1.
„Džek, hoćeš li već jednom prestati da lupaš tom loptom.“ Udarila sam ljutito dlanom o zid. Sutrašnji test iz istorije zadavao mi je dovoljno muke i bez njegovog ometanja. Ne želim imati loše ocene kao on.
„Džek,“ vrisnula sam a onda bacila knjigu i pošla do njegove sobe. „Prest…“ zastala sam iznenađeno na pola reči. Soba je bila u mraku i tada sam se setila, otišao je kod prijatelja čim je mama javila da će kasniti s posla. Tata je bio na službenom putu. Bila sam sama.
Ponovo se začulo lupanje lopte o zid a sada ga je pratila i dečja brojalica. Pogledala sam kroz prozor na ulicu zalivenu kišom. Ni žive duše. Vratila sam se u svoju sobu, dohvatila udžbenik iz istorije a onda je neko pretrčao hodnikom. Strah je projurio kroz mene i zaustavio se u petama.
Plaho sam otvorila vrata i tada sam je ugledala. Mršava devojčica stajala je na samom kraju hodnika. Nije imala više od deset godina. Bila je obučena u crvenu haljinicu sa belim dugmencima a smeđa kosa bila joj je upletena u dve pletenice vezane crvenim mašnicama. U rukama je držala plavu loptu i gledala je negde iza mene.
„Šta radiš ovde? Ko si ti?“ pitala sam.
Nije odgovorila. Počela je ponovo da se igra loptom i pevuši staru dečju pesmicu.
Polako sam joj prišla. Delovala je tako stvarno a ipak je bilo nečeg čudnog u njoj. Ledeni žmarci su počeli da gmižu duž moje kičme. U trenu kad sam je trebala dodirnuti, iscerila je zube na mene poput pobesnele mačke a onda nestala kroz zid.
Otrčala sam natrag do svoje sobe, zaključala vrata, pokrila se ćebetom i čekala mamu.
2.
Draga Alison,
Mislim da sam Te najzad pronašla i nadam se da će i ovo pismo naći Tebe. Rekli su mi da hoće.
Nedostaješ mi. Ko bi pomislio da ćeš ostaviti ovoliku prazninu u meni. Svesna sam da je moja krivica što su Te oterali, ali bilo je već kasno zaustaviti ih. Znam da smo počele pogrešno. Ti si bila zbunjena i ljuta, a ja uplašena. Svaki put kad se setim našeg prvog susreta nasmejem se na samoj sebi i strahu koji sam tada osetila. Danima sam se plašila izaći u hodnik. Tada Te nisam poznavala i drago mi je što si mi pružila priliku da upoznam pravu Tebe. Onu pametnu i zabavnu Alison. Sećaš se kako si zadnji put uplašila Džeka? Moj veliki brat se upišao u krevetu od straha. Na žalost, to je bila ona sitnica koja je prevagnula i mama je pozvala onu ženu. Isto kao i Ti, mislila sam da je najobičniji šarlatan. Znam da su mnogi pokušavali da Te isteraju iz kuće, ali gospođa Tačela je na kraju uspela u tome.
Prodali smo kuću nakon Tvog odlaska. Roditelji, a posebno brat, trzali su se na svaki jači zvuk. Mislili su da si to Ti. Sada je kuća srušena i kažu da će tamo biti parking.
I ona kuća je srušena. Našla sam je kad sam otpočela novu potragu za Tobom. Prošle su godine a mene još uvek muči obećanje koje sam Ti dala. Tvoja želja je bila da konačno zaspiš i da ga više ne vidiš. Želim Ti pomoći u tome. Obećala sam to i mislim da sam najzad našla način kako da to napraviš. Neće biti teško. Trebaš biti samo malo zločesta i preplašiti ga. Znam da to možeš. I ne brini, nećeš ići sama. Bila si u pravu, nisi jedina. Našla sam i ostale. Sve sam vas pronašla i pomoći ću vam da najzad nađete svoj mir.
Razgovarala sam sa gospođom Tačelom, ona mi je savetovala da Te potražim kraj Tvog tela i da Ti napišem ovo pismo i ostavim ga kod nadgrobnog spomenika. Pozdravlja Te i nada se da se ne ljutiš na nju. Rekla mi je da se za svoj mir moraš sama izboriti a ja želim da Ti u tome pomognem. Kaže da sve što treba da uradim je da uzmem jedan grumen zemlje sa Tvog groba i da ćeš me na taj način pratiti. Nadam se da hoćeš.
Molim Te, nemoj da se plašiš. Veruj mi, on će se uplašiti Tebe. Plašiće se vas. Sve ću vas odvesti k njemu. Vreme je da plati za ono što vam je učinio.
Kad sve bude spremno, doći ću po Tebe.
Budi spremna.
Tvoja prijateljica
Tina
3.
Lagala bih kad bih rekla da me nije bilo strah. Gurnula sam ruke u džepove kaputa i ponovo proverila da li su tu. Napipala sam po tri mala paketića u svakom džepu. U desnom su bile grudvice zemlje pažljivo umotane u papirnate maramice koje sam uzela sa grobova Alison, Džoan i Mini, a u levom džepu sam sa sobom povela Monu, Elizabet i najmlađu od njih, Saru Džejn.
Koliko li sam samo laži izrekla, koliko ljudi prevarila, kako bih se našla u ovoj uzanoj zagušljivoj prostoriji. Sada, kada sam najzad sedela naspram isušenog starca, imala sam želju da pobegnem od njegovog bledunjavog pogleda.
Dohvatio je slušalicu i sačekao da i ja podignem onu s moje strane i upitao pomalo nezainteresovano, „vi ste novinar?“
„Ne, nisam,“ priznala sam. Samoj sebi sam zvučala plaho a onda sam osetila ledeno strujanje vazduha iza sebe i skupila svu svoju hrabrost. Morala sam, zbog njih.
Njegov pogled se sada izoštrio i zabio u mene. „Jedna ste od mojih obožavateljki?“ pretpostavio je pogrešno uz slabašan osmeh.
„Ne. Nisam ni jedna od njih,“ odgovorila sam gadljivo. Propali pijanista je možda kao mladić bio lep i harizmatičan, ali i pored toga, nisam shvatala žene koje su bile zaluđene ovim monstrumom.
„Šta hoćeš onda?“ procedio je.
„Ja ne želim ništa.“ Ustala sam i u staklu ugledala šest devojčica kako stoje iza mene držeći se za ruke. Razmenila sam pogled sa onom u crvenoj haljinici.
„Hvala,“ čula sam Alison pre nego što sam izašla.
4.
„Višestruki silovatelj i ubica, osuđen na doživotni zatvor, pronađen je mrtav u svojoj ćeliji,“ pročitala sam naslov u današnjim novinama.
Otvorila sam zgužvanu maramicu sa oznakom A i istresla zemlju natrag na njen grob. Zadenula sam isečak iz novina iza svežeg buketa belih rada i pogladila hladan kamen nadgrobnog spomenika.
„Lepo spavaj, Alison.“
Autor: Oktobar