Na XBOX E3 konferenciji 2019 godine, milo čedo interneta i čovek koga niko na ovoj planeti ne mrzi, Kijanu Rivs, je izašao na scenu i predstavio najnoviji projekat firme CD Projekt Red, Cyberpunk 2077. Famozno dobacivanje iz publike Kijanuu „You’re breathtaking!“ je razvalilo internet, mimovi su eksplodirali, i ostalo je istorija. No, da se vratimo malo unazad.
Početak
Poljska kuća video igara CD Projekt Red je najpoznatija po svom radu na serijalu „Veštac“, o kome je već pisano, i naročito treći deo im je zacementirao mesto među velikim zverkama. Po mnogima igra decenije (veka, ako mene pitate) je podigla granicu očekivanja, tako da ne čudi što se od ove igre mnogo tražilo. Međutim, put nije nimalo bio lak.
Prvi put je igra najavljena daleke 2012. godine, a naredne, 2013. smo dobili i prvi tizer. I to je bilo to za narednih pet godina, što je možda i razumljivo, jer se tim posvetio „Vešcu 3“ (izašao 2015.). U toku 2018. i 2019. više informacija i video materijala je počelo da izlazi u javnost, i hajp je počeo da raste.
Originalni datum izlaska je trebao biti april 2020. godine, ali nije bilo suđeno da bude tako. Igra je odlagana prvo za septembar, pa za novembar, da bi na posletku izašla 10. decembra ove godine. Interesantno je da ova zavrzlama podelila fanove, neki su shvatali da treba vremena da se peglaju bagovi, dok su drugi slali pretnje smrću developerima, što je po meni posebna kategorija idiotizma.
Osam miliona primeraka je naručeno u pretprodaji i igra se konačno našla na tržištu.
O čemu se zapravo radi?
Ukoliko ste fan ovakvog žanra, znaćete šta je u pitanju. Mega korporacije koje se otimaju za tržište i resurse, neonska svetla, robotske prostitutke i sumnjivi tipovi koji se vrzmaju mračnim ulicama su neke osnove sajberpank kulture. Igra uzima ovaj pristup, i iako sam na mahove viđao odsjaje Blejd Ranera i sličnih ostvarenja, taj uticaj nije prejak, i ne mogu reći da je film bio inspiracija.
Osnova priče je da se nalazite u ulozi plaćenika V, koji sanja o tome da postane veliko ime u Noćnom Gradu. Da ne otkrivam previše, dolazite u kontakt sa legendarnim Džonijem Silverhendom, koga glumi Kijanu Rivs, i koji mu je takođe dao glas.
Kroz zadatke i glavne misije stičete reputaciju, iskustvo i novac, koji možete trošiti na opremu, oružje ili implante i delove tela, koji su posebna priča. Za razliku od pomenutog Blejd Ranera, promene na telu su u ovoj igri drastične i bitan su faktor toga koliko ćete biti uspešni u tome što radite. Nervni sistem, oči, srce, noge, ruke i ostali delovi se mogu menjati i poboljšavati, što naravno utiče na pristup igri i rešavanje problema. Posebno mi je bio zanimljiv deo priče gde shvatate da u tom svetu možete direktno mozak da prikačite na internet, nešto na čemu Elon Mask radi već neko vreme.
Naravno, igra je prepuna referenci na pop kulturu. Veštac, Blejd Raner, Fallout, Pobesneli Maks, Portal, Death Stranding su samo neki od poznatih imena koji se pojavljuju u nekom obliku kroz igru.
Za i protiv
Slično objavama o odlaganju, i ovde je publika drastično podeljena. Neki smatraju da je igra nedovršeno đubre na koju ne treba bacati pare, dok drugi misle da je Cyberpunk 2077 nešto najbolje što je ikad napravljeno. Ja sam negde između, mada naginjem ka drugoj strani.
Kreiranje glavnog lika je fino urađeno, dovoljno opcija postoji da može da se napravi ono što se želi, ali moram da vas razočaram po pitanju genitalija, jer je to bio jedan od glavnih mimova pre izlaska igre. Ne očekujte „tronožac“, opcija ima svega par, i tu su više fore radi.
Vizuelni doživljaj je neverovatan. Igra izgleda prelepo i bukvalno „breathtaking“. Međutim, mora se uzeti u obzir da je ja igram na PC-ju, sa solidnom konfiguracijom (Ryzen 5 1600, 16 Gb RAM, RX 590 SE). Vlasnici konzola nisu te sreće, i koliko sam mogao da vidim, sa pravom su ljuti. Framerate je očajan, i tehnički igra ne izgleda ni blizu onoga što bi trebala da bude. Ovo je naročito slučaj kod PS4 i Xbox One. Novije konzole su ipak malo bolje prošle.
Noćni Grad je detaljno i planski napravljen, tako da se vide očigledne razlike između japijevskih trgova, favela i napuštenih delova gde vladaju haićanske bande. Međutim, čak i prazniji delovi grada nisu ogoljeni, često se vidi saobraćaj, ambijent koji se menja, što sve doprinosi utisku da grad diše i živi, čak i kada se ne čini tako.
Priča je fino integrisana u igru, ne forsira vas da gurate glavnu liniju sa tačno određenim pauzama za dodatne zadatke. Osećaj slobode da radim šta hoću i šta mi se radi u tom momentu je veliki plus za mene, tako da ako volite ovakav pristup, sigurno će vam se svideti.
Kad smo kod priče, za sada mi drži pažnju i želim da vidim kako će se završiti. Postoje pritužbe da je stereotipna i loša, ali ja nisam stekao takav utisak. Još jedna stvar je bitna za utisak o priči, a to je takozvana „siva zona“. U Vešcu je ovaj pristup uzet drugačije, likovi na koje nailazite nisu jasno dobri ili loši. U ovoj igri, V je taj koji je siv. Primera radi, rešavao sam zadatak o snimku ubistva deteta koji je kružio netom, da bih došao do oca i sina koji se bave prodajom ovakvih stvari. Prvo sam hteo da ih pustim, jer oni su samo prodavci, i već sam okrenuo leđa da odem, ali sam se ipak vratio i sručio pravedni gnev na šljam i ološ. I igra me nije kaznila zbog toga što sam uzeo pravdu u svoje ruke.
Borba je dosta solidno urađena i moguće je u većini slučaja da se izbegne šunjanjem i hakovanjem dronova i ostalih sistema, ali kad olovo počne da pršti okolo, V nije nesposoban. Međutim, primetio sam razliku između hladnog i vatrenog oružja, i za sada mi je katana apsolutni favorit, i čini igru prilično lakšom.
Moje glavne zamerke se odnose na vožnju. Kontrole su robusne i treba dosta vremena da se ruke naviknu, i kad na sve to dodam solidan broj gličeva na koje sam nailazio, jasno je da na tome CDPR mora ozbiljno da poradi. Doduše, ni na jedan bag nisam naišao koji ponovno učitavanje nije rešilo, i koji me je sprečio da nastavim, i većina ih je više smešna nego što smeta.
Što se tiče muzike, nisam preveliki fan elektro stvari, ali me je plejlista prijatno iznenadila. Uklapa se u ambijent, i za sada mi je favorit Night FM radio, tako da slobodno bacite uvo.
Konačna presuda
Podvući crtu i reći da je igra dobra ili ne nije lako u ovom slučaju. Ako igrate igre na PC-ju i niste mogli da dočekate Cyberpunk 2077, i ne smeta vam povremeni glič, onda je ovo igra za vas. Opet, ako možete da se strpite, sačekajte neko vreme da CDPR ispegla probleme, i dodatno unapredi igru. Sa treće strane, vlasnici konzola će sigurno morati još malo da se strpe, jer u ovom stanju, igra nije vredna novca.
Moj lični utisak je taj da mogu lako da zaronim i utopim se u svet neonskih reklama, losih ljudi i jos losijeg alkohola, gde se problem lako reši nožem među rebra u mračnoj uličici, i da mi nije dosadno dok vozim Kusanagi CT-3X osvetljenim ulicama Noćnog Grada.