Napravili smo otklon od nekoliko meseci i vreme je da nast… Šta, duže od nekoliko meseci? Dobro, razapnite me, ionako bi to bilo prigodno varvarski, tj. Kulovski. No kako rekoh, vreme je da nastavim sa prikazima avantura Kralja Kula od Atlantide. Svaki put kada pišem o ovakvim izdanjima, osećam istorijsku vrednost dela kako za strip, tako i za celu fantastiku. Tako da i samom sebi nametnem breme očekivanja dobre izvedbe, jer delo toliko značajno zaslužuje da se potrudim, možda neće biti istorijski vredno, ali će, nadam se, biti dovoljno dobro da ga pročitate.
Kad smo kod istorije…
Mislim da je to jedina nauka kojoj nedostaje kredibilitet, zvuči apsurdno znam, pošto se zasniva na činjenicama i stvarima koje su se već desile. Ali kako su i istoričari ljudi, onda su te činjenice iskrivljene raznim političkim i nacionalnim obojenostima, ko je za jednog heroj za drugog je zločinac. To je ljudski, neću dublje u to ulaziti, ali ima jedna druga stvar koja je interesantna, neki istoričari preprave činjenice samo da bi priča zvučala bolje – veruje se da je i Herodot ulepšavao. Baš iz tog razloga ne vidim zašto ne bi mogla biti istinita verzija istorije začinjene magijom Roberta E. Hauarda o borbi britanskih plemena protiv Rimljana. Iako se autor i njegovi posthumni saradnici odriču poveznica sa stvarnim događajima, možda se desilo baš ovako.
Kraljevi noći 1 i 2 – Dejvid Venzel je čuveni ilustrator nama najpoznatiji po ilustracijama u knjizi Srednja zemlja Tolkinov svet, dok su u svetu najpoznatije njegove stripovske adaptacije Hobita i bajki brače Grim. Zbog toga smo dobili jednu posebnu dvodelnu priču, doduše to ne treba da čudi Roj Tomas je uvek u društvu najboljih crtača.
Bran Mak Morn (mak je značilo sin na keltskom, ali kako je jezik evoluirao to je postalo deo prezimena) se trudi da ujedini plemena i da zaustavi nadiruće rimsko carstvo, što nije nimalo lako sa obzirom na sve međusobne zađevice i trzavice. U tom cilju, pristaće i na surove rituale druida koji će mu dokazati da magija postoji dovodeći ratnika iz priča i legendi, kralja Valuzije, Kula. Sledi bitka u koju je utkan i mit o klancu Termopil i 300 spartanaca koje je predvodio Leonida, a da li su bolje prošli od njih, bolje da sami pročitate.
Jahači iza izlaska sunca 1 i 2 – Ova priča ima dva crtača – Sala Bušemu poznatog Marvelovog autora Kapetana Amerike i Neverovatnog Hulka i Tonija Dezunigu poznatog po serijalu Džonah Heks.
Za Kula su tradicije smetnja i u vezi sa jednom savetniku iznosi vrlo napredan i feministički stav za jednog varvarina, pokazujući još jednom koliko su žanrovska književnost i autori inventivni otvoreni ka novom i prosvetljenom, jer u glavnom toku to mnogi nisu ni danas u meri kako je to bio Hauard čovek ’prošlosti’. Ali da se vratim na samu priču. Kul menja ploču pošto ga grešnik neobjašnjivo uvredi i kreće za njim sa svojim Crvenim ubicama. Jurnjava i mnoge prepreke su na njihovom putu, ali istrajavaju do momenta kad Kul mora sam da nastavi i to je trenutak gde vidimo skeledžiju koji je gotovo sigurno utemeljen na mitu o onom sa reke Stiks, ali on je samo prevoznik baš kao i ovaj, neobičan, ali prevoznik. Tako Kul stiže do kraja sveta i iza sunca, samo da bi upao u zamku… Tulse Duma, nemrtvog čarobnjaka i starog neprijatelja, a sledi borba kojoj možete prisustvovati ako pročitate tom.
Tigar sa Atlantide – Džim Nil je autor ovog korisnog teksta o Kulovoj hronologiji. Odnosno, ako niste čitali prvi tom ovde ćete saznati sve iz njega i još malo više.
Čarobnjak i ratnik – Sjajni crtač Alfredo Alkala je autor ove priče, njega poznajemo po radovima na Betmenu, Gospodarima svemira, Konanu, Kapetanu Marvelu, Doktoru Strejndžu i Vampireli.
Kul i Brul igraju šah piju vino i Brul priča o svom prvom ratu. Priča sa poukom da je veština uvek jača od magije.
O Boltonima i varvarima – Kratki tekst Ralfa Makloa o tome kako je otkrio Džona Boltona i pobrinuo se da ovaj radi na Kulu jer bijaše zadivljen njegovim crtežima.
Demon u srebrnom staklu – U ovoj pripovesti je scenarista Dag Manč, poznat po radu na Betmenu i Mutantima, a crtač je upravo gore pomenuti Džon Bolton kog znamo jer je dočarao Betmena i Barkerove Gospodare pakla.
Kulu je dosadilo mirno kraljevovanje, ni odraz u ogledalu mu nije mio, više ni prelepe žene ne mogu ugasiti to nezadovoljstvo, ali može borba sa nemrtvim Bornom. Istraga pokazuje brojne stvari koje navode na magiju. Pošto je tako, logično je posetiti jedinog čarobnjaka u gradu. U poseti se dešavaju mnoga čudesa, jedno od njih je da se gubi glava za ženom. Uskoro savetnici i narod primećuju promene na kralju, ali ne znaju šta da urade. Uz ženu je stiglo i ogledalo koje nije baš obično. Pošto sve tone u razvrat i tiraniju, Brul pokušava da razgovara, ali ni njegov glas više ne znači ništa Kulu. Strpljenje naroda je došlo do krajnje granice i prešlo je, Kul osvešćen opasnošću zuri u ogledalo i umalo se gubi u njemu, a Brul ga spašava te sudbine. A onda saznaju da je kraljevska ljubavnica neprijatelj kog su jednom porazili, ali se vratio sa planom zbog kog sada kraljevstvo gori i preti da izgori do temelja. Pobuna, legija mrtvih, džinovski kraken, zli čarobnjak uljez, svi se moraju pobediti, i što je još važnije mora da pobedi sebe samog – proverite može li to Kul. Najduža priča ovog toma, podeljena na četiri poglavlja, prva sa takvom formom.
Iz mrtvih! – Kao pripovedač nastupa Čak Dikson poznat po svom radu na Betmenu i Dželatu, kao oslikavač je tu Džef Ajšervud – imali smo ga prilike sresti u Derdevilu, Konanu, Doktoru Strejndžu i Srebrnom letaču.
Kratka priča o tome kako na povratku sa uspešnog pohoda Kulov logor napada strašni ratnik k’o iz pakla izišao, a možda i jeste.
Noć majmuna! – Od istih autora. Proslava kojom Kul nije presrećan jer u njegovoj bivšoj domovini taj kog slave ima mnogo mračnije lice, a ispostaviće se da je u pravu.
U delovima užasa – Opet isti tandem stvaralaca. Smaknuće velikog maga i pokušaj njegovih sledbenika da ga uzdignu iz senki smrti.
Jedan protiv svih – Uz Diksona je ovoga puta kao crtač Valdis Semeiks nama poznat po crtežima Konana, Demona Loba i Leksu Lutoru (radi se o mini serijalu o ovom zlikovcu).
Pripovest o dobitku na kocki, neprijatelju i areni, dok Kul još bejaše gladijator koji se borio za zabavu moćnika.
Pesma mrtvih – Diksonu i Ajšervudu se pridružio Art Nikols kog znamo iz serijala o Zelenom fenjerašu, Ligi pravde, Dželatu, Konanu, Vampireli i brojnim drugim.
Milozvuk koji odvodi Kulovu konkubinu iz toplog kreveta te je kralj prisiljen da je sledi i da spreči drevno proročanstvo da se ostvari.
Na tragu sečiva – Već predstavljeni dvojac nam donosi priču o… Klopki za razbojnike, kraljevoj razbojničkoj prošlosti i tome da ništa nije kako izgleda.
Kraljev san – Dikson ovoga puta sa Semeiksom. Ovde vidimo i kako izgleda kraljevska noćna mora, a možda i predviđanje jedne mračne verzije budućnosti.
Lešinari – Dikson sada sa Pablom Markosom koji je crtao i Zelenu strelu, Zvezdane staze, Drakulu, Planetu majmuna i Osvetnika.
Svaki, pa i neprijateljski ratnik, zaslužuje poštovanje i ovo je Kulova priča o tome kako je jedan zaslužio njegovo.
Mislim da se u ovom drugom tomu najviše može uočiti to koliko se Robert E. Hauard oslanjao na svetske legende i mitove u svojim pričama mača i magije. Što danas nije ništa revolucionarno jer svi izrabljuju svetsku baštinu te vrste, ali onda je bilo i revolucionarno i hrabro – biti prvi u nečemu ipak znači. Na neki način, to ti obezbeđuje da i sam prerasteš u legendu i da se o tebi raspredaju mitovi. R.E.H. je upravo to sebi obezbedio i ako ikada bude postojala kuća slavnih u fantastici biće jedan od prvih koji će se naći u njoj. Njegove priče nisu savršene poseduju mnoge neuverljivosti, ali sa ovakvim crtačima da se preči preko nekih naivnosti. Za kraj, zaista sam zahvalan Linu Karteru što je ovo sačuvao ne samo za nas nego i za svetsku fantastiku koja bi bez ovog bila dosta siromašnija. Da citiramo… Nekolicina ga voli, mrze ga mnogi, plaše ga se svi! Budi jedan od nekolicine, čitaj Kula!