U našem gradu je sinoć gostovao cirkus, lutajući, donesen čudnim snežnim vetrovima sa juga. Poseban cirkus, kakav do sada nije bio viđan na ovim prostorima, samo za prave ljubitelje. Manjkalo je tetaka na trapezu u uzanim trikoima i cirkus je u svom nazivu nosio ne tako optimističnu notu – jer bio je to poslednji cirkus. Poslednja predstava pre nego što teška zavesa zauvek padne a aplauzi uminu. Naravno, to ne znači da je predstava bila loša. Naprotiv! Nezaboravan mini spektakl u toploj, prijateljskoj atmosferi lokala ‘’Bulevar Books’’ u Novom Sadu, uz čašu finog vina i sa pravom dozom dobrog humora.
Odziv posetilaca je bio fantastičan, tražilo se jedno mesto više. Publika je aktivno učestvovala u promociji i postavila su se interesantna pitanja. Na kraju je svako otišao zadovoljan sa još po nekim ulovom za svoju ličnu biblioteku. Neodoljivo šarmantna Milica Cvetković ‘’Cvećka’’ u ulozi moderatora svojim zvonkim glasom vrlo brzo nas je uvela u jedinstveni svet imaginacije Branislava Jankovića. Branislav Janković rođen je 1969. godine u Nišu. Objavio je romane „O vukovima i senkama“ (2011), „Suze Svetog Nikole“ (2013), „Vetrovi zla“ (2015) i „Peta žica“ (2015), kao i zbirku priča „Bezimeni“ (2014). Svojim pripovedanjem lako nas uvodi u svoju jedinstvenu mitologiju. Kompleksan, opor paralelni svet koji postoji uporedo sa našim, vezan neraskidivim nitima za naš. Dva sveta se prepliću čineći jedinstvenu tapiseriju satkanu od nebeskog i zemaljskog. Anđeli, ringišpili i cirkus – tri motiva koja naizgled ne mogu da se povežu ali je u svojoj misiji Branislav to uspeo. Pisac beskompromisno seže do neistraženih dubina ljudske prirode i postavlja pitanja koja niko ne želi da čuje proizvodeći pritom eho koji dugo, dugo odzvanja u našim mislima. Cilj njegovog stvaralaštva je upravo to – reakcija. Njegov prethodni opus nam govori upravo o tom ehu koji je uspeo da dotakne sve slojeve društva. Jedan roman je razbesneo crkvu koja više nije blagonaklono delovala na njegovo stvaralaštvo. Drugi je pak razbesneo istoričare jer odakle jednom piscu pravo da menja tok istorije? Za treći roman Branislav je čekao šest meseci na dozvolu da ga predstavi u ženskom zatvoru u Požarevcu a četvrti je na listi izbornih lektira u nekoliko srednjih škola u Srbiji. Čime li smo samo imali tu čast da prisustvujemo praskozorju ovog novog dela? Promociji je prisustvovao i urednik domaćih izdanja ‘’Čarobne knjiga’’, Nikola Petaković koji je objasnio da se ovo delo sa svojom jedinstvenošću ističe na književnom nebu. Jedinstveno, smelo, oporo – duboko psihološki i neverovatno duhovito.
Roman ima prstenastu strukturu – počinje bitkom i bitkom se završava. Anđeli će da sude celom čovečanstvu i svako priča jedinstvenu priču po kojoj je kompetentan da sudi. Strateški postavljen na tromeđi između manastira, javne kuće i psihijatrijske klinike- cirkus je bio karika koja je nedostajala da poveže sve elemente. Svi anđeli su prešli svoj dug put i videli najbolje i najgore što ljudski rod može da pruži. Kao besmrtna bića imali su tu privilegiju da prate svet i mešaju se u razne istorijske događaje ali ipak su ostali uskraćeni za ono što ljudsku prirodu čini kompleksnom – uskraćeni su da osete ljubav. Sva ljudska bića na svetu takođe imaju latentno prisustvo smrti negde duboko u svojoj svesti i znaju da su na ovome svetu samo privremeno. Anđeli nemaju taj osećaj i upravo je to tragedija njihovog celokupnog postojanja. Da bi shvatili ljude anđeli su morali da i sami postanu ljudi.
Branislavova ideja je bila upravo da pokaže da nisu svi anđeli tako beli niti su svi grešnici tako crni. Opisujući sebe kao vernika sa velikim razumevanjem za ateiste – Branislav samo tvrdi da mrzi fanatizam u svakom smislu. Besmisao rata i čovekov odnos prema bogu su takođe prisutni motivi sa kojima pisac vešto plete svoju priču. Kako Branislav kaže – čovekov odnos prema Bogu je kao odnos siromašnog rođaka prema bogatom. Bogu se obraćamo isključivo kada nam nešto treba i nikada mu se ne obraćamo kada nam je dobro. Pisac smatra da Bog ne bi ponovo žrtvovao svoga sina za dobrobit čovečanstva. Takođe u ovom romanu možemo videti i veze sa prethodnim Branislavovim romanima, puteve piščeve inspiracije i jedinstveni mozaik koji je nastao.
Posle promocije svi prisutni su dobili priliku da porazgovaraju sa autorom i dobiju svoj potpisan primerak.
Ipak uprkos anđelima i određenim primesama mitologije, pisac ne bi ovaj roman klasifikovao kao fantaziju. Fantazija je samo oruđe da se ispriča jedna nadasve fantastična priča o ljudskoj prirodi, priča koja je vanvremenska i koja je uvek tu pred našim očima i ponavlja se vekovima unazad. Da li će ovaj cirkus biti ipak poslednji ili Branislav ima još neko iznenađenje za nas? Ostaje nam da vidimo…