Pozdrav, razrede. Drago mi je što se pripremate za specijalnu noć i da već razmišljate kako ćete provesti taj praznik. Neki će sa svojim lepšim i jačim polovinama gledati maraton filmova prigodan toj noći uz crno vino i odgovarajući stajling, drugi će čitati priče Edgara Alana Poa i ostalih gotskih pisaca pošto nas je korona omela da tradicionalno odemo na neku žurku u gradu i provedemo se. Što se mene tiče, za naš drugi čas, osmišljen u duhu ovog praznika, spremio sam vam jedan klasik koji je skoro doživeo ponovno izdanje na našem tržištu, a čiji pisac vam je dobro poznat.
Verujem da vam je svima poznato ime Reja Bredberija (Ray Bradbury) i da ste čuli za mnoga dela koja nam je ostavio iza sebe. Svoj literalni zanat je počeo da peče u vreme pre i posle Drugog svetskog rata. U pričama (za koje se nagađa da ih je napisao preko 500) se nije oslanjao na nauku već na ljudske reakcije i zaplet što nije bilo po volji tadašnjim kritičarima. To ga je nateralo da se okrene horor žanru u kom se vešto snalazio i vrlo brzo je postao velikan žanra, uprkos tome što je mešavinom fantastike i horora iritirao žanrovske čistunce.
U godinama koje su bile pred njim je napisao svoja najpoznatija dela od kojih vredi izdvojiti Marsovske hronike (The Martian Chronicles), jednu interesantnu ideju o kolonizaciji Marsa, zbirku priča Tetovirani čovek (The Illustrated Man) u kojoj se nalaze neke antologijske priče (biće predmet nekog od naših budućih predavanja), svoj magnum opus Farenhajt 451 (Fahrenheit 451), antiutopiju o društvu u kom su knjige zabranjene radi jednakosti, a masa se podvrgava rijaliti programima i drogama kako bi se uništila individualnost, nostalgičan roman o odrastanju Maslačkovo vino (Dandelion Wine) i horor roman Nešto zlo nam se prikrada (Something Wicked This Way Comes) koji je tema našeg današnjeg predavanja.
Sad, zamislite gradić u bespućima Amerike koji živi svojim rutinskim životom. Stanovnici se međusobno poznaju, svako o svakome sve zna, omiljene gradske teme su ko se sa kime viđa i ogovaranje drugih. Ta kolotečina ubrzo biva narušena dolaskom putujućeg karavana predvođenih misterioznim gospodinom Darkom koji stanovnicima obećava ispunjavanje njihovih najdubljih želja. No, dvojica dečaka, najboljih drugova, ubrzo otkrivaju pravu istinu o karnevalu i njihovom vođi pa se zajedno sa ocem jednog od njih udružuju kako bi pobedili zlo koje je došlo u njihov grad.
Na prvi pogled, zaplet vam deluje poznato, ali imajući u vidu kada je roman objavljen (svetlost dana je ugledao 1962. godine) ovo je delo koje je uticalo na brojne buduće romane i autore koje ću kasnije pomenuti. U sledećim pasusima ću navesti važnost ovog klasika.
Šta je tema ovog romana? Naizgled deluje kao klasična alegorija o borbi između dobra i zla. Na jednoj strani imamo dečake i oca koji predstavljaju moral i dobrotu, a na drugoj misterioznog gospodina Darka i njegove nakaze koji predstavljaju suprotnost svemu onome što predstavljaju naši junaci. Ovde u borbi protiv zla naši junaci nemaju kao oružje parapsihološke i super fizičke moći već običnu čistotu srca i dobrotu.
Druga tematika je rano odrastanje. Dečaci su, suočeni sa užasima, primorani da ranije pređu iz detinjstva u odraslo doba. Otac koji im pomaže je, uprkos tome što je u srednjim godinama, srcem na njihovom nivou, ali i on ima strah od preuzimanja odgovornosti pošto je dobio sina u kasnim tridesetim godinama.
Nadovezao bih se na poslednju rečenicu u prethodnom pasusu. Jedna od tema ovog besmrtnog dela je i suočavanje sa našim strahovima. Kao što se gorepomenuti otac plaši odrastanja tako i svi stanovnici grada imaju svoje strahove kojima se Karneval hrani i iz kojih crpi energiju.
Kolika je važnost ovog besmrtnog dela svedoče i brojni uticaji koje je izvršilo na autore koje volimo da čitamo, poput Nila Gejmena i Stivena Kinga. Gejmen je u Američkim Bogovima dao veliki broj referenci na ovo delo, dok se toga nije libio ni King u svom najpoznatijem delu To i u Zamci za snove, prikazujući obične ljude u borbi sa prastarim zlom. I u svojoj knjizi Dance Macabre se osvrnuo na ovaj roman kao knjigu koja je uticala na njegovo stvaralaštvo. Još jedan od brojnih pisaca na koga je ova knjiga uticala je i R.L. Stajn koji je izjavio da je upravo Nešto nam se zlo prikrada njegova omiljena knjiga i koji je hvalio Bredberija.
Ova knjiga je doživela brojne adaptacije od kojih je svakako najpoznatija filmska iz 1983. godine na kojoj je i sam Bredberi radio i za koju je smatrao da je jedna od najboljih adaptacija nekog njegovog dela.
Pred domaćom publikom je doživela dva izdanja. Prvo 1990. godine u okviru edicije Znak Sagite kao 20 knjiga po redu u odličnom prevodu Zorana Jakšića dok nas je drugim izdanjem počastio izdavač McMilan 2016. godine pred Beogradski sajam knjiga.
Ovime smo završili naš ciklus oktobarskih predavanja. Nadam se da ste uživali u ovom karakterističnom dvočasu, kao i na prošlim predavanjima. Meni ostaje da vam pripremim jedan klasik kojim ćemo otvoriti kišni novembar.