ŽANR: fantazija/horor/triler
ORIGINALNI NAZIV: The Wicked + The Divine
SCENARISTA: Kiron Gilen
CRTAČ: Džejmi Makelvi
ZEMLJA: SAD
GODINA IZDAVANJA: 2014.
OCENA: 7
Možemo konstatovati da je izdavačka kuća Dibidus krenula opako božanstveno u nameri da srpsko stripovsko nebo obogati sa još ponekom zvezdom. Naime, posle „Američkih bogova“ stiže nam još jedan integral – ovoga puta dela Opako + božansko.
Verovatno sam ja jedan od nekolicine koji nije bio iznenađen izlaskom ovog stripa, ne samo da mi je najavljen, nego ako poznajete Jelenu Stevanović, urednicu i vlasnicu Dibidusa, onda znate koliki je entuzijasta i da je razlog koji navodi za upuštanje u izdavaštvo ’Želim da izdajem ono šta bih čitala’. Dakle, razlog je ljubav prema pisanoj i crtanoj priči, a kad vas vodi jedna takva ljubav ne možete da omanete i propadnete, ako ništa uvek ćete čitati baš ono šta želite. Osoba tako istančanog ukusa, u teoriji, ne može a da i nama ne donese nešto kvalitetno i dobro. Jedan od takvih stripova je upravo i ovaj.
Autori ovog dela nisu baš poznati kod nas, ali u domovini i u Americi su sasvim afirmisani i vrlo brzo pošto otvorite korice ovog stripa shvatite na kom su nivou zapravo.
Kiron Gilen – strip scenarista i kolumnista za brojne časopise koji se bave video igrama. Kao autor priča se pojavljuje u Mladim osvetnicima, Gvozdenom čoveku, Zvezdanim ratovima, Toru, Mutantima i mnogim drugim više ili manje poznatim strip serijalima.
Džejmi Makelvi – crtač kog možemo povezati sa mnogo poznatih heroja, navešćemo samo Betmena, Zaštitnike, Mlade osvetnike, Mutante, Gvozdenog čoveka i Spajdermena.
Zajedno stvaraju serijal čiji integral držimo u rukama. Serijal koji je teško opisiv, a da to vredi. Ipak, da pokušam…
Bogovi imaju priliku da se, nakon određenog vremena, nađu u smrtnom telu kojem time skraćuju rok trajanja. U ovom vremenu i pojavljivanju su odlučili biti zvezde pop muzike. Svoj bend nazivaju vrlo simbolično po hramu boginje Atine – Partenon naravno, a bend se sastoji od bogova najrazličitijih vera i mitologija.
I nekih koji su blizu tome – kao što je Lucifer. Koji je u ovom slučaju i, nimalo tolerantni, centralni lik priče. Uz sve to, zapalo mu je žensko telo, optužen je za ubistvo i zavisi od toga da grupi devojka dokaže da mu je smešteno. Istraga koju Lora vodi uz pomoć jedne novinarke omogućuje nam da upoznamo sve bogove (poželjno je da koristite više internet izvora, ukoliko niste upoznati, naravno, pod uslovom da vas je briga) od članova benda pa do onih koji su andergraund. No, pošto Lucifer i nije baš poznat po strpljenju nevolje tek počinju, a mi ćemo da bi ih videli morati da sačekamo drugi integral ove bogovske sage.
Sumanuto je ikoga uporediti sa Sendmenom, ali Lusi to zaslužuje. Ista ta očaravajuća nadmoć i prezir spram institucija i smrtnika, ali i jaka potreba za istima jer na kome bi se brusio taj opori sarkazam da nije njih slabih i grešnih.
I to je, uz grupu besmrtnika, zapravo sva sličnost sa Sendmenom ipak ovaj serijal ima svoje snažno ja. Ono šta upada u oči kod scenarija je to da autor veoma dobro poznaje svetsku mitologiju, ali i to da se na trenutke baš oslanja na svog koautora. Koji crta maestralno, zaista dugo nisam sreo delo gde crtež zapravo toliko snažno utiče na kvalitet i dojam o priči. Na trenutke je upravo ta magija u crtežu ono šta veliku količinu ludila drži kao celinu i ne dozvoljava priči da se raspadne i raspline. Ono šta bih najviše istakao kao kvalitet crteža je da bez previše detalja uspeva da vam dočara svaku emociju svakog pojedinog aktera priče tako jasno da ne možete pogrešiti šta osećaju u tom trenutku. To oslanjanje na crtež je i mana i vrlina u istom. Još samo da vam napomenem da je ovo integral i da su redovne sveske znatno manjeg obima, što nije dovoljno praktično objavljivati na našem podneblju. I apsolutno se ne brinite da ću vam onim opisom radnje imalo pokvariti užitak čitanja, jer nakon čitanja u glavi vam neće biti nijedna druga misao do opako + božansko. Ukoliko poznajete autora ovog teksta, znate da ovo nije tek reklama, stoga valjalo bi vam ovo priskrbiti dok još ima.