- Predstavite se našim čitaocima.
Ja sam Ivan Branković, radim kao narativni dizajner u kompaniji Eipix koja se bavi proizvodnjom video igara, pre toga sam godinama radio za izdavačku kuću „Otvorena knjiga“, bavio sam se književnim prevodom i uredništvom. I da, napisao sam i dva romana „Prometejev dnevnik“, i njegov nastavak „Projekat Herkules“.
- Kako ste došli na ideju da napišete j
edan ovakav serijal?
Još kao dete sam bio zaluđen naučnom fantastikom, a ipak bio sam i deo generacije koja je odrasla uz Dosije X, tako da je ovaj serijal samo eto neko moje viđenje svih priča o vanzemlajcima, koje sam pročitao ili pogledao do sada.
- Odakle ste crpeli inspiraciju?
Sa raznih strana, mada niodakle posebno. Neke scene sam osmišljavao i pre nego što bih osmislio kako će priča da se odvija. Za neke ideje mi je bilo potrebno par meseci istraživanja i čitanja najrazličitije literature, dok su se neke ideje rađale same od sebe.
- Koliko ste istraživali pre nego ste počeli da pišete?
Pa, može se reći ceo život po malo. Šalim se, ozbiljno istraživanje je trajalo nekoliko meseci pre, i praktično sve vreme pisanja knjiga. Čitao sam sve, od istorijskih knjiga, do pseudoistoričarskih i pseudonaučnih tekstova. Želeo sam da od svega uzmem po malo i uklopim u neki moj svet i neku moju priču.
- Ko su vaši uzori?
Uf, ima ih mnogo. Još kao dete sam čitao gomile knjiga i na stotinu pisaca, i mogu da kažem da mi je svako od njih po malo uzor, jer sam ‘učio’ od svakog od njih. Ako bih morao da izdvojim deset pisaca koji su najviše uticali na mene to su Hemingvej, King, Adams, Pračet, Dikens, Dojl, Tolkin, Po, Klark i na primer Morel. Mogao bih navesti bar još pedeset, ali mislim da će onda ceo ovaj interviju postati dosadan J.
- Da li ste kroz knjige provukli svoju kritiku modernog društva?
Mislim da je nemoguće izbeći neku kritiku društva, ali sa druge strane, fantastika je neverovatno dobra podloga za to. Uvek možete da se izvadite da niste mislili na stvarni svet, nego da je sve plod vaše mašte. U književnosti i filmu imamo stotine takvih primera.
- Da li Mihn pripada redu Iluminata?
Ne, njegova organizacija „Čuvari svetlosti“ je u potpunosti izmaštana. Imao sam ideju o organizaciji kojoj je osnovni cilj bio čuvanje znanja čovečanstva, a koja je nastala posle uništenja aleksandrijske biblioteke. Njihova ideja bila je da se takve stvari nikada ne ponove. Nekako mi je bilo lakše da smislim celu organizaciju nego da tražim podatke o već postojećoj. Sa druge strane organizaciju ‘Očinstvo kamena’ sam uzeo iz istoimenog trilera Dejvida Morela.
- Mnogi vas upoređuju sa piscima poput Dena Brauna i Dejvida Glena Kupera. Kakav je vaš stav o tome?
Pa ako me iko smatra ravnim njima onda je to kompliment koji nisam očekivao. Ja cenim obojicu kao sjajne pisce trilera, ne pokušavam da se uvlačim u to da li je to što oni pišu, a naročito Den Braun, istina, jer se držim stava da su teorije zavere odlična podloga za pisanje romana, i mislim da na tome treba i da ostane. Bilo kakvo ozbiljnije uplitanje može da bude kontraproduktivno.
- Uskoro izlazi nastavak, koji prati Herkulesa. Kako ste uklopili grčke bogove sa Anunakijima?
Imao sam ideju da su Anunakiji u stvari pomalo bića iz svih mitologija. Samim tim su i deo grčke, egipatske, persijske, indijske mitologije. Želeo sam da povežem neke zajedničke priče i da od njih napravim jednu jedinstvenu. Tipa šta je u stvari ‘istina’ iza svih mitova.
- Da li možemo očekivati Prometeja na Zemlji uskoro?
Pa morate sačekati nastavak da vidite J.
- Za mnoge predstavljate svetlu tačku domaćeg SF-a. Kakvi su vaši planovi za budućnost? Kako će se razvijati ovaj serijal?
Ako je to stvarno tačno onda je to najveći kompliment koji sam mogao da dobijem. Kada sam počinjao sa pisanjem nije mi ni padalo na pamet da će to ikome osim mene da se svidi, tako da još uvek ne znam kako da reagujem na pohvale. „Prometejev dnevnik“ je za sada završen i ne planiram treći nastavak. Doduše tako sam rekao i posle prvog dela, no ako budem smislio celu priču za treći deo onda ću je i napisati, ali ne želim da to radim po svaku cenu. Što se tiče planova za budućnost, pa jedan je i da sredim neke priče i ideje koje sam skupljao godinama, pa možda nešto nastane od toga.
- Da li planirate da se posvetite nekom drugom žanru?
Da, želim da se oprobam u klasičnoj ‘svemirskoj’ naučnoj fantastici, kao i u stvaranju sopstvenog univerzuma.
- Da li imate u planu neke druge priče?
Da, kao što sam rekao trenutno radim na novom romanu, čim bude to nešto konkretnije objaviću o čemu se radi. Kako kaže Daglas Adams: „Mnogim ljudima genijalne ideje padaju na pamet dok se tuširaju, problem je zapamtiti ih i zapisati“.
- Bavite se razvojem igara. Opišite to našim čitaocima. Da li ima nade da Prometejev dnevnik postane igra?
Da, radim u kompaniji koja se bavi proizvodnjom video igara. Ja sam konkretno neko ko tim igrama daje priču, tekstovi, dijalozi, poruke, zagonetke, sve je to plod moje mašte. Posao je sjajan, iako nekada malo zamoran, ali opet mislim da imam privilegiju da radim sa sjajnim ljudima i da radim nešto što volim. Takođe mislim da je moje pisanje uznapredovalo upravo time što praktično pišem na radnom mestu. A što se tiče toga da ‘Prometejev dnevnik’ postane video igra, nismo još razgovarali o tome, ali nismo ni odbacili tu mogućnost.
About Author
