Kada se Klajvu Luisu tokom sna pojavio Faun sa kišobranom i probudio u njemu sindrom Petra Pana, večnog dečaka koji odbija da odraste, nastala je ideja o Narniji, zemlji nestvarnih bića.
Sam pisac se možda i nesvesno upustio u avanturu stvaranja jednog novog sveta obogaćenog mitovima svog podneblja, skupljajući pod kišobran one koji još uvek u sebi imaju maštu i veruju da granica između dobra i zla postoji, da je znanje moć, a neznanje kamen spoticanja kroz život.
Letopisi Narnije su svetlost dana ugledali sredinom prošlog veka, što nije predstavljalo prepreku da danas postanu serijal od sedam delova koji su prevedeni na 47 jezika, i prodati u 100 miliona primeraka, a veliku gledanost su ostvarili i na filmskom platnu.
Romani Narnije, iako su sadržinski celina, imaju i svoju zasebnu tematiku. U prvom objavljenom romanu „Lav, Veštica i Orman“ se malena družina koju čine Lusi, Edmund, Suzan i Piter koji se bore sa kletvama Bele veštice, a uz nesebičnu pomoć Aslana lava koji predstavlja simbol snage i pravednosti, i uspevaju da oslobode Narniju od mračnih uhoda i zlih čini.
Nakon prvog, ubrzo je svetlost dana ugledao drugi deo „Princ Kaspijan“ gde već dobro poznata ekipa dospeva pravo sa železničke stanice Londona u novu pustolovinu u kojoj kao jataci Aslana i Princa Kaspijana udruženim snagama stvaraju snažan zid otpora omraženom stricu Mirazu.
„Putovanje Namernika zore“ je treći po redu hronološki objavljen roman gde se dva od ranije poznata čitaocima, prijatelja – Lusi i Edmund kao iznenadni gosti upuštaju u nesvakidašnju avanturu ni manje ni više nego na čudnovatom brodu u potrazi za prijateljima oca sada već kralja Kaspijana.
Na brodu „Namernika zore“ imamo priliku da upoznamo i žgolju Justasa koji će doživeti neverovatno preobraženje, a samim tim je ovaj roman i uvod u novu epizodu četvrtog nastavak „Srebrna stolica“ gde se Justas i njegova prijateljjica u potrazi za izgubljenim sinom Princa Kaspijana kroz svet Narnije sreću sa magičnim činima dame zelene odore.
Nove avanture spašavanja Narnije se nastavljaju i u petom delu „Konj i njegov dečak“, gde izdaja, nepravda i zloba bivaju poraženi u odlučujućoj bici za pravdu i poštenje.
Sledi „Čarobjakov sestrić“ koji dovodi samu vešticu Narnije ni manje ni više nego na ulice Londona, a opaki eksperiment zlog Čarobjaka, malene drugare još jednom odvodi u samu srž začarane šume. Toplo preporučujem da sami otkrijete odgovor na pitanje da li će veštica biti postavljena na mesto koje joj pripada i da li će eksperiment postići željeni rezultat.
Sedmi i zadnji deo Letopisa Narnije nas vraća na priču o Aslanu. Ovde potražite odgovor na pitanje mogu li deca naći pravog Aslana pre nego što jedan zao majmun uništi svet Narnije zauvek.
Čitajući ove dogodovštine imajte na umu da ne postoji pravilan raspored čitanja serijala, te ukoliko čitate obrnutim redom, ideja samog pisca ne gubi svoj smisao, što ove knjige čini jedinstvenim, a avanture engleske dečurlije koji su sa razlogom pozvani u začarani svet jesu lekcija ne samo o budućnosti o kojoj učimo iz naše prošlosti, već i saznanje da su mitovi i magija zaista i postojali.
Za one koji žele da znaju više, prilažemo trejler filma:
https://www.youtube.com/watch?v=lWKj41HZBzM