Iako je već neko vreme prošlo od izlaska ove epizode, naslov je tako pogođen za letnje dane. Naime pominje se mala, neugledna i ni po čemu posebna ptičica Kos, osim možda po tome što vam njen veseli cvrkut često prekine počinak pa onda vi i niste baš veseli. Šalu na stranu, zaista ptica koja je veoma obična, živi na svakom kontinentu u šumarcima blizu gradova i sive je i crne boje u zavisnosti od pola, dakle ni izbliza ptica koju bih smo povezali sa mističnim i proročanstvima. Pre bi to bile vrane i gavrani, no videćemo kako je to pošlo za rukom Ambroziniju.
Što se tiče samog proročanstva, ljudi od najranijih vremena žive po njima i drže se reči proroka, navešću neke od poznatijih. Dame imaju prednost, Pitija proročica iz Delfa je verovatno najpoznatija po tome što je Sokratu prorekla slavu, što se desilo godinama nakon proročanstva. Mojsije, izveo je Jevreje iz Egipta vodeći ih u obećanu zemlju usput čineći razna čuda i pripisuju mu autorstvo nad knjigama Tore. Jovan Krstitelj najavio je dolazak mesije i krstio Isusa Hrista na reci Jordan. Isus Hrist, sin Božiji, pripisuju mu se razna čuda, jedno od poznatijih je dizanje Lazara iz mrtvih, začetnik hrišćanstva. Muhamed prorok koji se smatra i osnivačem islama, jer je od Boga dobio prve sure iz Kurana. Nostradamus je autor verovatno najpoznatije i najprodavanije knjige proročanstava, između ostalog predvideo je smrt kralja Francuske, a pošto nije imao čvrste veze sa crkvom optužen je za jeres i saradnju sa nečastivim. Kao što vidite proroci i proročanstva su uglavnom povezana sa Bogom/vima ili nekim nečastivim silama, a pošto su autori već jednom bili tandem i predstavljeni su, možemo videti šta nam predviđa…
Kosovo proročanstvo – Divan letnji dan u imaginarnom svetu, nebo prepuno ptica i Lukrecija koja gnjavi dečaka da joj objasni svrhu onoga što čini, i kada joj zadovolji radoznalost desiće se upravo ono šta je dečak čekao. No, kao što već znamo iz prethodnih epizoda birokratija u imaginarnom svetu je kud i kamo gora i tvrdokornija od stvarne, pa naši junaci moraju zaobilaznim putem u stvarni svet gde obitavaju njihovi tvorci. Za to vreme, u stvarnom svetu, Napoleon pokušava da malu crnu ptičicu koja nepovezano priča, vrati vlasnicima. Onemogućen da to i uradi, nosi je sa sobom, što mnogo smara Vatroslava i Miroslava jer ptičica ne zatvara kljun. Iste noći, naš heroj ima užasan košmar u kom ima zanimljive goste. Sutradan će ga posetiti vlasnica ptica i objasniti posebnost malog stvorenja i njegovu eksperimentalnu svrhu. Dok Napoleon saznaje detalje o ptičici i slučaju u kojem je lepa doktorka koristi, na drugom kraju grada njegov prijatelj inspektor ima interesantan slučaj.
Našem heroju je doktorka sve simpatičnija. Doktorku u uzvraćanju simpatija prekida poziv kojim joj policija javlja za smrt u porodici, te naš junak prirodno uskače u cipele kavalira. Druga zemlja, drugi grad, inspektor različit od onog kog znamo u Ženevi, mito i korupcija, ma što ne reči i kompletna destrukcija, a sve je u vezi sa slučajem susednoj zemlji. Nakon toga smo opet u Ženevi, gde gresi dedova prete da pređu i zatruju život unuke, ali Napoleon je tu da to spreči. Doktorkin deda će možda i platiti svoje grehe najskupljom cenom, a pošto dr Katja želi da zaštitit dedu, prećutkuje razloge za dešavanja pred policijom i tako Napoleona dovodi u neprijatnu situaciju da laže prijatelja. Pošto su imali težak dan, dr Katja ne želi da bude sama, pa odseda u hotelu našeg heroja, a Napoleon ima snove, svojstvene samo njemu, iz kojih se budi sa idejom kako da reši slučaj u stvarnom svetu. Slučajno budi doktorku, koja insistira da bude prisutna ako reši zagonetku. Ono šta ćemo videti na kraju je mešavina horora i akcije, naime razrešenje priče se dešava na groblju u zoru, i naravno tri, četiri stranice na kojima Dima ima monolog o dešavanjima u slučaju.
Ova epizoda mi se čini jednostavnijom u odnosu na prvih pet, pa bih možda dao nešto slabiju ocenu za scenario, ali ovo je verovatno jako važna epizoda za celokupan serijal, jer Napoleon po prvi put ima simpatije i seksualne aluzije i same namere, dakle razbija famu o samačkom životu, što ovu epizodu čini važnom za priču. Del Vekijev crtež je bolji od Ambrozinijevog ili, da ipak budem fan do kraja, jednak njegovom. I još par stvari koje su mi bila interesantne su, recimo, upotreba maraka kao valute, što na neki način pokazuje koliko kasnimo sa Napoleonom i druga stvar je fazon na samom kraju, gde Napoleon čak i stavom podseti na Gruča. To ne treba da čudi, Ambrozini je to, i dugogodišnji rad na Dilanu je sigurno ostavio traga, ali ovo napominjem jer mi je zbog te fore još uvek osmeh na licu.