Priča o osvitu čovečanstva

 

ŽANR: drama/prirodnjački

ORIGINALNI NAZIV: Lucy – L’espoir

IZDAVAČ ZA REGION: Makondo

SCENARISTA: Patrik Norber

CRTAČ: Tanino Liberatore

ZEMLJA: Francuska

PREVODILAC: Kristijan Relić

GODINA IZDAVANJA: 2007.
OCENA:

Izdavači poput Makonda vrlo ozbiljno shvataju misiju promocije devete umetnosti. To je povremeno jako složen zadatak, jer stripska umetnost sadrži dve veštine: pripovedanje i prikazivanje. A to dvoje ne moraju da imaju isti nivo kvaliteta, štaviše, retko kada jesu na istoj razini i to su oni stripovi koje svi znamo. Što se ostalih tiče, urednici će se večito vajkati da li je bolje odabrati brilijantnu pripovest ili maestralan crtež. Uglavnom se odlučuju na naizmeničnost. Prosudite sami koja strana odnosi prevagu u ovom albumu u kom imamo snoviđenje o prošlosti i precima ljudske vrste.

Naučnici, pre svih arheolozi, tvrde da je Lusi ženka hominida koja je pripadala rodu Australopithecus afarensis, ranom čovekovom pretku. Živela je u Africi, tačnije na tlu sadašnje Etiopije, pre oko četiri miliona godina. Donald Džonson započeo je iskopavanja u Afaru, u okolini sela Hadar, 1973. godine, i na ovom nalazištu je odmah otkriven, takođe, važan fosil da bi godinu potom došao do krucijalne iskopine. Otkriće njenih ostataka važi za jedno od najrelevantnijih arheoloških pronalazaka. Nisu ni prvi, a ni najstariji, ali su među najcelovitijim, pošto je oko 40 procenata skeleta netaknuto. Pretpostavlja se da je težila oko 27 kilograma i bila visoka oko metar, a zapremina mozga joj je iznosila između 375 i 500 kubnih centimetara. Veruje se da je Lusi hodala uspravno i ovo otkriće je pokazalo da je čovek najpre hodao uspravno, a tek potom razvio veliki mozak. Ostaci su joj pronađeni na nekadašnjem jezeru, pored fosilizovanih ostataka krokodila i kornjačinih jaja. Lusi je dobila ime po pesmi Bitlsa: Lucy in the Sky with Diamonds.

Patrik Norber – mlad autor kome je ovo prvi scenario.

Tanino Liberatore – crtač poznat po radu na Ranksu i Betmenu.

Ako bismo se grubo našalili ovo je priča o prvom vrebaču, ali red je da ostanemo dostojanstveni, te ćemo kazati da je ovo priča o osvitu čovečanstva. Pre svega o majci koja sve čini da joj čedo preživi mnoge prirodne opasnosti. Nedaće počinju kada se odvoji od saplemenika. Okolina je surova i neprijateljska, a Lusi ubrzo dobija pratioca u vidu snažnog mužjaka, kog su autori aluzivno nazvali Adam. Putešestvije nas vodi u čitav niz vremenskih nepogoda i sukoba sa drugim stanovnicima šume. Uporedo sa svim zavrzlamama junakinja evoluira iz korena i, na kraju, porodica i ljubav su važnije i iznad svega.

Sa obzirom na to šta strip prikazuje, scenario stabilno stoji na nogama. Primedba u Pogovoru o seksizmu možda stoji iz današnje perspektive, ali radnja priče nije danas i u tome je ključna činjenica kojom se pravi otklon od takve namere. No, autor bi morao biti jako oprezan u budućnosti, jer je i naša šala sa vrebačem potencijalni kiks sa današnjih stajališta i onoga šta se sme u jednom ovakvom delu, a šta ne. Jedna od najvažnijih i najuočljivijih stvari u delu je što se konstantno mogu opipati osećaji protagonista, ukoliko ste makar i minimalno empatični. Tome doprinosi apsolutno fenomenalni crtež, prepun boja iz kojih se naprosto preliva i isijava život.

Ukoliko imalo uživate u vizuelnoj raskošnosti i volite ovakvu tematiku ovo je strip za vas, na dugi satkanoj od boja letećete negde daleko gde počinje… priča o osvitu čovečanstva.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *