Uvodna špica je osmišljena kao vizualni podsetnik na događaje iz prethodna dva filma, ali takođe služi kao blaga najava događaja. Dok se scene prepliću, prateća muzika se u jednom trenutku menja i istovremeno nagoveštava prisustvo nečega što nismo pre primetili. Nečega mračnog i dubokog što je tinjalo u pozadini sve ovo vreme.
Spider-Man 3 počinje sa Piterom Parkerom koji radosno gleda Spajdermena na ogromnom ekranu u centru grada. Gleda i ponosi se ovim čudesnim prizorom. Njegov život se, nakon svih poteškoća, konačno stabilizovao. Pronašao je mir i sreću sa Meri Džejn, koja ga konačno razume i podržava. Više ne kasni na njene nastupe, ne muče ga toliko finansijski problemi i Spajdermen je prihvaćen i obožavan. Život je konačno dobar.
Međutim, isto ne može da se kaže za Meri Džejn. Ona je lik koji je u Rejmijevoj trilogiji često neshvaćen, kako od strane gledalaca tako i od samih likova u filmu. Njena borba je uvek bila borba da se dokaže sebi i drugima. Da pokaže da je vredna i dostojna ljubavi, da može da se izdigne iznad svojih trauma i održi san za koji se bori. Fantazija ka kojoj je trčala na kraju prethodnog dela polako puca. Prvo gubi posao koji toliko voli, a onda Piter, njena ljubav koja treba da bude njen stub i oslonac, ne trudi se da je sasluša i razume, već joj slama srce tako što ljubi drugu devojku. Postao je toliko zaslepljen slavom koju ima kao Spajdermen, da je izgubio osećaj za realnost i ne uviđa nikakav problem u tome čak i kada se ona suoči s njim. I pored svega, Meri Džejn pravi nekoliko koraka unazad i spremna je da mu oprosti. Želi da ga razume i da bude tu za njega, čak iako ju je povredio. Brine o njemu i voli ga, ali njegov ego mu ne dopušta da prizna da mu je potrebna bilo kakva pomoć i on je odbija. Ovo joj slama srce do te mere da se zamalo vraća Heriju, koji koristi priliku da manipuliše njenim krhkim osećajima.
Pukotine u „savršenstvu” počinju da se primećuju i kod Pitera – Meri Džejn je prvo odbila njegovu prosidbu, a sada želi da raskine sa njim. Edi Brok mu polako krade posao. Njegov najbolji prijatelj Heri želi da mu se osveti zbog smrti njegovog oca. I pored svega toga, pravi ubica Ujka Bena je na slobodi i sada ima supermoći. Piter oseća da mu onaj sjaj sa početka polako izmiče, ali baš u tom trenutku otkriva simbiota koji se povezao sa njegovim kostimom. Simbiot mu obećava spas. Čini ga nepobedivim snažnijim nego ikada ranije. Kad god se oseća nesigurno i ranjivo, kad god mu je ego ugrožen, on mu se prepušta. Prepušta se ovoj novoj moći koja mu vraća samopouzdanje i čini nepobedivim, ali zato agresivnijim osvetoljubivijim. Bez problema javno sramoti Edija, prebija Herija i zamalo ubija Sendmena.
I kada izvede novu devojku u bar u kojem je Meri Džejn primorana da radi, Piter koristi ovu priliku da se i njoj osveti. Ponižava je i besni na svakog ko mu se suprotstavi, i kada Meri Džejn pokuša da mu priđe, da ga dotakne i kaže da prestane… On je udara. Udara je i konačno staje.
Bilo je potrebno toliko da pređe granicu, da fizički povredi osobu koju toliko voli, koja ga toliko voli, da shvati da je izgubio sebe. I ovaj trenutak otkrovenja i samorefleksije lomi njegov ego.
Odlazi u crkvu gde skida simbiot kostim sa sebe, skida ga, ali zna da nije on od njega napravio čudovište. Simbiot je samo bio neka vrsta katalizatora, kao vizuelna metafora za korišćenje opijata. Ali ovaj neprijatelj, ovaj Venom (otrov) postojao je u Piteru mnogo pre nego što se simbiot vezao za njega. Postojao je od kada je postao čudesni, spektakularni, ultimativni Spajdermen.. A možda je čak postojao i mnogo pre toga, samo nikada nije imao priliku da dođe do izražaja. Venom je sva ona tama koja proizlazi iz naših srca, a koje nismo svesni. Onaj otrov ponosa, arogancije i destruktivnog egoizma. Grandioznost prerušena u herojstvo.
Preuzima punu odgovornost za sve ono što je učinio – što je udario Meri Džejn, što je pokušao da ubije Sendmena, što je povredio Herija, što je osramotio Broka i time stvorio Venoma. Sam je u svom najmračnijem trenutku i jedina osoba koju nije povredio, koja je tu za njega da ga razume i podigne, koja je uvek bila tu jeste ujna Mej. Njena briga i mudrost koju nosi sa sobom je ono što mu pomažu da učini najteže stvari, da pronađe poniznost da zatraži pomoć od najboljeg prijatelja Herija, kog je prethodno povredio. Pomoć da pobedi Venoma i Sendmena, i spase Meri Džejn.
Pre nego što je postao Venom, Edi Brok je takođe bio fotograf koji je pokušavao da se proslavi u Daily Bugle-u. Kao i Piter, i on se mučio kroz život, ali umesto truda i zalaganja radije je hvatao prečice. Nakon što izgubi ugled, karijeru i devojku, odlazi u istu onu crkvu gde je Spajdermen skinuo odelo, ne da se pomoli za spas, već za smrt Pitera Parkera koji mu je sve to oduzeo. I u tom trenutku, Simbiot se spaja sa njim, pružajući mu svu onu istu destruktivnu moć.
Edijeva tragedija leži u tome, što za razliku od Pitera nije mogao da se odrekne ove moći već je do kraja ostao žrtva sopstvenog ega, što ga je i koštalo života. On predstavlja sve ono što bi Piter postao da nije bio odgajan u boljoj porodici, da nije imao brižnu ujnu Mej koja je uvek bila tu da ga posavetuje i razume, i nije imao Meri Džejn, čija ljubav je bila antidot da nadjača svoju mračnu stranu i pobedi Venoma.
Na kraju, sve je vodilo ka jednom trenutku. Nakon što Spajdermen pobedi Venoma uz pomoć Herija koji mu je oprostio i žrtvovao se za njega, konačno se suočava sa ubicom Ujka Bena – Sendmenom. Sve što je doživeo, što je prošao, pomaže mu da ga pogleda u oči, sasluša i razume da nije ništa bolji od ovog čoveka kog je toliko mrzeo. Sendmen nije negativac, nije zao niti loša osoba… samo je neko ko je imao lošu sreću i činio pogrešne stvari, ali iz dobre namere. Obojica su činili pogrešne stvari. Piter razume, oprašta mu i konačno oprašta sebi.
Film počinje sa Spidermenom koji proleće kroz grad, a završava se sa Piter Parkerom i Meri Džejn, umesto obrnuto kao u prva dva dela. Bez jurnjave u sledeću avanturu/fantaziju, bez jeftinih easter eggova i bez tizera za buduće filmove. Završava se plesom dvoje ljudi koji se vole, opraštaju jedan drugom i daju sebi još jednu šansu. Završava se jednom savršenom scenom, ne samo filma već i cele trilogije. Superherojski filmovi često zaboravljaju taj ljudski momenat, zaboravljaju da ovo trebaju biti filmovi o ljudskosti, ljudskim emocijama i problemima uvijenim u prizmu fantastičnih superljudskih elemenata, a ne obrnuto.
Ova priča donosi novu perspektivu i pogled na veliku odgovornost koja dolazi s velikom moći. Ne samo da trebamo odgovorno koristiti svoju moć zarad većeg dobra, već moramo biti odgovorni da držimo tu moć pod kontrolom i koristimo je na pravi način. Da bismo to učinili, moramo uvek biti svesni naših postupaka i kako oni utiču na ljude oko nas, jer bez dovoljno empatije, skromnosti i samokontrole, lako se možemo izgubiti i dopustiti da uništi nas i one koje volimo.
Spider-Man 3 je film o ljubavi, prijateljstvu, rastu, odgovornosti, razotkrivanju i suočavanju sa našim mračnim stranama, ponovnom pronalasku empatije, popravljanju odnosa i veza, i konačno o praštanju.
Foto kredit: Sony Pictures