ŽANR: drama
ORIGINALNI NAZIV: おやすみプンプン
IZDAVAČ ZA REGION: Laguna
MANGAKA: Inio Asano
ZEMLJA: Japan
PREVODITELJKA: Adrijana Miladinovć
GODINA IZDAVANJA: 2007-2013.
OCENA: 
Stigli smo do završetka prvog serijala u Laguninoj ediciji japanskog stripa, zaista velika stvar, jer je nadahnjujući podstrek za nastavak. Doduše, sumnjamo da im manjka elana s obzirom na to da su u međuvremenu objavili i jednotomno remek-delo autora ovog serijala, Sunovrat. Koliki je izdavački pogodak objavljivanje Inia Asana verovatno se ogleda u tome što su inspirisali kolege na sceni da ga i oni objave. Svakako svečana atmosfera ne dopušta opuštanje, sada sledi ono što nas poprilično intrigira, a to je šta je sledeće u Manga biblioteci? Nadamo se da će ostati dosledni kursu koji su zauzeli, jer smatramo da su izabrali pravi smer, utičući na čitavu scenu kada su prvim korakom zakoračili na neistraženu teritoriju seinen ostvarenja.
Da vam pravo kažemo očekivanja su visoka, jer je postavljen visok standard. Međutim, ne bismo se mnogo iznenadili da sada posegnu ipak za nekim šonen serijalom, ne bi nam bilo milo, ali ne bismo se zabezeknuli. Jednostavno Laguna je prevelik izdavač da bi se koncentrisala na samo jednu ciljnu grupu. Zapravo, mi očekujemo da to bude šonen, ukoliko ne bude potvrdiće se naša priča da ovo jeste posao, ali i više od posla. Naravno, mnogostruko je značajnije od pukog obrtanja kapitala, brineš o kulturološkom stanju svesti nacije. Veoma je to izazovan zadatak u današnje vreme kada publika želi sve, sada, i odmah, a ti im to možeš pružiti u određenom tempu i redosledu. Verujemo i da će biti mnoštvo nezadovoljnih štagod da bio sledeći projekat. Mi nismo među njima, svesni smo šire slike i s nestrpljenjem čekamo da vidimo šta sledeće pratimo.
Inio Asano – proslavio se delom Kikuči. Poznat je po serijalima Čudesni svet i Solanin. Za Dem dem demonsko un un un un uništenje dobio je nagradu Šogakukan manga. Kod nas su mu pored ovog serijala objavljena ostvarenja Sunovrat i Niđigahara hologram.
U poslednja tri tankobona zaranjamo duboko u mračnu psihu likova. Zanimljivo je da je to i vizuelno otelotvoreno kod naslovnog protagoniste tako što je zatamnjen. Što još više dolazi do izražaja u kontrastu sa uvek veselom Aiko. No, stvari su umnogome drugačije nego se čine na prvi pogled, u stvari to ima smisla u potpunosti, jer koliko često čujemo: nikada ne bih pomislio, bio je… To u potpunosti važi u ovom slučaju. Tu su i sporedne radnje, odnosi, likovi i prošlost koja ih sve sustiže. Kraj na neki način ne može biti srećniji. Krug se obrnuo i kreće ispočetka. S obzirom na to da je serijal protkan sa pregršt depresije faktički je završio ejakulaciono srećno.
Ove tri sveske skoro pa mogu da čine i zasebno priču, iako nas je prethodnih deset tankobona dovelo do ove situacije. To je čisto autorovo pripovedačko majstorstvo. Glavni tok priče je jasan od prve sveske i to nije teško ispratiti, ali malo nepažljiviji čitalac se može vrlo lako izgubiti u sporednim zamešateljstvima. U suštini delo nema narativnih mana. To nadograđuje perfektan crtež koji koristi kadrove pejzaža i apsolutne crnine bez dijaloga da upotpuni veličanstvenost načina prikaza ljudi na ivici.
Ukoliko ste do sada ispratili pticolikog junaka, sigurno da nećete propustiti ni tri poslednja tankobona. Dakle, nema smisla da vas navodimo u zle potrošačke vode, vi ste već uhvaćeni u tu mrežu bez nade u spas. Poželimo, Punpunu, laku noć i nadajmo se da će sledeći serijal da bude makar upola ovoliko kvalitetan.