Lik Rotfusove Ori – Yin ili Yang

Likovi iz knjiga Patrika Rotfusa intrigiraju čitaoce širom sveta, toliko su duboki, da je i sama njihova predstavka veoma kompleksna. Na prvi pogled čini se da je svaki karakter već viđen i da je previše pitko napisano da bi čovek mogao da istinski uživa u čitanju, ali kada se čitanje završi dosta toga ostaje pod znakom pitanja. Ne samo zato što istoimeni pisac nije završio svoju trilogiju o „Kraljoubici“, već zato što je štivo toliko kompleksno, da samo upornim iščitavanjem možete doći do srži same priče i likova.

Elem, Patrik Rotfus rođen je u gradu Madison u državi Viskonsin u Sjedinjenim Američkim Državama. Nakon dugog i veoma konfuznog studiranja, gde je pohađao sva ponuđena predavanja, završio je studije diplomiravši engleski jezik. Sve to vreme, on je svoje pisanije vukao sa sobom i pokušavao na sve načine da ga iznese na svetlost dana. Objavio je dva romana u sagi o „Kraljoubici“ sa kojima je stekao veliku slavu i popularnost. Prvi roman koji je ugledao svetlost dana 2007. godine pod nazivom „Ime vetra“ i drugi 2011. godine pod nazivom „Strah mudroga“ i naravno kako već to biva, zbog velikog pritiska javnosti, svojih ličnih problema i životne konfuzije, do sada nije uspeo da završi trilogiju. Uprkos tome, umesto kratke priče, napisao je jedan kraći roman pod nazivom „Muzika tišine“ koji je izdao 2014. godine i dve kraće priče koje su izdate u Antologijama koje nisu do danas prevedene na srpskom.

Naime jedan, od likova koji pleni njegovim knjigama, kojeg prati misterija, prelepa priča, nežnost, strahota, bolest i još mnogo drugih epiteta je ženski lik po imeni Auri – Ori. Prateći Patrika na svim konvencijama (online), uključenjima na njegovom kanalu (Twitch), došao sam do jednog veoma zanimljivog sadržaja i objašnjenja o samom nastanku ovog veoma nesvakidašnjeg knjiškog lika. Odrastajući u Madisonu i, naravno, poznajući sve prilike u gradu, došao je preko svog oca do saznanja da neki čovek istražuje kanalizacione sisteme u istoimenom gradu. Ovaj čovek bio je poznat pod nadimkom Tunnel Bob. Samo objašenjenje i sam opis ovog lucidnog lika možete pogledati na sledećem linku, gde Patrik sam objašnjava istu stvar:

https://www.youtube.com/watch?v=SftSKNhH1hk

 

Naravno, kada je on pri kreaciji svog lika iz njegovih knjiga uzeo jednu takvu osobu, onda moramo zaključiti da to kako je on opisuje i kako pokušava da nam je dočara, ima veoma velike i duboke korene, tj. začetke u ovakvom jednom čoveku.

Kako sam volim da kažem, Patrik je napisao 2,5 dela, a ovaj 0,5. deo je i „The Slow Regard of Silent Things – Muzika Tišine“, gde nam je prikazao kako Auri – Ori provodi svoj dan. Neki smatraju da je samim ovim iskorakom, gde je publikovao jedno kraće štivo sa opisom jednog jedinog lik, on sam hteo da probudi malo svoje čitaoce koji su postali veoma nezadovoljni njegovim napretkom, dok neki takođe smatraju da je ovo neki čin vežbanja onoga što će kasnije doći i što je vrlo verovatno prepravljao. Sama knjiga je kao i sve što je on do sada napisao jedno remek delo. Čovek toliko pazi na detalje u kojima čuva sve poruke koje želi pravom čitaocu da prenese. Opisuje ovu osobu tako nestvarno, da dok čitate mislite da je pored vas i saosećate se sa njom u svakom smislu i u njenoj lepoti i nežnosti, a takođe i u njenom iskrivljenom životu, patnji i lucidnosti.

Kada bih želeo da uporedim ovaj lik sa nekim drugim, mogao bih to uraditi tako što bih dva na prvu loptu nespojiva fiktivna lika kroz njihov opis doveo u korelaciju. Razmišljajući,  shvatio sam da je Ori nalik fiktivnom karatkeru iz nama dobro poznatog filma „The Goonie ili ti Gunisi“,a lik sličan njoj je Lotney „Sloth“ Fratelli ili samo Sloth. Neko će se sada zapitati pa dobro kako možeš da takva dva lika dovedeš u korelaciju. Iako Sloth po današnjim standardima društva, spada u otpadak u nešto ne korisno, što se treba izvrgnuti ruglu, sa druge strane on je jedna osoba puna dobrote, željna nežnosti, ljubavi i pravog drugarstva. Naime, živimo u društvu koje etiketira osobe na svakom mogućem nivou, od bogatih i siromašnih, do lepih i ružnih, a da ne zalazimo u nešto detaljnije opise, koje će nam naterati oči na suze, shvatajući kako smo postali jedno bezočno i loše društvo.

Posmatrajući spolja ova dva lika možemo reći da Ori pleni lepotom, nežnošću i skrivenom iskrom misteriozne ženske osobe, dok Sloth poseduje sve suprotne standarde koji su danas propisani u društvu. Ali tu dolazimo do onog velikog ‘ali’, unutar svoje duše, Sloth je jedna neiskvarena osoba, izneverena od njemu najbližih, omalovažavana od svih, ali i povrh svega toga odlika duše u njemu je dobrota kojom on i pleni. Ori sa druge strane onom spoljnom lepotom kojom pleni, dovodi u pitanje njeno unutrašnje biće. Ako se čitalac malo bolje zamisli, dovodi je do spoljašnjeg izgleda Sloth-a. Njeno biće uznemireno, ne prihvaćeno od društva, itd. dovodi je do toga da ona bude izgrednik u samom svom telu.Veoma veštim pisanjem koje je Patrik ponudio svojim čitaocima, doneo nam je jedan posve jedinstven lik. Tako da mislim, da ova komparacija ne samo da ima smisla već će stare čitaoce naterati da opet pročitaju sve lepo iz početka, a nove da se udube i da ne padaju na površne opise, već da se udube i uplove u nešto malo složenije.

Voleo bih kada bi ljudi npr. koji vole da čitaju pokušali da krenu putem složenosti, jer samo tako možemo da pobegnemo ovom površnom haosu u kojem živimo.