NAZIV: Krvavi Golden Hill: Suze
AUTOR: Nemanja Pavlović
ZEMLJA POREKLA: BiH
ŽANR: urbana fantastika
OCENA: 7
Kao klinka, volela sam da čitam i to je uključivalo prilično širok raspon svega šta je moglo da se nađe, uključujući i one vestern romančiće, poput Doka Holideja ili čuvene Poštanske stanice.
Stoga me je sam naslov ove knjige, Krvavi Golden Hill, asocirao na nekakav vestern roman. Samo ime Golden Hill u sebi krije asocijaciju na malo rudarsko mesto negde na divljem zapadu (neverovatno, i Gugl izbacuje veći broj lokacija), iako moram da vas razočaram – nije u pitanju vestern.
Jedno takvo mesto, koje prizvukom asocira na Divlji zapad, je u stvari odlična postavka za tematiku koju autor pokušava da obradi. Golden Hill je mesto u kome žive ljudi, vampiri i vukodlaci i u kome ljudi nisu ništa manje zveri od ove druge dve vrste (sama gradonačelnica to kaže na početku prvog dela). Vukodlaci žele miran i povučen život, vampiri ista prava kao i ljudi, a sami ljudi su opet večno podeljeni – na one koji kao i Medison smatraju da su sve tri vrste jednake i ravnopravne i na one koji smatraju da su ljudi viša bića i da ovi drugi zaslužuju istrebljenje. Ali problemi sa kojima se suočavaju, primoraće tri vrste da sklope savez – ili možda ne?
Krvavi Golden Hill: Suze je u stvari prikaz ljudskog društva onakvog kakvo jeste – raslojeno, rasističko i večno egoistično i uskogrudo – svako sebe smatra boljim od drugog iako je savršenstvo nešto što ni jedna grupa neće moći da dostigne. Predrasude cvetaju, a savladali smo umetnost laganja do te mere da smo u stanju i sami sebe toliko uverljivo da lažemo samo da bismo dokazali da smo u pravu. I ne vidimo da se ponašamo jednako zlo kao i divlje zveri koje optužujemo da su zle samo jer ih se plašimo. Ne uviđamo kada smo izmanipulisani, i to ne samo strahom. Sociološki aspekt romana je u potpunosti pogođen.
Kada je u pitanju stilski aspekt, autor ovde koristi već poznate postulate da bi ispričao svoju priču. Stil je lagan, čitljiv, mada neizbrušen, pomalo petparački (ipak, autoru je cilj da se čitalac oseti komotno uz knjigu) i ostavlja prostora da se autor usavršava. Možda bi i na strukturi rečenice bi moglo malo da se poradi, ali priča teče, bez nekih većih rupa u pripovedanju. Likovi, iako na mahove stereotipni, uklapaju se u taj neki svet i priču i dopunjuju je.
Sa jedne strane, autor nas krajnje direktno uvodi u radnju, saopštavajući nam ’problem’ sa stanovništvom Golden Hilla kroz razgovor gradonačelnice i njenog pomoćnika, tako da smo donekle uskraćeni za elemente misterije i to da sami otkrijemo ’problem’. Sa druge strane, rano otkrivanje ima i svojih prednosti: omogućava autoru da neometano razvija radnju dalje.
Nemanja Pavlović je mlad autor koji iza sebe već ima opus od 13 romana iz žanra epske i mračne fantastike i kriminalistike, koji teže da zabave čitaoca i kojima je svima zajednički taj dodir sa običnim životom – kao što i stanovnici Golden Hilla u stvari žele običan, nesmetan život. I dok se gradonačelnica Medison se sprema za povratak u novoj knjizi ovog serijala, mi želimo autoru puno sreće i uspeha u daljem radu.