Pisci fantastike o Nobelovoj nagradi za književnost malo maštaju i još manje joj se nadaju, čak i kada se zanemari rašireno, a duboko pogrešno, na neupućenosti zasnovano uverenje da su proizvođači pretparačkog đubreta ili, u boljem slučaju, jednostavnih štiva za decu i mlade.
Zašto bi razmišljali o Nobelu kada se zna da to priznanje uslovljava toliko faktora neknjiževne prirode da srećni dobitnik od pesnika ili romanopisca postaje i zauvek ostaje nobelovac?
Sa druge strane, po ličnom i ne tako malom iskustvu znam da su nobelovci, od Perl Bak do Ivana Bunjina ili Sigrid Unset (čiju sam samo jednu, upravo onu nagrađenu knjigu pročitala), na primer, svakako vredni pažnje. U Nobel društvu nećete sresti nečitljive i slabe, pa čak ni osrednje autore. Svi su vrhunski, a ovu karakteristiku bih spokojno proširila na nominovane – pomislite na nadmetanje u kom učestvuju Dž. R.R.Tolkin i Ivo Andrić!
Upravo zato sam se, savršeno mirna i spremna za uživanje, prihvtila zbirke kratkih priča Olge Tokarčuk, poljske književnice koja je postala nobelovac za 2018. godinu.
U isto vreme je određen nobelovac za 2019. godinu, tako da je njeno proglašenje bilo pomalo u senci kod nas popularnijeg Petera Handkea. Ipak, Olga Tokarčuk nije Srbima nepoznat autor. Njene knjige, u prevodu Milice Markić, izdao je najpre „Nolit”, početkom dvehiljaditih. Može se reći da je tiho i nenametljivo osvajala domaće čitaoce.
U Poljskoj su joj dela poštovana, često nagrađivana. Njen treći roman „Pamtivek i druga doba” postao je deo školske lektire.
Nisam od onih koji prave klasifikacije prema poreklu, veri, rasnim, polnim ili bilo kakvim karakteristikama na koje niko od nas, pri dolasku na svet, nije mogao imati uticaja. Neću se zadržavati ni na razmatranju izbora koje su načinili oni što to mogu. Nije tajna da je Olga Tokarčuk aktivistkinja levičarske orjentacije, feministkinja i zaštitinica prava životinja – ovo se može pročitati u najkaraćim njenim biografijama, a vidljivo je i usamim delima, naročito ekološka tendencija.
Meni je interesantna kao graditeljka novih svetova, pošto je poslednja knjiga koju je objavila, zbirka „Bizarne priče”, od prve do poslednje reči – fantastika.
Deset priča iz ove knjige odlikuje upravo ono po čemu se izdvaja dobra fantastičarska literatura: napušta se područje sigurnog i poznatog, preispituju se novi izumi i davnašnje ideje, traga se za smislom, postavljaju nezgodna pitanja…
Zbirku otvara priča Putnik, osoben pogled na Anđela-čuvara, interesantan već zbog smelosti da se poigra sa smeštanjem drevne i veoma moćne predstave u zamračenu dušicu modernog čoveka.
„Čovek koga vidiš ne postoji zato što ti vidiš njega, nego zato što on tebe gleda.”
Sledi moj favorit, nešto duža Zelena deca, ili neobična zbivanja u Volinju, koja je opisao Vilijam Dejvidson, medikus njegovog kraljevskog veličanstva Jana Kazimira, neobična vizija paganstva u jednom od paralelnih svetova, skrivenom u dubokim, neprohodim šumama. Uspešno cilja i pogađa sve čitaoce slovenskog porekla.
Zimnica je priča o majkama i sinovima, tačnije o večnoj deci koja očekuju da roditelj na njih pazi i sa one stane groba.
Porodičnim, zapravo bračnim odnosima bavi se i priča Šavovi. Svet izgleda potpuno drugačije kada ga napusti onaj ko je uz nas toliko dugo da smo, uzimajući ga zdravo za gotovo, zaboravili samoću.
Poseta i Transfugijum su čisto naučnofanstastične priče, a u velikoj meri je to i Gora svih svetih. Kloniranje, beg u animalnost, neobičan genetski inženjering. U sva tri slučaja se na dirljiv način ispituju granice ljudskosti.
Istinita priča nam plastično prikazuje kako istina može delovati neverovatno, a Srce nas upravo kao i organ po kom je priča nazvana, vodi neslućenim stazama. Može li nas pokušaj da pomognemo bližnjem staviti sa one strane vlastitog života? Da li dosadni Evropejac, obuzet ličnim komforom, nakon transplatacije srca može postati osetljiv i filozofski pobuđen Kinez?
Zbirka se zatvara prikladno, pričom o besmrtnosti Narodni mesecoslov, koja je meni najbizarnija u nizu neobičnih interpretacija nama bliskih problema.
Bizarne priče su poslednje objavljeno delo Olge Tokarčuk, ali računam da, zajedno i svaka za sebe, mogu biti povod za upoznavanje autorke i zgodan uvod u njene svetove.