Romansirane biografije holivudskih fimova donele su sliku o sasvim drugačijem izgledu i delovanju mafijaških porodica i beskrupuloznih pojedinaca kriminalnog miljea. A ko su bili zaista? Kakve su novitete doneli, koji su opstali i dan danas… prilično legalni.
Da su probali da izgledaju kao firma govori i titula Predsedavajućeg (ili Glavešine) Nacionalne Komisije (capo di tuttu capi verzija skrivena iza „glavnog biznismena“) a nosili su je Čarls „Lacky“ Lućiano (1931-1951. kad je uhapšen i deportovan), Vinsent „the Executioner“ Mangano (1946-1951 kad je i nestao), Frenk „the Prime Minister“ Kostelo i Jozef „Joe Bananas“ Bonano (1951-1957. kao par), Vito „Don Vitone“ Đenoveze (sa Tomijem Lučezeom i Karlom Gambinom, 1957-1959. kad je pritvoren, umire 1969), Jozef „Joe Bananas“ Bonano (sa Džoom Profačijem i Stefanom Magadinom, 1959-1976), Karlo „Don Karlo“ Kastelano (sa Tomijem Kučezem i penzionisanim Frenk Kostelom, 1963-1976 kad umire), Pol „Big Paul“ Kastelano (1976-1984 kada je ubijen), a od 1985. i suđenja ovoj grupi, više se ne sastaju kao takvi nego porukama glasaju pa je nezvanično Džon „Dapper Don“ Goti sledeći (1986-1997, uhapšen 1992. i umro 2002), zvanično Vinsent „Chin“ Masino (1985-1997. kada je uhapšen, umro 2005) i nezvanično Jozef „Big Joey“ Masino (2000-2003. kada je pritvoren da bi 2004. postao vladin svedok).
Famijlije Koza Nostre dovoljno moćne da imaju pravo glasa u Sindikatu i svoje stalno mesto u Komisiji: Genoveze (1931-do danas), Gambino (1931- do danas), Lucchese (1931- do danas), Chigago Outfit (1931- do danas i često ju je prestavljala Đenoveze familija), Bonnano (1931-1980, 1990- do danas), Colombo (1931-1990, 2000- do danas).
Đenoveze familija je zastupala bande koje su imale, takođe, svoje mesto u ovim organizacionim sednicama (Bufalo 1931-1974, Filadelfija 1961-1980, Partnerstvo Detroit 1961-1977, DeKavalkante iz Novog Džerzija, Patriarka bandu iz Nove Engleske, Pitcburšku bandu, Kilivlendsku bandu i bandu Novog Orleansa). Čikago „Outfit“ je zastupao bandu Milvokija, Kanzas sitija, Sv. Luisa, Trafikante grupu , Los Anđelos bandu, San Hoze krimi grupu i Bandu San Franciska.
DŽOZEF BONANO: Švercer, revolveraš, uterivač dugova i mafijaški Don uvek je o sebi mislio kao o tradicionalnom tipu. Za njega se veruje da je Mariju Pizu poslužio kao model za kreiranje Don Korleonea u romanu ,,Kum”. Rođen 1905. u mestu Kastelamare del Golfo (Sicilija), u SAD dolazi sa tri godine da bi se sa 7 vratio na Siciliju. Otac mu umire teško bolestan došavši na dopust iz rata 1916. a tri godine kasnije umire mu i majka pa on odlazi kod strica/ ujaka (postoji verzija da mu je otac sa starijim bratom vodio klan ali kada su članovi Bučelato klana ubili mu saveznike braću Magadino, Džozefov otac se osvetio i tek 1921. umro od infarkta).
Bonano preuzima porodicu (26 godina) posle smrti Salvatorea Manzana (ubijen 1931) i sa Magliokom pravi planove za odstrel skoro svih bosova ali ga je njegov ‘hitman’ odao žrtvama. Komisija je ubici poštedela život, dala mu Bonanov kan a bivši bos beži u Kanadu na kratko. Po povratku plamti Banana rat koji traje do 1968. kada se Bonano penzionisao u Arizoni. Kao i mnogi gansteri napisao je autobiografiju. Bio je oženjen i otac troje dece a jedno, Salvatore ‘Bill’ Bonano bio je istaknuti ganster. Nakon karijere ekzekucija i standardnih krimi stvari umire od kolapsa srca a sahranjen je u Tuskonu.
AL KAPONE: Alfonso Gabrijel Kapone rođen je 1899. POznat pod nadimkom ,,Scarface” američki je ganster i ‘biznismen’ koji se obogatio tokom ere prohibicije u bandi Čikago outfits. Sedam godina je bio bos kad odlazi u zatvor (u 33). Dete italijanskih emigranata rođeno u SAD pridružuje se prvo bandi ,,Pet tačaka” i postaje telohranitelj Džonija Torija (glava Sindikata zaštićena političarima preko Unije Sicilijana). Konflikt sa Severnom bandom dovešće do njegovog uspona i pada. Nakon neuspelog atentata šef mu se povlači a Kapone dobija bandu i ,,najboljeg prijatelja” u gradonačelniku Njujorka, Vilijamu Halu Tompsonu (u miraz je išla i kompletna policija). Poznat je po mnogim donacijama što je stvorilo sliku modernog Robina Huda ali nakon što je izveo masakr na sv. Valentina u pokušaju da odstrani konkurente postaje državni neprijatelj br. 1.
Vlasti ga hapse zbog utaje poreza koje on nudi prvo da podmiri i izvuče se, bezuspešno. Osuđen na 11 godina (veći deo ležao u zloglasnom Alkatrazu gde mu i danas za turiste stoji ćelija sa ličnim uređenjem) biva naposletku pušten posle 8 godina zbog znakova neurosifilisa. Umro je od zastoja srca kao posledice šloga 1947.
POL KASTELJANO: ,,Bos nad bosovima” (Papa, Veliki Poli, Mesnata zavesa) jedan je od najokrutnijih mafijaša ikada. Sujetan i nasilan predvodio je porodicu Gambino dugih i krvavih 9 godina. Rođen kao Konstantino Pol Kasteljano 1915. u Bruklinu od malena je na svoju ruku. Rano napušta školu, radi kod oca u mesari gde već reketira okolo. Oženio je ljubav iz detinjstva sa kojom dobija tri sina (inače nećak mu je Ričard S. Kasteljano koji je glumio u filmu ,,Kum”). Godine 1940, pridružio se Mangano porodici, postaje capo ispod Vinca Mangana (bos posle Alberta Anastasije). Kada mu zet posle ubistva Anastasije preuzima bandu Kasteljano je uhapšen na Apalačkom sastanku mafije ali odbija da svedoči i leži godinu dana.
Zatim 1960. dobija 5 godina za konspiraciju ,,Biznismen” koja sve nelegalne poslove pretvara u legalne (vlasnik preko 300 mesara, supermarketa, lanaca brze hrane, cementarske unije kojom je vladao njegov sin FIlip a kontroliše i Valbaum i Teamsters Union) zbog prinude potencijalnih klijenata na saradnju. Godine 1975. ubio je dečka svoje ćerke jer ga je za večerom uporedio sa F. Perduom (farme Perdu), narkomana Nikolasa Šibetu jer neuravnotežen trabunja okolo i pritom je uvredio ćerku Džordža De Kika, oca i sina Epolito, pravi savez sa Vestijima (irska banda iz Paklene kuhinje Menhetna) jer mu trebaju ubice, sklapa dil sa Čeri Hil Gambinosima (heroinski dileri), ubija bivšeg zeta Frenka Amata jer mu je zlostavljao ćerku (isekao ga je i bacio u more), ubio je Roja Demea (nađen u gepeku svog kadilaka), reketirao je, iznuđivao, krao, organizovao prostituciju,…
Na vrhuncu kupuje velelepnu vilu sa olimpijskim bazenom i engleskom baštom, ne skida purpurne somotske papuče i svilene penjoare, započinje vezu sa kolumbijskom služavkom i ne izlazi više. Tomas Gambino i Džejms Faila su dolazili po instrukcije dok Džon Goti nije smatrao da mu je previše ovoga a i hteo je da širi posao sa drogom što mu bos nije dozvoljavao. Rugiero i Goti su pali zbog heroina (ozvučeni) a Kasteljano ih izbacuje zbog droge.
Nakon svedočenja autokradljivca koje tovari Gotiju još 5 ubistava, Kasteljano je ubijen. Nakon dve nedelje Goti postaje bos Gambino porodice ali kako odstrel bosa nije odobren od Koza Nostre, Vinsent Gigante (bos Genoveze familije) uz pomoć Lućeze porodice (bos Antoni Koralo) probali su autobombom da ubiju Gotija. Posle sklapaju primirje a Goti je uhapšen sa ubistvo Kasteljana i osuđen na doživotnu na kojoj umire od raka (2002).
FRENK KOSTELO: Frančesko Kastilja rođen je 1891. u Lauropolu, Italija, godine 1895. je ukrcan sa majkom i bratom Edvardom nab rod da se ocu pridruži u Harlemu, u 13. je već bio deo bande nazvavši sam sebe Frenki, robija (1908, 1912, 1917) za sitne prestupe i krađe a 1918. se ženi Jevrejkom Lauretom da bi iste te godine robijao ponovo 10 meseci zbog nošenja oružja. Sem odabira supruge i njegov rad za bandu Morelo gde sreće Čarlija ‘Laki’ Lučijana ne nailazi na blagoslov stare garde sicilijanaca koji su u osnovi vrlo tradicionalni i oni upozoravaju Lučana da nema ništa sa ,,prljavim Kalabrijcem”.
Zajedno sa Vitom Genovezeom, Tomijem ,,Three finger brown” Lučezom, jevrejskim sardnikom Mejerom Lanskim i Bendžaminom ,,Bugsy” Sigelom postaje ekspert za pljačku, iznudu, kockanje i narkotike, prohibiciju (flaširaju finansirani od Arnolda ,,the Brain” Rotštajna). Grupi se pridružuju jevrejski i irski mafijaši (Dač Šulc, Ovni ,the Killer” Maden, Vilijam ,,Big Bill” Dvajer, Džo ,,the Boss” Maserija) pakujući viski, rum i pivo a projekat su nazvali ,,the Ombine” usput nagovarajući Kostela da promeni prezime. Privedeni su za pokušaj mita obalskog carinika (najveći utovar je bio 20.000 boca). Čarls ,,Vannie” Higins je mislio da ume bolje od Kostela pa je izbio,,Menhetn rat pivom” a problem mu prave i Džek ,,Legs” Dajmong i Vinsent ,,Mad dog” Kol.
Kasne 1920. DŽoni Torio organizuje karte i flaširanja (velika sedmorka: Kostelo, Lučano, Longi, Zvilman, Džoe Adonis, Mejer Lanski) a nakon konferencije zbog rata bandi na kojoj je govorio Kostelano stvoren je Nacionalni Krimi Sindikat. Kada je nakon aktivnog učestvovanja u Kastalamarese ratu Lučano ubio bosa Maserija i preuzeo klan stvorio je i ,,The Commission” kao glavno telo organizovanog kriminala a Kostelo mu postaje ,,consigliere” (kontroliše slot mašine- njih oko 25.000 i knjigovodstvo).
Okrivljen za lanac prostitucije Lučano dobija 30-50 godina ali vlada odande uz Kastela i Lanskija ali to je mučno pa Genoveze postaje bos. No, zbog ubistva (1934) beži u Italiju pa Kostelo dobija to mesto. Zbog pokušaja mita u Senatu dobija 18 meseci, novčanu kaznu zbog poreza sa 5 godina zatvora a od 1950-61. je zatvaran i puštan iz 12 federalnih ustanova. Kada mu je desna ruka Adonis deportovan u Italiju (1956) na dugo odsluženje Kostelo je oslabljen i na njega kreće (1957) Genoveze no ga samo ranjava.
Bos je mirno predao klan posle toga a tokom penzije je ostao poznat kao ,,premijer podzemlja” sa moćnim utiajem na mafiju Nju Jorka do same smrzti. Zanimao se za baštovanstvo i neki od njegovih cvetova su dobijali prestižne nagrade. Pokušaji oduzimanja državljanstva nisu uspeli par puta i on na kraju 1973. doživljava infarkt u svom domu na Menhetnu. Njegov neprijatelj Karmino Galante po izlasku iz zatvora naredio je bombe koje su bosu raznele vrata mauzoleja.
KARLO GAMBINO: Rođen u Palermu, Sicilija (1902) u mafijaškoj familiji iz Passo di Rigano. Ušao je u SAD 1921. i pridružio se rođacima Kastelanovima u maloj prevoznoj firmi kod ujaka. Seli se u Bruklin, ženi jednom od Kastelanovih rođaka (Katarina, sestra Pola Kasteljana) i dobija 4-oro dece. Učesnik je Kastelamarese rata a posle smrti Maserije Gambino i njegovi rođaci postaju vojnici Vincenta Mangana koji više voli Gambina od ,,na svoju ruku” zamenika Anastasije.
Gambino je uhapšen 1937. (22 meseca zatvora) zbog poreza. Manganov brat FIlip je pronađen mrtav u Bruklinu (1951) od ruke Anastasije a telo Vincenta Mangana nikada nije pronađeno pa je posle 10 godina proglašen mrtvim. Smaknuće Anastasije Gambino je naredio Džou Profačiju a ovaj Jozefu ,,Crazy Joe” Galou da izvede (1957, berbernica na Menhetnu). Gambino postaje novi bos Mangano familije, preimenuje je u Gambino. Izbegao je hapšenje na Apalačijanskom samitu mafije, sa Lučijanom je pomogao Puertorikanskom narko dileru da uvuče Genoveza u dil sa drogom pa je ovaj osuđen a 15 godina robije gde je i umro (1969) a nakon njegove eliminacije Gambino preuzima i kontrolu nad ,,The Commission”. Prezirao je droge jer privlače pažnju pa je njegova kazna za dilovanje bila smrt. Kad je Gambinov najstariji sin Tomas oženio čerku Tomija Lučeza sem keša i objekata za reket koje su razmenili kao svadbene darove postali su tim koji kontroliše aerodrome i vazdušne sindikate.
Bonano, ljut što nije dobio mesto u savetu šalje Kolumba da pobije šefove ali im ovaj odaje zaveru . Probali su da deportuju, ubiju, i osude Gambina tokom godina više puta ali na kraju je pravda posustala zbog njegovog trošnog srca. Iako je uhapšen zbog plana da otme vozilo sa 3 miliona dolara pušten je uz kauciju i konačno dobija nalog za deportaciju. Ali nisu uspeli u tome jer je doživeo masivan infarkt i umire u svom domu u Masapekvaji u 74. (1976).
VITO ĐENOVEZE: Rođen 1897. u Risiglianu kao deo krimi familije (nećak mu je bio bos Pitsburške porodice), školovao se par godina a dolaskom u USA (1913) počinje da krade i obrće ilegalnu lutriju da bi več u 19. bio u zatvoru zbog posedovanja oružja. Počinje da radi za Đuzepea ,,Joe the boss” Maserija a Čarli Lučijano počinje da radi za kockara Arnolda ,,The Brain” Rotštajna. Frenk Kostelo Lučijano i Đenoveze počinju svoj biznis flaširanja (finansira ga Rotštajn). Policija pronalazi milon dolara u radionici kod Đenoveza u Bruklinu (1930) a iste godine je ubio Gaetana Reina (pucao mu u vrat i glavu iz sačmare). I ovaj ganster je učesnik Kastelamarese rata. U 1931. umire mu prva žena od tuberkuloze i on odmah objavljuje da se ženi Anom Petilo koja je već udata. Njen suprug Gerardo Vernotik je sledeća žrtva (našli su ga udavljenog na krovu u Menhetnu, 1932) pa se par nesmetano uzima iako je Ana Vitu rođaka po majci.
Ubio je Ferninanda Bočija (kada je tražio deo posle prevare kockara), dolazi na mesto bosa nakon što Lučijano robija, beži za Italiju zbog organizovane prostitucije, podmićuje Musolinijevu političku partiju (4 miliona dolara za šta dobija titulu komendatora), postaje prijatelj sa Galeacom Cianom (Musolinijev zet) i snabdeva ga kokainom i ubija Karla Trasku (anarhista iz USA protiv Musolinija) za šta niko nije odgovarao. Kada su saveznici potukli fašistu, Đenoveze menja stranu i nudi usluge US armiji a oni mu daju nameštenje u Napulju kao prevodiocu. On naravno odmah pravi crno tržište sa gansterom Kalogerom Vizinijem. Godine 1944. je umešan u Bičijevo ubistvo (ubio ga Ernest ,,the Hawk” Rupolo ali ubica je postao svedok) i policija ga hapsi u sred transakcije pokradenih kamiona punih robe i hrane. Sada je njegova prošlost javna. Agent Diki uspeva da ga privede u Nju Jork gde mu bos nudi pola miliona mita i preti mu nakon što je odbio.
Suđenje nije išlo glatko. Izjavio je da je nevin, svedok Džeri Esposito je pronađen mrtav pored puta u Nju Džerziju svedok Piter La Tempa je nađen mrtav u ćeliji gde je čuvan od napada,…
Po puštanju se priključuje porodici Lučijano, raspravlja o trgovini kokainom, organizuje kubansko kockanje i dogovara šta da rade sa Bagzijevim ,,Flamingo” hotelom (vidi Bagzi dole) u Las Vegasu. Postaje capo Grinvič ekipe a kad je mafija ubila Moretija jer su se upašili da će njegov sifilistični mozak da trabunja okolo, Đenoveze postaje zamenik Kostela. Žena ga je potkazala pri razvodu iznevši da ima on para za alimentaciju (navela million dolara prihoda na ilegalnoj lutriji, noćne klubove, trke pasa,…) ali oboma su odbačene izjave a usput Đenoveze ubija Stivena Fransa (1953) koji umesto da nadgleda bivšu ženu spava sa njom. Sa Gambinom naručuje ubistvo Anastasije, utekao je raciji na Apalačkom samitu, zbog Lučijana je osuđen na robiju zbog trgovine drogama (15 godina) odakle počinje da vodi posao. Piše knjigu ,,Pet familija”, naručuje ubistvo Antonija Karfana, uređuje ubistvo Kostela (u gepeku kadilaka), naredio je ubistvo Antonija Stroloa (nikad nisu pronašli telo), ubio je Jozefa Valačija (1962, cinkaroša na robiji) poslavši čuveni ,,poljubac smrti” u kantini, odgovaran je za smrt Ernesta Rupola (zalivenih nogu u betonskom bloku i vezanih ruku izvučen iz Jamajka zaliva).
Đenoveze je doživeo infarct u medicinskom centru za federalne zatvorenike u Springfildu (1969) a sahranjen je u Kvinsu.
SEM MOMO ĐANKANA: Rođen kao Gilormo Giangana 1908. u Pač okrugu Čikaga. Momo se ženi i dobija tri ćerke (Antoanetu, Bani i Francin) ali mu žena Angelina umire 1954. Prvo je u bandi „42“ koja je radila za političara Jozefa Esposita i stiče reputaciju opakog vozača i svirepog ubice. Učestovao je u ubistvu Esposita pa se onda banda pretvroila u Čikago autfit a do ’50-ih kontrolišu kockanje, ilegalni alkohol i masu političkih reketa. Učestovao je u pobedi Džo F. Kenedija aktivno a i raširio biznis ka Panami i Iranu kao i Srednjem istoku krijumčareći oružje za Mosad u saradnji sa CIA-om.
Nakon ubistva Kenedija CIA ga angažuje da ubije Fidela Kastra što odbija. Blizak je prijatelj Frenka Sinatre i vrlo revnostan u ozvučavanju i uceni Holivuda koliko i političke scene uglavnom podsredtvom nameštenih ljubavnica. Nakon hapšenja i više od godine u zatvoru prelazi u Meksiko ostavljajući vođstvo Jozefu „Joey Doves“ Aiupi . Meksičke vlasti ga hapse i deportuju nazad. Policija je čuvala njegovu kuću ali to nije sprečilo ubice da ga smaknu dok je pržio kobasice i paprike pre nego će uspeti da svedoči protiv Koza Nostre. Nije mu još ni zarasla rana od operacije jetre od pre nedelju dana već je bio položen pored svoje Angeline na groblju u Hilsajdu u Ilinoisu. FBI je vodio istragu imenujući mnoge bosove kao potencijalne ubice tipujući najviše na Trafikante porodicu ali kad su stigli do dokaza da je CIA obavila prljavi posao slučaj je sklonjen u fioku.
DŽON GOTI: Ganster koji je organizovao ubistvo Gambino bosa Pola Kastelana i postavio se na čelo Gambino porodice. Uskoro je proglašen najmoćnijim ikada bosom kriminalnog miljea (sindikata). Odrastao je u siromaštvu i rano se posvetio kriminalu. Njegovi počeci su lokalizovani na Ozon Park u Kvinsu i zaslužan je za početke uvršćavanja narkotika u ponudu „usluga“ koje mnogi stari bosovi nisu prihvatali (Kastelano ga je hteo mrtvog zbog toga). Pritom ovaj bos je patio od javnog šarmerskog pojavljivanja pred kamerama vesti šepureći se u odelima iz ’20-ih. Prvobitno nazvan „The Dapper Don“ uskoro dobija nadimak „The Teflon Don“ nakon što je posle tri suđenja išetao slobodan (naravno uz čudno nestale svedoke ili one koji su se predomislili, podmićene sudije i slično o čemu je maltene javno se hvalio). Konačno su ga se vlasti dokopale uz dokaze a procenjuje se da je zarađivao 5-20 miliona godišnje. Potkazala ga je njegova desna ruka, Lasvatore „Sammy the Bull“ Gravano (1991) u zamenu za „oprost“ za njegov udeo u mnogih ubistvima koje su zajedno osmislili ili izveli. Optužen je na doživotnu robiju za 5 ubistava (toliko su imali dokaze), opstrukciju pravde, utaju poreza, ilegalno kockanje, iznudu, kamatiranje, konspiracije i reket. Umro je od raka pluća 2002.
SEMI „BIK“ GRAVANO: Rođen 1945. prvo je bio desna ruka Gambino porodice pod Džonom Gotijem a kasnije i Gotijeva karta za doživotnu zbog nagodbe sa vlastima (oprošteno mu je čak 19 ubistava). Na početku je bio ganster Kolumbo porodice a kasnije kao deo Bruklinske frakcije Gambino porodice bio je deo grupe koja je ubila tadašnjeg bosa Gambino kuće, Pola Kastelana (1985). Iako ga je Goti postavio za svoju desnu ruku ovaj je poverenje uzvratio masovnim prisluškivanjem. Sa Gotijem ja doživotnu zbog ovoga dobio i Frank Lokascio i obojica nemaju pravo na žalbu (1992). Lokalni sudija je Gravanu dao 5 godina (1994) ali kako je on već odslužio koju godinu čekajući suđenje ostao je još godinu. Pušten je u okviru programa zaštite svedoka u Arizoni ali je taj program napustio 1995. Godine 1997, je više puta kontaktiran vezano za pisanje njegove biografije (Underboss, autor – Peter Maas) ali nije imao vremena za to. Gravano sa 40 članova svoje nove bande uključujući ženu Debru, ćerku Karen i sina Gerarda uhapšen je 2000. a posle dve godine i osuđen na 20 godina zatvora. U isto vreme dobio je i 19 godina u Arizoni (nakon mesec dana). Međutim, pušten je i pored obe kazne 2017. godine.
MEJER „ČOVEČULJAK“ LANSKI: Poznat kao „Mafijaški računovođa“ bio je ključna figura organizovanog kriminala zajedno sa Čarlijem „Laki“ Lučijanom i ključan je za osnivanje čuvenog Sindikata u Americi. Povezan sa Jevrejskom mafijom, razvio je kockarsku imepreriju koja se prostirala širom sveta. Usput j e odigrao veliku ulogu u ujedinjenju kriminalnog podzemlja. Iako se zna da je skoro 50 godina bio aktivni član organizovanog kriminala nikad nije optužen za nešto više od ilegalnog kockanja. Bije ga glas da je finansijski najuspešniji ganster u Američkoj istoriji. Pre nego je pobegao na Kubu bio je „težak“ 20 miliona (danas je to 195 miliona). Ipak, najveći šok je doživela njegova porodica kad je nakon njegove smrti (1983) otkrila da su nasledili samo ono što je ostalo, 57.000 dolara.
ČARLS – LAKI LUČIJANO: Rođen u Italiji 1897. svoju karijeru započinje u bandi „Pet Tačaka“ i jedan je od zaslužnih za osnivanje Nacionalnog krimi Sindikata kasnije. Smatra se ocem modernog organizovanog kriminala u SAD. Ustanovljenje „Commission“ veća koje je zamenilo capo ti tutti opciju sa krimi „senatom“ (1931) je njegovo maslo a ovo je izveo nakon Kastelamareze rata dok je poslednji capo bio Salvatore Maranzano. Lučano je i prvi moderni šef Genoveze porodice. Godine 1936, vlast je uspela da ga osudi za organizovanu prostituciju kao i uterivanje prostitucionog reketa (godine rada okružnog advokata Tomasa E. Duvija) i osuđen je na 30-50 godina zatvora ali tokom drugog svetskog rata sklopljen je dogovor sa Mornaricom preko Mejera Lenskog (mafijaški računovođa) da se obezbedi služba obaveštajaca. Te 1946. za svoje aktivno učešće u ratu njegova presuda je preinačena u deportovanje u Italiju. Lučano je preminuo 1962. a njegovo telo je vraćeno u SAD gde je i sahranjeno.
DŽORDŽ KLARENS MOREN: „Bugs“ Moran je rođen kao Adelard Leo Cunin 1893. i jedan je od onih romansiranih ganstera Holivuda jer pripada eri prohibicije u Čikagu. Zatvaran tri puta pre punoledstva na kraju je sa bandom pokošen u skladištu u čuvenom masakru na dan Sv. Valentina 1929. za koji se predpostavlja da je izveo Al Kapone. Do 18., Buba je bio uzoran dečak Kanadskih roditelja, pohađao privatne katoličke škole i u početku krimi karijere sa lokalnom bandom krao je po radnjama . Kako je 18. amandman proglasio zabranu točenja alkohola tako je sa bandom Dina O’Baniona i uglavnom irskim grupama postao deo bande Severne strane u vreme kad je Kapone vodio Južnu stranu. Oni su nasilno se raznosili i ubijali po poslastičarnicama u sukobu poznatom kao „The bootleg battle of the Marne“.
Morena je kao „dobrog“ katolika zgrožavalo što se Kapone bavi organizovanjem prostitucije u katoličkim regijama pa je bezbroj atentata od kojih su neki vrlo osiono bili pokušani u njihovim domovima i „sedištima“ i to od strane njih dvojice lično. Na posletku ga je Kapone na prevaru dovuko na neku isporuku zakasnelog kamiona viskija i dvojica ubica obučenih kao policajci su postrojili Moranove ljude i streljali ih. Morano je ovaj dan prespavao kući, a masakr je posledica pogrešne identifikacije da je bio na isporuci. Možda bi i preživeo da je jedan preživeli dao izjavu (Frank Gusenberg) koji se pozivao na mafijaški kod ćutanja i ubrzo umro u bolnici. Ali Morano je prekršio ovaj kod i optužio Kaponea no niko nije nikad povodom ovoga uhapšen a Kapone se vadio na bolest tokom koje je bio kući.
Držao je čelo bande do 1930. ali nikad se nisu oporavili od masakra pa su se bavili sitnim kriminalom, prevarama i pljačkama. Pao je za prorez 1939. (62.000 dolara), pobegao pa uhvaćen da bi bio pušten 1944. Bez cvonjka u džepu samo 17 godina nakon što je bio najbogatiji gangster Čikaga. Te 1946. je uhvaćen i dobija 20 godina. Na uslovnu izlazi 1956. i odmah je potom uhapšen zbog pljačke banke u Ohaju (1945) a 1957. dobija 10 godina.
Umro je od raka pluća nekoliko meseci po zatvaranju u Kanzasu (63 godine).
DIN O’BENION: Rođen 1892. glavni je rival Džonija Torija i AL Kaponea tokom brutalnog Čikaškog „flaširanog“ rata (1920). Vodio je Severnu bandu do 1924. kada je ubijen. Nastanjuje se kao dete u Irskom bloku poznatom kao „Litlle Hell“ poznatom po kriminalu. Pevao je u crkvenom horu ali ubrzo dobija nadimak „Gimpy“ zbog jedne kraće noge ali slabo ko je smeo da ga tako i javno oslovi.
Pljačke, crno tržište, krađe bile su stil bande Čikago Tribjuna a kasnije prelazi sa bandom kod bosa Mojsija Anenberga u Čikago Examiner i ovo je jedini period gde su uspeli da ga zatvore u popravne domove. Radio je kao konobar u Liberti Inu gde je uveče dodatno zarađivao pevajući svojim tenorom dok su njegovi pajtosi džeparili goste, drogirali pića posetiocima pa ih presretali po mračnim ulicama nakon izvedbe. Umešan je u 42. i 43. političke izbore ali je u prohibiciji doživeo svoj vrhunac. Njegov sektor je bilo pivo, viski i džin a pionir je otimanja tuđe robe i eliminacije suparnika kakav danas vidimo na velikom platnu. Uskoro sem Severa vlada i Zlatnom obalom (najprofitabilniji deo) čime zarađuje milion dolara godišnje. Čuven je po krađi viskiija sa Kanadske železnice i Sibli destilerije (1750 buradi viskija). O Benion se 1921. ženi i otvara cvećaru (čak su i vlasti primetile da je bio izuzetno talentovan aranžer).
U cvećari je i ubijen 1924. dok je orezivao hrizanteme.
DAČ ŠULC: „Predpostavljam da se nigde ne vodi rat pa moraju mene da stave na naslovnu stranu“ – Dač Šulc, jula 1935.
Dač hara Nju Jorkom (1920-30) praveći imperiju na aktivnostima organizovanog kriminala, prohibicije, reketiranju i utaju poreza. Ipak nočna mora mu je okružni tužioc Tomas Djui kao i Laki Lučijano. Pitao je Komisiju (mafijako veće) da ubije advokata koji ga ganja ali su on to odbili o što se on oglušio i probao pa je Komisija odlučila da je kazna za nepoštovanje njihove odluke smrt (1935).
Artur Simon Flegenhajmer rođen je kao nemačko jevrejski emigrant (1901), otac ih napušta a on napušta školu da bi mogao da pomogne u preživljavanju porodice. Vrlo brzo vidi priliku za dodatni novac. Krenuo je potkradanjem na stolovima ruleta, provalama i sitnim krađama po radnjama ali pri provali u stan uhvaćen je i poslat na Blackwell ostrvo ( Ruzveltovo ostrvo) ali je toliko bio nemoguć zatvorenik da su ga poslali na farmu na Long island gde zbog bekstva dobija još dva meseca.
Po izlasku vraća se vožnji kamiona, dobija nadimak Dač (iskrivljeno Deutsch- Dojč) gde se uvaljuje u promet nelegalnog alkohola. Prelaskom kod Italijana počinje da naoružan sačmarom obezbeđuje ili presreće vozila sa novcem (zavisi čiji su). Uskoro ulazi u konflikt sa bandom Bronksa zbog flaširanja jer su braća Rok odbila da kupuju pivo od njega. Dač zato jedne večeri otima Džona Roka, prebija ga i kači za palčeve na kuku za meso u klanici. Zatim mu je oči povezao zavojem natopljenim izlučevinom koja sadži gonoreju (ovo ne smem ni da mislim odakle je i kome izvukao), tražeći otkup. Talac je vraćen ali potpuno oslepeo pa Dač dobija ceo Bronks. Njegove eliminacije protivnika daleko su od romansiranih ekgzekucija ganstera. Izrešetani ljudi u pižamama dok doručkuju sa porodicom, javni odstrel bez obzira na očevice činili su ga psihopatskim sadistom. Nije trpeo ni česte konflikte unutar sopstvene bande koji su bili česti jer im nije davao procenat ili ravan deo, nego ostatke. Njegov brat zbog masakra koji je usledio unutar njihovih redova dobija nadimak „Mad dog“ nakon što je stradalo dete. Sa krajem ere prohibicije prelazi na Harlemski reket sa Otoom „Abbadabba“ Bermanom (računovođa), nameštene lutrije i slično. Berman je imao super mozak, mogao je da sračuna u sekundi, broji karte i vadi procente na koje je Dač mogao brzinski da se kladi. Dač ovako dobija multimilionsku dobit mesečno a Berman 10.000 dolara nedeljno.
Reket restorana, radnika, butika zajedno sa Džulijem Martinom (Džul Modgilevski) prelazi u forsiranje radnika ugostiteljstva da se priključe sindikatima ove grane privrede koje naravno vode kriminalci. Organizovaje štrajkova i opstrukcija rada postaju nejgova specijalnost. Sve dok pijan i lud nije ubio partnera nabivši mu pištolj u usta a onda je nastavio da sedi mirno i pije dok se ovaj razlivao po prostoriji. Njegova psihopatija se ogledala i u izvinjenju prisutnima na pokvarenoj večeri a kad su ga posle naslova u novinama pitali zašto je telo pronađeno na bankini izbodeno do kaše, odgovorio je smireno da je isčupao njegovo srce.
Pao je za porez, provlači se sa masom sudija koje podmićuje, prekonoćnim preseljenjima skladišta i poslova. Osmislio je projekat koji je nazvao „Artur Flegenhejmer fond za odbranu“ u kome je podmićivao policajce sve dok keša nije ponestalo ali stvorio je time najmasovniji korumpirani lanac unutar službe vlasti. Lučano mu se našao kod ubistva advokata Dujia koji ih je redno sve proganjao i uspešno hapsio.
Dač je izrešetan naposletku, zapravo upucan je nekoliko puta, pa se sručio napolju u kante za đubre u pokušaju da sustigne ubicu pucajući gde stigne. Njegovi ustreljeni kompanjoni su umirali i po 30 sati naknadno po bolnicama. Dač je pred kraj života bio potpuno lud, jedan stenografski zapis sa policijskog ispitivanja govori o tome:
„ A boy has never wept…nor dashe a thousand kin. You can play jacks, and girls do that with a soft ball and do tricks with it. Oh, oh, dog Biscuit, and when he is happy he doesn’t get snappy.“
Ovo su mu bile poslednje reči a potraga za njegovim skrivenim štekovima novca je ostala inspirisana ovim naizgled kodiranim rečima. Nakon smrti otkriveno je da je bio legalno oženjen sa više žena kad su počele da se javljaju u naslednom pravu na 7 miliona vredan imetak koga nikad nisu našli. Ono što se zna je da je pred smrt tražio da se napravi specijalna vodootporna konstrukcija (danas bi sadržaj bio vredan preko 130.875.985,40 dolara) koji su on i Rozenkrojz zakopali negde na tlu Nju Jorka.
Dač je preminuo 1935. godine. A sef još niko pronašao nije.
BENDŽAMIN – BAGZI SIGEL: „Otac“ Las Vegasa. Opisan kao zgodan i harizmatičan postao je vrlo brzo simbol seksipila u javnosti. Jedan je od osnivača i vođa „Murder. Inc“ kompanije , aktivan učesnik tokom prohibicije i začetnik modernog kockanja. U početku je radio kao ubica po narudžbini i „gorila“ čuven po preciznom hicu i nasilju.
Godine 1941, suđeno mu je za ubistvo ganstera Harija Grinberga ali je oslobođen jer je žrtva bila ganster (1942, ukratko rečeno u odnosu na amerike zakone). Finansijer je kazina počevši od Flamingo hotela što je postalo tradicija.
Ubijen je u stanu svoje devojke Virdžinije Hil (kurira bande Čikago) na Beverli Hilsu (1947) dok je čitao novine (koje su se posle više bavile izrešetanim klavirom i statuom Bahusa). Predpostavlja se da je previše trošio i utajivao novac od „kolega“. Ovo ubistvo nikad nije razrešeno.
Inače, Bagzi je voleo Holivud, bio prijatelj sa masom glumaca, reditelja, pevača i zabavljača (Keri Grant, Gari Kuper, Džejn Harlov je čak bila kuma njegovoj ćerki Milicent, Toni Kurtis, čuveni Frenk Sinatra,…). Čuvena je njegova veza sa groficom Doroti di Frasko što ga odvlači u Italiju gde Musoliniju prodaje oružje, družio se i sa nacistima (Geringom i Gebelsom) ali ih nije podnosio pa je kasnije nudio da ih ubije govoreći da je tamo sedeo samo zbog grofice koja ga je na to molila. Bio je i „vlasnik“ sindikata filmske industrije što bi u prevodu bio reket i pranje novca kroz taj biznis i ceo Holivud je zajmio od njega a tokom prve godine u Holivudu je zaradio preko pola miliona dolara samo u zajmovima.
Koza Nostra (Naša stvar), gde se novac stiče lako a još lakše gubi glava.
S ljubavlju, Elena Alexandra