Pozdrav, dragi moji. Došlo je vreme za naše novo predavanje. Verujem da ste jedva čekali da saznate o kom klasiku ćemo danas govoriti. Za početak ću vas obradovati da ćemo imati dvočas, pričaćemo o delima koje je napisao isti pisac, a koja spadaju pod obaveznu literaturu žanra. O razlozima zašto sam se odlučio na ovaj korak i ko je pisac o kome ćemo pričati, više u sledećim redovima.
Sigurno se sećate da sam, tokom ranijih predavanja, pominjao „veliku trojku žanra“ i da sam vas uveo u predavanje o njima govoreći o jednom delu koje je definisalo fantastiku. Reč je o Asimovljevoj zbirci Ja, robot koju ste dobro prihvatili jer mi je jedna ptičica rekla da ste uživali čitajući o Robotici i divili se Asimovljevoj bujnoj mašti. Velikan koga danas predstavljamo je Artur Klark, pisac za koga se može reći da je jedan od najvećih vizionara fantastike. Ne brinite, i Hajnlajn će doći na red, kao i jedan Asimovljev serijal za koji se nadam da ću vam ga predstaviti krajem ove ili početkom naredne godine. Neću ništa da obećavam.
Među fanovima se godinama vode rasprave ko je bolji pisac naučne fantastike, Artur Klark ili Isak Asimov? Obojica su naučno potkovani i pisali su naučno popularna i futuristička dela, pored naučne fantastike. Za razliku od Asimova, Klark je napisao manje knjiga, ali se slepo držao realnih dometa nauke, otkrića i hipoteza. Npr. u romanu Ostrva na nebu (Islands in the Sky) iz 1951. godine, opisivao je boravak u vasioni pre nego što je on i ostvaren. U ovom pogledu, Klark je tvrđi od Asimova jer je insistirao na maksimalnoj ubedljivosti pronalazaka koje opisuje. Kod njega nema velikih avantura, fascinacija brodovima i robotima koje opisuje, galaktičkih carstva i slično. Zadržava se na naučnim postavkama i na postavkama savremene fizike. Jedna zanimljivost: Klark je prvi osmislio način komunikacije putem satelita, ali ga nije patentirao.
Verujem da znate za Asimovljeve zakone robotike, ali da li znate za Tri Klarkova zakona? Sva tri zakona su nastala u priči Profili budućnosti (Profiles of the Future) i bave se univerzalnim dilemama nauke. Zakoni glase ovako:
1 Kada istaknuti ali stariji naučnik tvrdi da je nešto moguće, onda je on gotovo sigurno u pravu. Kada tvrdi da je nešto nemoguće, onda vrlo verovatno nije u pravu.
2 Jedini način da se otkriju granice mogućeg je da se one prekorače i stupi u nemoguće
3 Svaka dovoljno napredna tehnologija ne razlikuje se od magije.
Klark ima veliki opseg dela ovenčanih brojnim nagradama, ali sam se za ovaj čas odlučio za roman koji je on lično smatrao svojim najdražim delom, baš kao što je Asimov Bogove lično smatrao svojim. Razlog za to je njegovo ponovno izdanje pred domaćom publikom, a za sledeći čas sam spremio jedan klasik za koji je pobrao nagrade, a koji ne bih odavao sada. Sada je red da pričamo o Pesmama daleke Zemlje (The Songs of Distant Earth).
Naša priča nas vodi na Talasu, planetu prekrivenu morskim prostranstvom sa nekoliko malih ostrva, na kojima živi jedna od ljudskih kolonija nastalih u cilju kolonizacije svemira. Malobrojna zajednica je živela utopističkim i hedonističkim životom nesvesni da se u moru razvija i evoluira novi vid života. Njihovu svakodnevnicu narušava dolazak Magelana, svemirskog broda koji prevozi milione izbeglica sa umiruće Zemlje čija je propast izazvana pretvaranjem Sunca u Novu. Neizvesnot i nagla promena izazvane dolaskom neočekivanih gostiju dovode u pitanje sklad talašanskog društva.
Sam razlog zašto je ovo bilo omiljeno Klarkovo delo može da se nađe u tome što je u njemu objedinio teme koje su ga interesovale tokom stvaranja: utopija, ateizam, apokalipsa, kao i mogućnosti međuzvezdanog putovanja i posledice istog i postojanje vanzemaljskog života. Fascinaciju naukom možemo da vidimo u načinu na koji je opisao gašenje Sunca koje je počelo šezdesetih godina dvadesetog veka i način međuzvezdanog putovanja sve to objedinivši naučnim pojašnjenjima i načelima fizike otvarajući mogućnosti za buduće kolonizacije planeta u stvarnosti.
Takođe možemo da pohvalimo i sudar dve potpuno različite kulture, zemaljske i talašanske. Sam dolazak Zemljana stavlja na test opstanak društvenog poretka kada se rađa ljubav između dvoje pripadnika različitih kultura koja odudara od matičnog sveta gde je monogamija normalna pojava.
Dok se na površini ove dve kulture sudaraju, u naznakama prisustvujemo i razvoju vanzemaljske kulture pod morem za koju postoje naznake da je daleko inteligentnija nego što se misli.
Čitajući ovu knjigu ne možemo da ne ostanemo fascinirani naučnim mogućnostima koje je Klark tada osmislio. Prosto nam ostaje da se divimo ovom geniju i načinu na koji je sklopio sve kockice i doveo ih do savršenstva. Ne mogu da kažem da mu je karakterizacija likova jača strana, ali to sve dolazi u drugi plan pred naučnim mogućnostima koja je pokazao kao moguća.
Koliko je ova knjiga značajna ide u prilog tome što je direktno inspirisala Majka Ofilda da stvori istoimeni album koji je celokupno posvećen ovom božanskom delu. Nema potrebe da vam predstavljam Ofilda, jer verujem da znate o kome je reč.
Ova knjiga se prvi put pred domaćim čitaocima pojavila 1986. godine u ediciji Polaris, sestrinskoj ediciji biblioteke Kentaur u prevodu Zorana Živkovića. Novu priliku da se upoznamo sa ovim delom, a da se neki podsete istog, dugujemo Čarobnoj Knjizi koja je objavila ovaj klasik, zajedno sa još jednim najboljim Klarkovim delom, Krajem detinjstva (Childhood’s End). Elem, o Kraju detinjstva imate odličan tekst moje koleginice Mire Satarić pa i na njega možete da bacite pogled.
Sada mi ostaje da vam od srca preporučim da u mislima kročite na Talasu i njen raj. Dotada, ja ću spremati drugi Klarkov klasik i obećavam potpuno uživanje.