Na galaktičkoj šahovskoj tabli po kojoj se igraju ratovi zvezda, jedna od najboljih zlikovačkih figura je svakako figura velikog admirala Trona (fanovima poznatijeg kao Grand Admiral Thrawn ili Mitth’raw’nuruodo). Tron je jedan od najmoćnijih stratega koji su služili Palpatinovu Imperiju, a u „galaksuju daleko“ stigao je još 1991. godine zahvaljujući piscu Timoti Zanu (Timothy Zahn), prvom čoveku koji je napisao nastavke Lukove i Lejine sudbine, za razliku od dotadašnjih autora koji su se fokusirali na događaje pre originalne filmske trilogije. Tron je do danas ostao jedan od najgenijalnijih negativnih junaka koje je serijal Zvezdanih ratova ikada imao, i to ne samo zato što se toliko razlikovao od ostalih zamajaca Imperije i galaktičke mornarice. Najpre, Tron je bio jedini vanzemaljac koji je uspeo da zadobije jedan od najviših činova u militarnom sistemu Carstva, što je u rasističkom, palpatinovskom hijerarhijskom društvu predstavljalo neverovatno dostignuće. Opisan kao visoki muškarac, plave kože i crvenih svetlećih očiju, Tron je pripadnik rase Čis (Chiss), potekao sa planete Cisilija, daleko izvan granica carstva. Njegova rodna planeta je ledenija od Hota, a društvo pomalo nalikuje na kruto uređenje japanskih samuraja. Tron je bio prognan sa svog maternjeg sveta, baš zato što je sklon neuobičajenim i inovativnim taktikama i ne voli previše da slepo sledi naređenja. Igrom slučaja na njega je nabasao Vos Park, jedan od kapetana Imperije, tokom lova na krijumčare. Drugo, Tron je bio jedan od retkih zapovednika koji nisu žrtvovali svoje borce radi prazne slave i sopstvenog ega, i bio je jedina osoba koja je rekla caru da neće poslušati takva naređenja. Treće, preživeo je to odbijanje, i iako je u više navrata bio izgnan, ipak je Palpatin svaki put oprostio Tronovu „drskost“, budući da je admiral bio izuzetno koristan vlastohlepljivom situ. Četvrto, našao je način da se suprostavi Sili, a da nikad nije imao nikakvu džedajsku moć, pa čak ni trunčicu potencijala za Silu. I peto, možda najveće čudo, toliko je bio popularan negativac u širem krugu fanova da je Dizni pre tri godine platio Zanu da ga vrati u kanon. Možda se pitate kako je Tron sve to uspeo da učini, i to u jednom kosmičkom tiranskom društvenom sistemu, sistemu koji je smatrao Zvezdu smrti pametnim rešenjem, a Tarkinovu nemilosrdnu doktrinu kao validnu taktiku protiv svih buntovnika?
Vrlo jednostavno, Tron je bio toliko dobar ratni strateg i taktičar, toliko je uspešno čitao protivnike i procenjivao njihove sledeće poteze da je Zan u originalnoj trilogiji morao da ga se reši kroz specifičnu upotrebu postupka deus ex mahina – te je Trona morao da uništi sopstveni telehranitelj, kako bi zvezdani junaci pobedili. Zan objašnjava da je Tron svoju neviđenu sposobnost stratega razvio kroz tumačenje umetnosti neprijatelja, kao i dubinska razmatranja i proučavanja njihove filozofije, kulture, istorije, navika i naravi. Visoka pronicljivost u spoju sa natprosečnom inteligencijom, smirenost i logičnost, blagi cinizam i sarkazam, visok stepen etikecije i kulture, skromnost, ljubav prema običnom pivu, kao i velika sposobnost vođstva jesu ono što oduševljava kod ovog fiktivnog lika. Tron je surov, ali nikad bez razloga. Na primer, u jednoj sceni iz „stare“ trilogije postoji momenat kada Tron pogubi oficira zbog toga što ovaj nije uspeo u svom zadatku da zarobi Luka Skajvokera. Odmah potom se razotkrije da je isti oficir počinio fatalnu grešku tokom operacije i još pokušao da okrivi druge za nju. A zatim je i lagao Trona u lice, zbog čega je admiral rešio da mu ilustruje razliku između neuspeha i greške. Kada je drugom prilikom Luk još jednom izbegao zamku, a oficir koji je bio zadužen za zadatak omanuo (uprkos tome što je pokušao inovativno rešenje tokom potere za mladim džedajem), te skrušeno, pomiren sa sudbinom, priznao svoj neuspeh Tronu, admiral ga je nagradio unapređenjem, govoreći kako su samostalno razmišljanje, savesnost u radu i kreativnost neophodni za dobrog oficira galaktičke mornarice. Pored odanosti svojim vojnicima, Tron ne veruje u nepotrebno (ključna reč – budući da je ipak negativac) nasilje nad civilima, ali ne libi se da iskoristi čitave planete ako će mu to pomoći da ostvari cilj. Na primer, dok istovremeno iskorišćava plemena Nogrija u svojstvu plaćenih ubica, obećava Lejinu decu poludelom džedajskom klonu, Tron takođe uništava robovlasnike, pirate, teroriste, ali i tirane kao što su Nuso Esva, dok nasilne vojnike koji se istresaju na nedužnim ljudima ume da opauči kundakom po licu. Ipak, najveća razlika između Trona i ostalih imperijalističkih vođa jeste njegova spremnost da pretrpi poraz kako bi spasio one koji mu služe, kao i osećaj časti do izvesnog stepena, zbog čega je bio omiljen kod svojih oficira i vojnika. Zan je priznao da je Tranov lik hibrid prototipa admirala Nelsona, zatim generala Romela – čuvene fašističke „Pustinjske lisice“, kao i Ji Sun sina, korejskog vojnog komadanta i admirala, koji je i sam bio više puta izgnan i smenjivan zbog politike, uprkos svojoj velikoj taktičkoj veštini. Svakako, postavlja se pitanje ako je Tron bio toliko pametan, zbog čega je igrao šah na strani Imperije?
Pa, u starom kanonu, sada tzv. legendama, Tron je verovao da će militarna moć carstva omogućiti galaksiji da ujedinjena preživi kad stigne stvarni neprijatelj – rasa nadmoćnih i krvoždenih vanzemaljaca koja kosi sve pred sobom i koju je on susreo još ranije, a to su tzv. Yuuzhan Vong osvajači. On je stavio efikasnost ispred humanosti, i duboko bio ubeđen kako je Imperija najsnažnije oružje protiv pretnje što opravdava surovost, a to je njegova najveća greška. U novom, diznijevskom kanonu, Tron je pomalo bondovski dvostruki agent, koji radi i za Palpatina, ali i za svoj narod, kako bi takođe istražio rasu Grysks i pobedio moguće pretnje za svoj svet, pa čak i pocenu da žrtvuje Palpatinovu galaksiju.
Tronov lik je izuzetno fascinantan u moru negativaca koji se javljaju u knjigama Ratova zvezda, i ako se ostave po strani animirani Pobunjenici (Star Wars Rebels) koji su iskasapili šta god su mogli uprkos Filoniju, Tron je upamćen kao jedan od najiteligentnijih i najgalantnijih zlikovaca čitavog Lukasovog univerzuma. Drugim rečima, slobodno odajući hvalu Zanovom stvaralaštvu možemo i da citiramo završne Tranove reči iz knjige Poslednja zapovest (The Last Command), i da kažemo – „It was so artistically done“.