Gospodari Voterdipa

Društvene igre su sve popularnije u svetu. Gotovo svaka uspešna franšiza knjiga, filmova, TV serija juri da se pojavi i u ovom obliku. I u našoj zemlji, a posebno u Novom Sadu i Beogradu razvila se kultura društvenih igara koje se uživaju ne samo u krugu prijatelja, već i porodice, te kao opuštanje sa kolegama. No, nije uvek moguće igrati se uživo, okupiti se oko stola, pa su digitalizacije društvenih igara, prevođenje u format kompjuterske igre uvek dobro prihvaćene. Stoga vam predstavljam Gospodare Voterdipa“ (Lords of Waterdeep, LoW) ne samo kao veoma dobru društvenu igru, već i kao odličan primer uspešnog prevođenja u drugi medijum.

Sve veći broj društvenih igara doveo je do izvesne sistematizacije. Tačnije, sve je lakše prepoznati koja pravila ili skupove pravila svaka igra primenjuje. Tako je stil ove igre opisan kao Eurogame”, žanr u kome između igrača nema neposredih interakcija, uz apstrakciju elemenata igre. Osim toga, igra potpada pod postavljanje radnika” (worker placement) i sakupljanje kartica” (card drafting) u smislu glavne mehanike igre.

Priča igre je više nego magnet za sve ljubitelje fantastike, a posebno D&Da. Grad Voterdip je megalopolis u svetu poznatom kao Zaboravljena Kraljevstva, smešten na zapadnoj obali faerunskog potkontinenta. Gradom upravljaju maskirani oligarsi. Savršeno za postavku ove društvene igre, jer su igrači u ulozi tajanstvenih gospodara koji se bore za prevlast u gradu. Svaki gospodar ima svoju sferu interesovanja, a igrači mogu samo da naslute koji su zadaci drugih. Zadatak je sakupiti što više poena (victory points), što se primarno stiče izvršavanjem zadataka (quests), ali i drugim aktivnostima kao što su spletke (intrigue), građenje novih objekata ili sakupljanje sirovina. Kako je igra prilično uravnotežena, majstorstvo je u tome da dok obavljate svoje zadatke istovremeno osujećujete protivnike sprečavajući ih u tome da sprovedu svoje namere.

Primarni resursi u igri jesu – avanturisti i novac. Pustolovi, kao što ljubitelji RPG-a znaju dolaze u četiri kategorije, sveštenici, ratnici, lopuže i čarobnjaci. Tako je i u ovoj igri. Sveštenici su predstavljeni belim kockicama, ratnici narandžastim, lopuže crnim, a čarobnjaci ljubičastim. Da biste ispunili misiju, neophodno je da stičete avanturiste i novac. Kada dobijete misiju, na kartici piše koliko vam treba pustolova i novca te koje resurse dobijate zauzvrat. Na primer, jedan od zadataka je da sakupite devet ratnika, u zamenu za devet lopova.

Intrige predstavljaju jednu vrstu resursa. Naime, omogućavaju igračima da pokrenu događaje koji na neki način privremeno menjaju neka pravila igre, dobavljaju ili otimaju resurse ili omogućavaju da se zaradi još neki poen sa strane. Zabavno je to što intrige gotovo nikada ne zaustavljaju protivničke igrače, ali odigrane u pravom trenutku mogu da budu razorne. 

Shodno prirodi tajnih gospodara, misije mogu biti ratne, magijske, religijske, trgovačke ili razbojničke. Svaki igrač dobija po dve nasumično određene, a u svakom trenutku na talonu su po četiri. Preuzimanje misije zahteva akciju, pa je veština u tome da se ugrabi ona koja vam odgovara ili ona za koju smatrate da je neophodna protivniku. Vrsta misije je važna stoga što gotovo svaki igrač dobija dodatne poene za određenu vrstu ili dve vrste zadataka. Na primer, jedan od gospodara dodaje po 4 poena za svaki ratni i trgovački zadatak, drugi dodaje 6 poena za svaku zgradu itd.

Da bi odigrali intrigu, pokupili misiju ili sakupili novac i pustolove, morate da jednim od svojih čikica (poručnici) stanete na odgovarajuće polje u gradu. Na primer, da bi stekli dva ratnika, postavićete svog čikicu na Trijumfalno polje. Intrige se dogovaraju u luci, dok se za nove zgrade ide u Dvor graditelja, i sve tako. 

I tu dolazimo do predivne odlike ove igre. Naime, sam proces igranja je veoma jednostavan i uz pomoć aplikacije (ukoliko uživate u digitalnoj verziji, naravno) sve teče vrlo glatko. Kad dođe vaš red, odlučite na koje polje stavljate radnika (tj. poručnika, čikicu, kako vam drago) i pokupite one resurse koji su predviđeni. Građevine otvaraju nova polja, sa novim, počesto izdašnijim nagradama. No, doći do pobede, pa čak i protiv AI protivnika nije nimalo lako. 

Za pobedu je neophodno da ste usredsređeni na svoju agendu, da pravite planove, prilagođavate se novim prilikama kad se oni izjalove (a hoće), da pratite šta protivnici rade i ne zapostavljate nijedan deo igre. Naravno, potrebno je i imati malo sreće, te biti brz jer cela igra traje svega osam poteza. U svakom potezu igrači raspoređuju svoje poručnike, kojih u zbiru uvek ima desetak, više ako je manje igrača i obrnuto. Dakle, dok ste se okrenuli partija je gotova. Što više uočavate božanstvenu složenost igre i njenu istančanu ravnotežu, to će vam se osam poteza činiti vrtoglavije brzim. Protiv živih igrača, partija u proseku traje tridesetak minuta ili kraće ako igrate protiv botova. 

Premda muzika i zvuci nisu najluksuzniji, grafika igre vadi stvar utoliko što verno predstavlja lepo oslikanu i vernu kopiju društvene igre. Gospodari Voterdipa imaju i jedno proširenje pravila, naime postoje dva kompleta koji donose nove građevine, zadatke i gospodare, te dodatni resurs. Da ste potegnuli da kupite društvenu igru, to bi vas koštalo 50 dolara za osnovnu verziju i još 40 za proširenje, dok u računarskom izdanju možete uživati za nekih dvanaestak evra.

 

Najtoplija preporuka!