Kraljeva tuga
Zanimljivo je podsetiti se Zevzikove opaske na početku knjige da se vrlo malo ljudi u životu smatra takvima kakvi zaista jesu. U stvari, može se reći da postoje samo dva lika u knjizi za koje ovo ne važi. Prva je harpija – odvratno čudovište, za razliku od drugih bića u cirkusu mame Fortune, koje je previše strašno da bi se moglo zameniti za bilo šta drugo. Drugi je, naravno, Hagard. Svi znaju šta je on. Svuda sa sobom vuče teret postojanja, a praznina života je i njegova percepcija i njegova kazna.
Tragedija Hagarda je što ga ništa – osim jednoroga – ne čini srećnim. Ima sina Lira, za kojeg brzo otkrivamo da nije njegov sin – pronađen je i usvojen pošto je kralj zamišljao da će ga usrećiti ako postane otac. Kao i većina njegovih hirova, nije ga ni to usrećilo – još dok je princ bio malo dete, prestao je da ga voli. Zatim je tu i dvorski čarobnjak – Mabruk, glavni mađioničar. U romanu nam je rečeno da može ispuniti svaki Hagardov hir, a ipak je upravo ta predvidljivost ono zbog čega se njegov gospodar umori od njega. Ubrzo je zamenjen šeprtljastim Zevzikom koji mu služi kao dvorska luda, dok mu Moli Jezavica služi kao kuvarica. Kralj bi, izgleda, pre imao trapavog amatera koji pravi budalu od sebe nego nekoga ko zna šta radi.
Njegova opsesija jednorozima može se lako pročitati kao klasičan model zavisnosti. Bilo da se radi o alkoholu, opijatima, kockanju ili nečem drugom, zavisnici mogu do detalja da se prisete deliričnog osećaja kao obećanja večnog užitka koji se može ponoviti. U stvarnosti, nakon toga oni provode godine, ako ne i decenije u uzaludnoj potrazi, očajnički pokušavajući da dostignu isto slavno iskustvo, ali ne uspevaju to da postignu. Cena koju plaćaju za ovaj Faustov pakt je takođe vrlo poznata. U ime svog izbora, oni žrtvuju svoju dušu, svoje zdravlje, razum, novac i na kraju svoje živote. Međutim, Hagard je više od običnog zavisnika u bajkovitom okruženju. Ako ga sagledamo kao tragičnu figuru, u rangu sa najvećim Šekspirovim likovima, onda sigurno nije slučajno što je Piter S. Bigl lika po imenu „Lir“ – podsećajući na Šekspirovog „Lira“ – još jednog kralja koji neumoljivo tone u svoj mentalni živi pesak.
Užasni muk: žrtva smisla života
Kralj je najbolja reprezentacija anhedonije (nemogućnost osećanja sreće) koje bismo mogli da se setimo. Hagardovo celokupno postojanje provodi se ispod egzistencijalnog oblaka bede koji se samo na trenutak podiže kada ugleda svoje jednoroge. Ostatak vremena, on živi u praznom postojanju. Čini se da nije svestan ničega osim sopstvene nesposobnosti da pronađe mir i zadovoljstvo. Citiraćemo filozofa Emila Ciorana: „Pesimista svaki dan mora da izmišlja nove razloge za postojanje; on je žrtva ‘smisla života’.“
Doduše, Hagard na prvi pogled može biti opisan kao negativac – njegova otmica jednoroga daje motiv protagonistima da krenu u potragu. Ali kralj u stvari predstavlja samo simptome depresije koji imaju ljudsko lice. Njegova nesposobnost da pronađe sreću i zadovoljstvo je odraz destruktivnosti koja može nastati kada u spoljašnjem svetu slepo tražimo ključ zadovoljstva koji nikada nećemo pronaći. On može da dobije jednoroge, ali ne može da ih drži zauvek – i čim oni nestanu, nestaje i on, zajedno sa svojim zamkom koji pada u more. Iz biografija bogatih i moćnih često saznajemo koliko su bili nesrećni. Da li su jednorozi u suštini Hagardov „pupoljak ruže“? Postoji samo jedan trenutak u celom filmu kada Hagard zapravo bunca kao pravi negativac i kada meta njegove podlosti ne zna o čemu kralj govori, kada vladar deluje nesrećnije nego ranije. Kralj Hagard nas kroz knjigu i film uči da ne možemo slediti njegov primer kako bismo živeli autentično, istinski, potpuno. Nije dovoljno tražiti privremeni predah od užasnog muka. Potrebni su nam dobrota, saosećanje i ljubav.
Moli Jezavica: nekonvencionalna junakinja – život pun truda i razočarenja
Jedan lik se ističe kao neočekivana i ubedljiva junakinja: Moli Jezavica. Predstavljena kao složena i povezana figura, njeno putovanje od života u teškoćama i razočarenju do značajne uloge u narativu odražava univerzalno ljudsko iskustvo čežnje za svrhom i ispunjenjem. Uvod Moli Jezavice u priču daje oštar kontrast tradicionalnoj slici junaka. Kuluči kao služavka i kuva za grupu odmetnika koju predvodi kapetan Kali, što je daleko od arhetipskih herojskih figura koje se često prikazuju u fantastičnim pričama. Njeno svakodnevno postojanje predstavlja jedno od uobičajenih poslova i osećaja neispunjenog potencijala – situacija sa kojom mnogi čitaoci i gledaoci mogu da se saosećaju. Dok dublje ulazimo u lik, ne samo da otkrivamo njenu povezanost, već i duboke uvide koje ona nudi u ljudsku psihu.
Molin karakterni luk je definisan njenim umorom i razočaranjem, služeći kao dirljiv podsetnik na izneverivanja i neispunjena očekivanja koja mogu teskobno da utiču na pojedince u stvarnom svetu. Njene životne okolnosti odražavaju uobičajene borbe sa kojima se mnogi suočavaju, a iskustva prikazuju životne uspone i padove, gde beznađe i nezadovoljstvo na kraju mogu ustupiti mesto novootkrivenoj svrsi i samootkriću. U svetu punom velikih avantura i mitskih bića, Molino putovanje od skromne spremačice do junakinje predstavlja svedočanstvo moći običnih pojedinaca da se izdignu iznad okolnosti u kojima su zarobljeni i da imaju značajan uticaj. Njena povezanost čini je likom koji odjekuje među čitaocima i gledaocima svih uzrasta, pozivajući ih da razmisle o sopstvenim putovanjima i potencijalu za transformaciju u sebi. Jedan od najdirljivijih trenutaka u filmu je kada se Moli Jezavica suočava sa gospom jednorogom nakon mnogo godina. Njena početna reakcija nije bila radost, već bes, frustracija i dubok osećaj izdaje. Molin ogorčeni ispad: „Gde si bila?“ obuhvata godine potisnutih osećanja. Ova scena predstavlja primer terapeutskog potencijala izražavanja složenih i konfliktnih emocija. Molin bes i ranjivost otvaraju joj put da krene na transformativno putovanje. Ona prevazilazi svoju prvobitnu ogorčenost, dozvoljavajući sebi da istražuje svoja osećanja i raste kao lik.
Možda ne shvatimo odmah pun obim i autentičnost bola, razočaranja i čežnje Moli Jezavice u toj ključnoj sceni, ali se instinktivno može prepoznati težina njenih emocija – što će nas svakako nijansiranijim razumevanjem dovesti do zamršenih slojeva ljudskih osećanja koje Molin lik obuhvata. Ovaj potresni trenutak se preobrazio u duboku lekciju o složenosti života, protoku vremena i moći praštanja, uvek noseći neizbrisivu gravitaciju koja podseća na trajnu sposobnost književnosti da odražava složenost ljudske duše. Naizgled neočekivana junakinja u ovoj priči, Moli Jezavica se pojavljuje kao neverovatan, ali nezamenljiv simbol za one koji traže utehu, isceljenje, samosvest i transformaciju kroz moć pisane reči. Njeno putovanje služi kao svetionik, koji nas vodi ka spoznaji da pisanje nije samo alat za pripovedanje, već i plovilo za samoistraživanje, emocionalno oslobađanje i lični rast. U loncu reči, i mi možemo da se suočimo sa sopstvenim „jednorozima“, onim neuhvatljivim i zagonetnim aspektima nas samih i našim iskustvima koja su možda dugo ostala skrivena u sopstvenoj senci. Potresni trenutak konfrontacije Moli Jezavice postaje bezvremenski podsetnik da imamo moć da se suočimo i razumemo sopstvena osećanja, žaljenja i neispunjene želje – i na kraju transformišemo naše najdublje „ja“.
Previše mračno, previše pismeno i previše stvarno, čak i za svet mašte
Slične borbe će voditi i gospa jednorog koja se, da bi ušla u Hagardov domen, magično transformiše u ženu, usvajajući ime Lejdi Amalteja. Probudivši se ubrzo nakon što je čarolija bačena, jednorog odnosno Amalteja iznenada postaje prestravljena neizbežnom smrću sa kojom se suočava njeno smrtno postojanje. Istaknuta smrtnost „generiše stanje anksioznosti koje pokreće odbrambeni mehanizam“ (Gordillo et. Al. 2017, 286). U Amaltejinom jedinstvenom stanju, ona se suočava sa tim prvi put posle vekova večne mladosti. Svaki drugi čovek uči da je smrt neizbežna od detinjstva. U početku, Amalteja luta zamkom, progonjena činjenicom da je smrt na horizontu i terorizovana nasilnim snovima harpije i mame Fortune. Međutim, kako vreme prolazi, zaljubljuje se u princa i zaboravlja da je ikada živela kao jednorog. Ljubav koju sada oseća nadmašuje prethodni strah od smrti koji je imala. Kada dođe vreme da povrati svoj pravi oblik, ona protestuje: „Sve umire, želim da umrem kada umre [princ]!“. Iako Hagard i Fortuna služe kao mračna upozorenja i predznaci o životima neumerenosti i opsesivnosti, film se završava poukom da kratak život ljubavi i saosećanja ima više vrednosti od besmrtnog života bez njega.
„Poslednji jednorog“ je film o smrtnosti, koji pokazuje svest o smrti i vrednuje život uprkos tome. Autori kroz epsku potragu po zemlji fantazije prenose gledaocima mudrost o krhkosti života i lepoti ljubavi ispunjenu hirovitošću i čudom koja prevazilazi protok vremena i još uvek zaokuplja maštu čitalaca i gledalaca.
Film je mračna fantazija koja danas živi kao „kultni klasik“ (Milas 2022), ali ga treba posebno zapamtiti po načinu na koji uči publiku osnovnim vrednostima memento mori: čuvajmo se pohlepe i opsesije, pronađimo ljubav i poštujmo retke trenutke koje su nama ljudima dati – jer je svet mnogo šareniji nego što nam se čini na prvi pogled. Poslednja stranica knjige nije kraj – bar ne konvencionalno – već samo nastavak ili početak novog, mnogo uzbudljivijeg putovanja. Ali, u svetu u kojem svaki drugi film koji izađe iz Holivuda ili Diznija predstavlja rimejk, nastavak ili prednastavak, ne možemo očekivati da će izaći nešto iz ovog univerzuma Pitera S. Bigla jer je za današnji diskurs previše mračan, previše pismen i previše stvaran, čak i za svet mašte.
Izvori:
Abad-Santos, Alex. 2017. „The Inescapable Unicorn Trend, Explained.“ Vox (17.5.2017.). Dostupno na: www.vox.com/culture/2017/5/17/15597954/unicorn-trend-explained.
Gordillo, Fernando, Lilia Mestas, José M. Arana, Miguel Ángel Pérez, and Eduardo Alejandro Escottob. 2017. „The Effect of Mortality Salience and Type of Life on Personality Evaluation.“ Europe’s Journal of Psychology vol. 13, no. 2 (May): 286-299.
Milas, Lacy Baugher. 2022. „Why The Last Unicorn Is the Best Animated Movie You’ve Never Seen.“ Paste Magazine (21.11.2022). Dostupno na: https://www.pastemagazine.com/movies/rankin-bass/the-last-unicorn-best-animated-movie-youve-never-seen.
Reiter, Geoffrey. 2009. „‘Two Sides of the Same Magic’: The Dialectic of Mortality and Immortality in Peter S. Beagle’s The Last Unicorn.“ Mythlore 27: 103-116.