Napoleon Br. 03 Ludi Barakan

napoleon-br-03-ludi-barakanProšlo je tri meseca od poslednje epizode, te ste sigurno nestrpljivi da načnete ovu. Pre no što to uradim u vaše ime, da kažem da od ove epizode očekujem da iskristališe mnogo toga i odredi dalji razvoj kako junaka tako i priče.

Karlo Ambrozini je još jednom za scenarističkim kormilom i nema potrebe da ga više predstavljam.

Đulio Kamani nam crta ovu epizodu, možda ga znate kao autora nekih priča Dilana Doga i Martija Misterije.

„Ludi Barakan“ počinje izletanjem izbezumljene žene ispred automobila našeg junaka, sa uzvikom pomozite pokazujući negde iza sebe. Napoleon juri, uočava kola u plamenu te istu onu ženu što ga je dozvala, mrtvu. No, u reci su dva dečaka koja treba spasiti, što bi nekako i izveo da mu pažnja nije podeljena jer reka teče uzvodno. Na obali je ugleda čudan dvojac koji odbija da mu pomogne držeći govor o skorom kraju. Napoleon, videvši da nema nikakve vajde od njih, zaranja za decom.

Tu dobijamo drugi kadar: naš junak razgovara sa gospođom Rouz o slučaju Ludog Barakana što umišlja da je veliki general cara Solomona, koji mu beše uvalio inspektor Dima, jer se sam sa tim nije mogao nositi. Nakon toga scena u kojoj naš detektiv, po drugi put u epizodi, nešto gubi ili zaboravlja, što će se nastaviti tokom cele epizode. Vraćamo se unazad na scene Barakanovog bekstva iz zatvora visokog nivoa bezbednosti, te kako dolazi do toga da ubije jedinu osobu koju je istinski još voleo. Pa se selimo u bioskop gde Napoleon sa svojim imaginarnim trojcem gleda film Romana Polanskog. Uprkos svom opširnom poznavanju kinematografije, nisam se mogao setiti nikog sa imenom Albert u filmovima Polanskog, pa ću Vatroslavovu opasku o filmofilima shvatiti kao način autora da se kroz celu tu scenu narugaju sa istima. Po izlasku iz bioskopa naš junak nastavlja da bude zaboravan i ni njemu nije najjasnije šta mu se dešava, sve dok po dolasku kući ne primi pismo od obožavaoca koje mu sve objašnjava. Ipak nije sve ni kako on i mi mislimo, jer dokazi ukazuju na suprotno.

A imaginarni trio u međuvremenu ima svoja sukobe i razmišljanja. Te dok im je tvorac kod lekara, oni su pred imaginarnim savetom mudraca, koji im govori samo onoliko koliko mora ili gotovo ništa, tako da i dalje ne umeju da pomognu Napoleonu. Dok policija nastavlja potragu za ludim robijašem, koji ispunjavajući neki svoj ludi plan čini zločine usput, naš junak je u sve većoj nedoumici da li je postao luđi od toga da ima imaginarno društvo. Dok se tako bori sam sa sobom da li tone dublje u ludilo ili mu neko smešta da tako misli, Napaleon odlučuje da otputuje. Na železničkoj stanici, pukim slučajem naleće na Barakana i sledi obračun u kom ubija kriminalca i spasava nevine od bombe. Dobro, ne baš sve. No čini se da je naš junak našao objašnjenje za svoje stanje i da će nam biti sasvim spreman za narednu epizodu.

Moram priznati, bilo je teško ovo napisati, a pri tom što manje otkriti, znate kako to već ide sa ovakvim pisanjem. No bilo je to i zadovoljstvo, ovako psihodeličan i pametan strip u današnje vreme je retkost. Uprkos politici kompanije da stalno menja crtače, kvalitet ne pada samo je drugačiji sa više ili manje detalja, i jedino stvar ukusa može tu presuditi. Moram da se osvrnem na izvinjenje iz uvoda, vrlo lep i profesionalan potez Veselog Četvrtka za detalj koji je malo ko i opazio, ali su priznali grešku. Vidimo se, tj. pišem vam kada izađe „Priča o Alegri“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *