postaće vam jasno da gledate maltene jednu te istu scenu.
U totalnom urbanom ratu, nose se samo po dva magazina puna municijom. Duži/prošireni magazini imaju manje municije nego obični sa trideset metaka. Nivo preciznosti je ravan početniku sa krivim nišanom, dok je Keslova paljba besprekorna.
Deo scena po epizodi deluje kao da je tu da popuni vreme, odugovlači do sledećeg kadra ili manje-više nekog povoja u radnji. Hvatam sebe kako premotavam scenu, jer nema nikakvog značaja, a onda sledi niz napetih zumiranja i pogleda pre nego što se skrene pažnja na nešto drugo.
Noć i dan, su podložni promeni zbog potrebe naracije i likova, tako da se to menja iz scenu u scenu. Obratite pažnju posle pete epizode. Postaje uočljivo.
Imao bih još štošta da dodam lošim stranama, ali bojim se otkrio bih previše. Šta to znači? To znači da ima propusta u samoj radnji. Voleo bih da vidim da li ćete uočiti i vi isto što i ja. Da vam ne upropastim doživljaj, evo neću ni spomenuti da obratite pažnju na negativce. Oh, ne, rekao sam previše… Aha, ali na kog zloćka sam mislio?
Zaključak
Podsetivši se pređašnje sezone, druga je bila prepuna problema, ali bilo je i lepih momenata gde pretežno ženski likovi izvade stvar. Rusova doktorka i starateljka me apsolutno opčinila. Njena priča je zaslužno najbolja, najživlja i prepuna mistike i simbolizma. Glumica Florijana Lima zaslužuje dalja angažovanja i od sada ću pomno pratiti njen put ka slavi. Naravno, ne mogu da istisnem Amber Rouz Reva iz glave. Ta žena ima velikog potencijala da se ponese sa mnogo većim ulogama od ove. U prvoj sezoni je zablistala, a u ovoj izdominirala u svakoj sceni. Jeste da joj je falilo malo života u napetim segmentima priče, ali opet, za to je možda odgovoran reditelj. Da, krivi drugog, tako svi rade.
Navodi da neće biti trećeg dela, čine mi se slabi, jer se Marvel osmelio da prikaže dobru tuču, realnost povreda i prostrelnih rana, kao i krv i proizvod repetativnog mlaćenja boksom u slepoočnicu. Videćete scenu. Odvratna je, ali mi se sviđa. Mislim da će se pravi fanovi „Dželata“ organizovati da zamole Marvel i Netfliks za još jednu sezonu. Bilo bi pravo čudo da je održe, obzirom da je na snazi trend masovnog ukidanja serija. Kažem, možda i bude ta treća, jer je kraj suviše snažan da bi se tek tako ubio „Dželat“, a njega je zaista teško pokopati.
Od ‘5 Marvina’, sa peticom kao najvišom ocenom, „Dželata – druga sezona“ ocenjujem sa ‘2 Marvina’. Nekako, ako ne bolja radnja, bar da je kvalitet ostao na istom nivou kao i prva sezona. Malo sam razočaran, ali veliki sam dečko, izdržaću.
Do sledećeg, gledanja, čitanja i recenzije, hodajte tiho i nosite peškire sa sobom.
„Ruff road? That’s funny.“ – Frank Castle