U izdanju beogradske izdavačke kuće ,,Makondo’’, dolazi nam kratki i po mnogim ocenama, kultni roman Hauarda Filipsa Lavkrafta ,,Snena potraga za neznanim Kadatom’’ ali još nekoliko drugih priča, koje čine deo takozvanog ,,Ciklusa snova’’. Roman, kao i većina priča nikad nisu bili prevođeni na srpski tako da je za ljubitelje Lavkrafta, ovo prilika da na srpskom jeziku čitaju dela koja pružaju drugačiji pogled na Lavkrafta kao pripovedača.
Najpre, valja istaći jednu stvar. Iako će fanovi Lavkrafta prepoznati neka mesta, likove ili stvorove, ,,Snena potraga za neznanim Kadatom” kao i druge priče, odstupaju od onog na šta smo navikli kod Lavkrafta. Napisana mnogo pre ,,Zova Ktulua’’ ili ,,Senke nad Insmutom’’ ova dela donose jednu posebnu estetiku i jednu sasvim drugačiju atmosferu. Strava je prisutna, ali strava koja retko kad dobija onakve razmere kakve ima u ,,Ukletoj kući’’ ili ,,Stanovniku tame’’ – ovde je mnogo prefinjenija.
U ovoj fazi, Lavkraft je bio pod uticajem irskog autora lorda Dansenija, koji ce svojim fantastičnim svetovima, na granici bajke i sna, uticati na tad još mladog Lavkrafta da krene drugačijim pravcem kao autor.
Lavkraft se okreće snovima, koji su uvek igrali važnu ulogu u njegovom stvaralaštvu i započinje svoje poniranje u oniričko, koje će dosta kasnije postati mnogo mračnije.
U ovoj fazi, pak, Lavkraft utvrđuje granice svoga sveta, odlazeći zajedno sa svojim alter egom, Randolfom Karterom, na svojevrsno hodočašće svetom snova.
To je možda i centralni motiv romana ,,Snena potraga za neznanim Kadatom’’. Randolf, avanturista, okultista, učenjak i nadasve snevač, kreće u potragu za gradom kojeg je video u snu a koga više ne može da nađe i za kog sluti da je zabranjeni grad nižih bogova, Kadat.
Više no igde, osim možda u ,,Belom brodu’’ i ,,Čudnoj, visokoj kući u izmaglici’’, Lavkraftova proza postaje bliska poeziji, kada opisuje svetove kroz koje prolazi put za Kadat. Od džungli ka pećinama gula i od nepoznatih mora ka večnim pustarama Randalfa Kartera vodi njegov put, sve dublje i dublje u san i sve dalje od sveta ljudi koji više ne može da mu pruži ni delić onoga što mu nudi san. Na tom putu, kao mračna senka, pratiće ga pretnja Niarltopepa, koji ipak nema onako mračnu ulogu kakvu će dobiti u kasnijim pričama, ali čija će se ruka pokazati nezrecivo duga i čija pretnja će ga pratiti sve do enigmatičnog kraja, koji ostavlja čitaoca zamišljenog.
U ,,Mačkama Ultara’’, ,,Drugim bogovima’’ i ,,Selafisu’’, tekstovima mnogo kraćeg zamaha, rasvetljuju se neke pojave i bića koja će se pojaviti i u ,,Snenoj potrazi’’ i u njima je još jači uticaj lorda Dansenija. U prve dve priče, Lavkraft se poigrava sa formom mita i legende, dajući toj formi živopisnost, koji bi imala izjava očevica, ali ipak ostavljajući momenat zagonetnosti koji daje čar svakoj legendi. U ,,Selafisu’’on ide skoro do nivoa bajke, odbacujući, na trenutak, stil kojim se služio čitavog života i nasleđe Poa. Ako Poa i ima u ,,Selafisu’’ to je Po u trenucima svog najvećeg zanosa, kada čak i tragedija može imati u sebi uzvišenu lepotu. Glavni junak, Kuranes, na zemlji tek propali sanjar, uspeva da svojim maštarijama da oteletvorenje u carstvu sna – gde prestaju svi porazi.
Konačno, u ,,Niarltopepu’’, Lavkraftovi snovi postaju košmari. Sa korenom u jednom košmaru, ovo je zasigurno jedna od najpoznatijih Lavkraftovih priča iz ,,Ciklusa snova’’. ,,Niarlatopep’’ je stravična vizija jednog entiteta koji iako sa ljudima deli neke spoljašnje crte u suštini, predstavlja silu čiji uticaj na čovečanstvo jeste do krajnosti zloćudan i koja se ne može razumeti niti se sa njom napraviti sporazum.
Na taj način, hodočašće svetom sna se završava. No ipak, Lavkraftovim snoviđenjima se treba vraćati, sa vremena na vreme, jer je to put tokom kojeg se pokazuje možda neočekivana ali itekako prisutna Lavkrafotva strana – sanjara koji predivom svojih snova piše pesme – o lepotama i užasima podjednako.
Izvojena slika – The Coult of Ghoul