Kada se priča o animeima koji su postali globalni fenomen poput „Makrosa”, „Zmajeve kugle”, „One Piece” i „Bleacha”, na toj listi se mora nalaziti i „Naruto”.
Ovaj anime se sastoji iz dva, da ih tako nazovemo, serijala. Prvi je „Naruto”, a drugi „Naruto Shippuden”. Oba ova serijala su prozvana dečijim, što jednostavno nije tačno. No, da krenemo redom.
„Naruto” je anime serija koja prati istoimenog dečaka koji je ninđa, a pritom je užasno nespretan. Živi u selu po imenu Konoha, koje je u prošlosti bilo napadnuto od strane devetorepog čudovišta zvanog Kjubi. Da bi spasao selo, četvrti Hokage, poglavar sela, zapečati isto to čudovište u Narutu, odmah po njegovom rođenju. Kad odraste, on postaje ninđa učenik, u timu sa Saskeom i Sakurom, koji vodi Kakaši sensei (učitelj). Odatle kreće priča o šeprtljastom ninđi koji samo želi da ga svi prihvate, te sebi daje nemoguć zadatak da bude Hokage. Ova prva serija jeste dečija, ali ima i te kako aktuelne i poučne teme, poput diskriminacije, koja se provlači kroz celu seriju, pošto Naruta društvo odbacuje kao čudovište, jer isto ima bukvalno u sebi. Tokom cele serije, on mora da se dokazuje svetu, iznova i iznova. Pored toga što ciljna publika mlađa, ova serija ima momenata koji su fantastični, poput borbe između Trećeg Hokagea i Oroćimarua, kad ovaj napadne Konohu, ili Naruta i Gare. Da ne govorimo o borbi tri Legendarna Sanđina, Cunade, Đirajie i Oroćimarua. Ova prva anima se završava Narutovim napuštanjem Konohe sa Đirajiom. Anime pokazuje da pored svih nedaća i sveg bola, ono šta je najvažnije jeste – upornost. Osim toga, pokazuje svu zlobu ljudskih bića. Da bi razumeli drugi serijal morate pogledati ovaj, jer on je uvod u nju. Naravno, preporučujem vam da preskočite filer epizode, jer retko koja je dobra. Koj epizode su tačno filer, najbolje je da izguglate. Tamo je sve do detalja objašnjeno.
„Naruto Shippuden” počinje tri ili četiri godine kasnije, Narutovim povratkom u Konohu sa treninga sa Điraijom. Odatle se priča sa Akacukijima zakuvava, koji su u lovu na đinčurikije (ljudi koji imaju repata čudovišta u sebi), ali imaju mnogo gore planove. Kako je serijal odmicao tako su zanimljivi likovi, i dobri i loši, počeli da umiru. Neće vas samo jedna smrt rasplakati, nego mnogo njih. U toj drugoj sezoni, da je tako nazovemo, ima petsto epizoda, uključujući tu i filere. Njih ovde možete manje preskakati, jer su vezani za priču, tj. rat koji Ućiha Madara objavljuje Ninđa svetu.
Ono šta se mora reći za ovaj serijal, jeste da su prvih trista pedeset epizoda čisto savršenstvo, prosto su fantastične. Ali onda na snagu stupa nelogičnost za nelogičnosti. Previše komplikovanja radnje, i, po mom mišljenju, pogrešne ideje, menjanja glavnog neprijatelja svaki minut. Te nije on glavni negativac, nego ovaj, te nije taj, nego onaj, itd. Koliko god ja voleo ovu seriju do dotične epizode, tih sto i četrdeset epizoda su mi kao kost u grlu, i jako su me razočarale. Očekivao sam mnogo bolju priču, jer je do tog momenta sve išlo perfektno. Ta bezpotrebna komplikovanost upropastila je anime koji je mogao biti pravo remek-delo. Međutim, poslednjih desetak epizoda kao da su se kreatori trgli i priuštili su nam kraj koji je popravio utisak. Poslednja bitka između dva prijatelja, od kojih je jedan tragao za drugim, tokom celog animea. Jednostavno, odlična bitka.
Sad što se epiloga tiče, mnogima smeta takav kraj, u kome je sve lepo upakovano sa mašnom odgore. Meni se izrazito dopao, ali to je stvar ukusa.
Pored cele te petljancije sa tih, komplikovanih, sto četrdeset epizoda, ovaj anime vredi pogledati. Svet koji je Kišimoto Sensei osmislio i oblikovao je prosto fantastičan i prokleto dobro zamišljen i to se ne može osporiti.
Do sledećeg puta, dragi moji autostoperi, budite mi pozdravljeni i samo BEZ PANIKE, molim.