Od prvog izdanja, pa do današnjih dana, Alisa u Zemlji čuda Luisa Kerola jedno je od onih dela koja, uprkos velikom broju interpretacija, nastavljaju da pobuđuju analitičare na ponovna razmatranja. Nonsensna priča fantastične sadržine – zasnovana na sintezi pravila i anarhije, igri reči, nemotivisanim postupcima – oduvek je bila omiljeni predmet interpretacije. Dovoljno inspirativna da pored književnih kritičara, zainteresuje i psihoanalitičare i logičare, ova priča i danas deluje izrazito sveže, a zahvaljujući bogatstvu svojih poetskih efekata, još dugo može predstavljati snažan izazov za interpretatore.
Koristeći se fantastikom, Kerol maštovito nadgrađuje svet realnosti, stvarajući, po uzoru na tradicionalne bajke, priču koja, u isto vreme: podstiče maštu, pobuđuje radoznalost, razvija intelekt i zahvaljujući spoju simbolike i iracionalne misli, na podsvesnom nivou, pruža priliku deci da nađu svoje mesto u svetu među odraslima.
Koristeći se ovom dečijom knjigom, A. G. Hauard nas upoznaje sa jednom veoma drugačijom, mračnom Alisom. Podeljena je roman koji oslikava groteskno ludilo mističnog podzemlja, kao i unutrašnje sukobe glavne junakinje, njene rastrzane emocije prema dobrom momku koji pruža sigurnost i lošem momku koji je obavijen velom misterije i samim tim izuzezno privlačan.
O čemu se ovde radi? Alisa Gardner čuje šaputanje buba i cveća – a iz istog razloga je njena majka pre mnogo godina završila u duševnoj bolnici. Ova porodična kletva pruža se sve do njene pra-pra-pra-prabake, Alise Lidel, devojčice koja je inspirisala Luisa Kerola da napiše bajku Alisa u zemlji čuda. Alisa je možda luda, ali uspeva to da prikrije. Zasad.
Kada se psihičko stanje njene majke pogorša, Alisa otkriva da je ono što je smatrala samo običnom fikcijom – zastrašujuća stvarnost. Stvarna ‘zemlja čuda’ je mnogo strašnije mesto nego što je Kerol opisao. Alisa mora proći kroz mnogobrojna iskušenja: isušiti okean suza, probuditi usnulu čajanku i ispraviti sve Alisine greške, kako bi uspela da spase svoju porodicu. Mora i da odluči kome da veruje: Džebu, svom najboljem prijatelju i tajnoj simpatiji, ili privlačnom ali sumnjivom Morfeju – svom vodiču kroz ‘zemlju čuda’ koji i sam poseduje skrivene motive.
Ako je neko ljubitelj Alise u originalnoj verziji, može se desiti da mu ovo bude malo uznemirujuće, previše ludo ili previše mračno. Meni lično je fenomenalno! Kao da sam čitala objašnjenje u stilu “šta se dogodilo posle i šta je istina u celoj priči”. Alisa je uvek bila plodno tlo za diskusije i razne varijante prepričavanja ili asimilovanja u neku novu priču, ali Hauardova nas vodi u priču koje definitivno nije puko prepričavanje originalnog teksta, već delo koje nas vodi u jednu sasvim novu avanturu koja koristi Alisu kao podlogu i odskočnu dasku za jedan novi svet. Čitajući Podeljenu imala sam utisak da sam upala u neki od filmova Tima Bartona.
Ovo je jedna od knjiga kojoj baš ne mogu da nađem šta bih kritikovala (nije da je to obavezno, ali eto imam potrebu da to napomenem), pošto mi se zaista sve dopalo, od glavne junakinje, preko njenih unutrašnjih borbi, stila pisanja i razvijanja radnje. Međutim, ono što me je zaista oduševilo je način na koji Hauardova gradi svoj izmaštani svet u koji smešta svoje likove. Uzimajući originalni svet koji je Kerol izmaštao ona ne samo da ga proširuje, već ga i menja na načine koji se na kraju čine veoma logičnim. Ovaj svet je mračniji, strašniji i svakako uvrnutiji, premda je i dalje magičan i fenomenalan. Takav efekat nije jednostavno postići, a Hauardoovoj je definitivno uspelo. Njen stil pisanja je takav da hteli to ili ne, živo vizuelizujete ovaj čudesni svet.
Ukoliko volite mrvu jezivog, krvi, neobičnih, manje ili više strašnih stvorenja, sa dozom horora Podeljena je svakako knjiga za vas. Zainteresovani? Radoznali? Mislim da vam onda definitivno ništa drugo ne preostaje osim da pojurite za Zlozecom i uskočite u zečiju rupu prvo do Zemlje čuda gde vas čekaju Morfej, Oktobenus, Gosamer, Herman Šeširton i mnogi drugi zanimljivi likovi.