„Final Fantasy X” – dragulj PS dvojke i prekretnica za franšizu koja je probila sve rekorde prodaje za japanski RPG (Role Playing Game ili kompjuterska igra uloga). Prate je besprekorne recenzije i samo reči pohvale. Osvojila je mnogobrojne nagrade, ali pre svega srca brojnih gejmera. Moje nije bilo izuzetak.
Priča ( Story) :
Glavni lik, Tidus, uvodi nas u priču. Retrospektivno saznajemo šta mu se sve desilo da bi završio tu, među ruševinama drevnog grada sa svojim saveznicima. Počelo je sa Tidusovom poslednjom utakmicom blica (Blitz – vaterpolo, samo u dubini umesto na površini bazena), kada grad u kome se održava turnir biva napadnut od strane čudovišta u formi ogromnog cunamija. Nakon toga, Tidus završava u drugom svetu, drugoj dimenziji, gde između ostalih upoznaje Aurona, koji mu otkriva ime čudovišta koje mu je promenilo život – Greh (u originalu Sin).
Većina pozadinske priče se na početku odigrava kroz prelepe međuscene (cutscenes), a posebnu draž ovoj igri daje to što ovde prvi put u franšizi postoji tonski zapis gde nam glumci oživljavaju dijaloge koji nam se ispisuju na ekranu.
Tematika priče je delom inspirisana i hrišćanskom teologijom, što se posebno vidi u upotrebi svemoćnog Greha kao ultimativnog razarača sveta. Takođe, fokus je i na konceptu nepravde, što se najbolje oslikava u sceni gde našim junacima biva presuđeno zato što su umrlom čoveku pomogli da stigne u raj (farplane). Politička korupcija i manipulacija pravnim sistemom su svakako prisutne, što oblikuje kompleksan i filozofsko nastrojen narativ. Ipak, nasuprto očekivanjima, priča se lako prati, u hodu, i teče prirodno, bez natrpavanja infomacijama.
Mehanika igre ( Gameplay)
Mehanika igre se zasniva na poteznom borbenom sistemu (turn-based combat). Vreme između poteza nije ograničeno, a sled poteza je vidljiv u desnom gornjem uglu, tako da je fokus na čistoj strategiji. Uobičajeno, početne borbe su prilično lake za dobijanje, ali bosovi (bosses) zahtevaju znanje dosta intenzivnog načina manipulisanja poteza. Svaki deo serijala Final Fantasy prati ovaj sistem borbe, tako da ako ste upoznati sa bilo kojom igrom franšize, vrlo brzo ćete se uhodati.
Odabir likova je dozvoljen u toku same borbe, a u istu je moguće povesti do tri lika.
Svaki glavni lik u igrici, osim osnovnih komandi, ima i jedan specijalan napad (overdrive). Isti je specifičan za tematiku lika, a i menja se kako igrica napreduje. Radi se o ultimativnim napadima koji oduzimaju potez, ali su zato izuzetno jaki.
Sve u svemu, veoma izazovna igrica, što se mehanike tiče. Pored redovnih borbi, dolazi i do nasumičnih (random ecounters), na koje se treba navići, ali su vrlo korisne pošto zbog njih likovi brže napreduju. Sferično-mrežast sistem levelovanja (sphere-grind system) ove igre daje inicijativu igraču, jer može da bira kojim putem će lik da krene.
Muzika (Music)
O muzici se ne može reći ništa osim čistih pohvala. Kompozitor Noubo Uematsu je odradio savršen posao, zajedno sa celim timom i orkestrom. Igricu uglavnom prate melanholični tonovi sa po kojom himnom. Prožimaju se i akustične note koje dosta smekšavaju atmosferu, ali ni klasični instrumentali nisu zanereni. Provuče se po koja malo pozitivnija pesma, ali zbog same tematike igrice to nije prečesto. Posebno se ističu: „To Zanarkand”, „Suteki Da Ne” i „Yuna’s theme”.
Grafika (Graphics)
„Final Fantasy X” je izašla 2001. godine, te je tada, što se tiče grafike, zaista bila ispred svog vremena. Možda su silne reči hvale upućenoj ovog igrici do sada dosadile, ali to samo govori o njenom kvalitetu. Nemoguće je ne hvaliti svaki aspekt. Ipak, iako odlična, nije bila ni savršena. Previše otvorena usta likova, kao i prečesto pomeranje vilice u odnosu na broj reči upadaju u oči. Najveći plus su dizajn i facijalne ekspresije likova. Deset godina nakod izlaska igre, 2011, izdata je i Blurej verzija dostupna na konzolama (ima je i za PC računare). Najveće promene su načinjene na teksturama, senčenju i osvetljenju, a i povećana je rezolucija međuscena. Dizajn igrice je ovim dobio najveću pohvalu koja nije izrečena, već praktično dokazana – „Final Fantasy X” ni danas ne izgleda zastarelo.
„Final Fantasy X” je jedna predivna, ali i dugačka avantura. Za osnovnu priču je potrebno najmanje 40 sati igre, što je čak i udvostručeno u praksi. Deluje dugačko, ali svaki minut proveden sa ovom igrom mnogo vredi. Uverite se i sami.