Ako se za neki podžanr naučne fantastike može reći da je bio proročki, to je definitivno cyberpunk. Malo ko je verovao da će svet postati pozornica na kojoj preovladavaju multinacionalne korporacije koje kontrolišu svetske vlade u cilju ubiranja profita. Osnovna premisa žanra high tech, low life je postala prava krilatica pošto su čipovi i druga tehnološka pomagala tražena roba na crnom tržištu, dok je običan svet sve siromašniji. Takođe je razvijena mogućnost zamene nedostajućih ekstremiteta i ugradnja implanata. O kibernetici koja dolazi do izražaja i veštačkoj inteligenciji i hakerskim grupama ne treba trošiti reči, dovoljno je pročitati neki tehnološki članak o novim dostignućima i sve će nam biti jasno.
Glavni krivac za uspon cyberpunk žanra je Vilijem Gibson (William Gibson) koji je svojim romanom prvencem Neuromanser izdatim 1984. godine servirao nešto novo ljubiteljima naučne fantastike. Opravdano nosi titulu jedinog romana koji je osvojio tri različite nagrade za najblolji roman Hugo, Nebjulu i Filip K. Dik. Ne treba zaboraviti ni ostale pisce poput Brusa Sterlinga, Nila Stivensona, Pat Kadigen, Rudi Rajkera i Džona Širlija koji su svojim romanima i pričama doprineli popularizaciji žanra. Ali, glavni fokus će sada ostati na Gibsonu i njegovim delima.
Ubrzo nakon izdavanja svog prvenca svet je proširio na još dva dela Grofa Nulu i Mona Lizin natpogon koji sa Neuromanserom čini prvu trilogiju, trilogiju Mreže. Taj recept je sledio i u svojim ostalim delima kada je usledila još jedna trilogija, trilogija Most koju čine Virtuelna Svetlost, Idoru i Sve priče sutrašnjice. Zatim je usledila trilogija Plavog mrava u kojoj se malo odmakao od cyberpank žanra. Na naš jezik je samo prevedena prva knjiga, Prepoznavanje obrazaca o kojoj su mišljenja podeljena. Posle višegodišnje pauze se vratio podžarnu koji ga je proslavio svojom novom Džekpot trilogijom koju trenutno čine Periferal i Agencija. U našem fokusu je Periferal (The Peripheral) originalno objavljen 2014. godine.
Radnju Periferala pratimo iz dva različita vremenska toka. U prvom, koji se odvija u nama bližoj budućnosti, upoznajemo Flin i njenog brata Bartona, bivšeg pripadnika Oružanih Snaga kojima je jedini prihod Bartonova naknada za povrede zadobijene u jednom od bespotrebnih ratova u kojima Amerika učestvuje. Barton dobija posao testiranja nove video igre u kojem mu je zadatak da obezbeđuje krug solitera od stvari koje podsećaju na bube. Jedne noći zamoljava svoju sestru da ga zameni i ona prisustvuje nečemu što podseća na ubistvo.
Drugi vremenski tok je udaljen sedamdesetak godina posle Džekpota, apokaliptičkog događaja, koji je zbrisao 80% populacije. U njoj pratimo Vilfa Netertona, novinara, koji biva upleten u misteriozni nestanak jedne žene. Shvata da je jedini svedok dron koji je na neki način povezan sa prošlošću.
Koja je veza između prošlosti i sadašnjosti? Šta spaja misteriozno ubistvo i nestanak u rasponu od sedamdeset godina? Šta je Džekpot i koji su njegovi uzroci? To su neka pitanja na koja ćemo dobiti odgovor tokom čitanja ovog romana.
Periferal predstavlja Gibsonov blagi povratak u cyberpunk žanr pomešan sa noarom zastupljenim u Prepoznavanju obrazaca. Jedno ubistvo izaziva efekat leptira koji utiče na sve likove u knjizi bilo u istom dobu ili da su godinama udaljeni od događaja. Sad da li je Gibsonov eksperiment uspeo zavisi od čitalaca i njihovih očekivanja.
Odmah se na početku može primetiti povratak Gibsonovog pesimističkog vida budućnosti. Tehnologija se razvija, korporacije ubiru profit, dok je populacija sve siromašnija i moraju da se zadovolje mrvicama. Međutim, među njima se nađu marginalci koji hodaju po ivici brijača kako bi obezbedili koliko toliko svetliju budućnost. Poput Kejsa u Neuromanseru, tako i Flin i njen brat životare zahvaljujući njegovoj invalidnini i kada im se najzad nasmeši šansa za boljim životom upadaju u zaveru koja seže daleko u budućnost.
Ni život sedamdesetak godina nakon njihovog doba nije ništa bolji. Iako se svet oporavlja od Džekpota i dalje su prisutne klasne podele i rivalstva potpomognuta uznapredovalom tehnologijom. Neću dalje govoriti o svetu u dalekoj budućnosti kako ne bih umanjio uživanje tokom čitanja.
Poruka dela je jasna. Vodite računa o svojim postupcima kako se ne bi odrazili na budućnost i nepovratno je promenili. To se pre svega ogleda na istoriju Džekpota koju priča jedan od junaka na sredini knjige. Kroz dinamično kratka poglavlja se upoznajemo sa svetom na koji nas Gibson upozorava. Složenim tehnološkim stilom nas uvodi u radnju i upoznaje sa likovima tako da treba pažljivo pročitati prvih pedesetak stranica kako bi se uhvatila nit i pratio tok radnje koji se odvija na preskok iz doba u doba.
Ono što raduje je što se po seriji snima serija u Amazonovoj produkciji pa nam ostaje da čekamo i vidimo kako će to ispasti.
Kao što sam rekao, ovo je prvi deo iz planirane trilogije. Prošle godine je objavljen drugi deo Agencija dok se završnica iščekuje. Zahvalnost što je nova Gibsonova trilogija pred domaćim čitaocima dugujemo izdavačkoj kući Miba books koja se hrabro otisnula u ovaj poduhvat.
Lično smatram da mu treba dati šansu. Znam da je Neuromanser bio nešto revolucionarno, ali to nije razlog da ne pročitamo novija Gibsonova dela i podsetimo se najboljih trenutaka podžanra koji volimo.