,,Svuda pođi, u rat dođi“
*inspirativni citat o uspehu čoveka nad sivilom postojanja* Sram vas bilo, za srce me ujedate jer ste mislili da nema izveštaja o najnovijoj izložbi stripa „Linije fronta“ u
„Srećnoj galeriji“ SKC-a u Beogradu 14.02.2018. g. Ne brinite, kad vas je vaš dragi „Autostoperski vodič kroz fantastiku“ razočarao što se tiče promocije domaćeg stvaralaštva u knjizi, stripu, filmu, igrama i događajima?
AVKF – „Autostoperski vodič kroz fantastiku“, IM – Igor Marković, urednik izdavačkog preduzeća „System Comics“ i organizator izložbe
- AVKF: Razgovaram s organizatorom izložbe stripa „Linije fronta“ u ”Srećnoj galeriji“ SKC-a u Beogradu. Dobar dan.
IM: Dobar dan, ja sam Igor Marković, urednik „System Comics-a“ i kako je Miki rekao, urednik ove izložbe, autora ima više. Autori su ljudi koji su uradili peti i šesti album na „Liniji fronta“, to su kratke priče o Prvom svetskom ratu, gde smo mi hteli da, kroz te priče, ukažemo na početak, tj. sad već kraj Prvog svetskog rata, da obeležimo već stotinu godina od početka tog velikog rata, tog velikog stradanja u kome je učestvovala naša zemlja. Ovde na izložbi, možete videti negde oko dvadesetak kratkih priča koje su radili naši autori, neki autori su poznati, neki manje poznati, a kuriozitet izložbe i ovog serijala su i tri ruska autora čije radove možete, takođe, da vidite.
- AVKF: Odakle ideja za ovu izložbu osim kolektivnog sećanja na Prvi svetski rat? Da li je neki specijalni momenat ili?
IM: Pa, kao što sam rekao, mi smo još 2014. počeli sa ovom idejom, znači, to je ta stogodišnjica, i 2014. smo uradili jednu knjigu, da bi 2015. uradili dve. Imali smo i prošle godine izložbu ovde, a zahvaljujući „Srećnoj galeriji“ u SKC-u, Mikiju Pešiću, uredniku, prošlog meseca smo imali jednu izložbu. Ako ovako potraje, svakog meseca ćemo imati neku izložbu jer „System Comics“ ima dosta projekata, koje rade domaći autori, pa mi koristimo ovaj prostor da napravimo izložbu. Prošle godine je bila izložba trećeg i četvrtog albuma „Linije fronta“, a sad su peti i šesti album došli na red.
- AVKF: Kako ste okupili autore? Ko su, pre svega, autori i kako ste saznali za njihov talenat?
IM: To je ideja „System Comics-a“ koji je osnovan 2001. godine, da radi na promociji domaćih autora, pa smo mi do 2014. već upoznali domaću scenu, scena se razvijala i mimo nas. Jedan od prvih albuma koji smo radili je album „Edit” Alekse Gajića; Bojan Kovačević, Bojan Redžić, koji su osamdesetih bili poznati na tadašnjoj Yu-sceni, pa Gera, Darko Perović, još neki stariji autori, pa su se pojavili mlađi, koji sad pripadaju srednjoj generaciji. 2014. godine, Francuski institut i mi smo došli na tu ideju da radimo zajedno ovaj projekat i na prvom albumu, uz pomoć Francuskog instituta, mi imamo pet francuskih scenarista, pet srpskih scenarista i deset crtača koji crtaju te francuske i te srpske priče i tako je to krenulo, prva priča, druga, treća, tu su već bili neki eminentni autori, tu su bili još Igor Kordej i Zoran Janjetov, perjanice našeg stripa, koji su autori prva četiri albuma, svi su crtali pro bono jer nismo mogli adekvatno da ih platimo, onda su neki autori videli šta to radimo,… većinom smo mi zamolili i pitali da li mogu da rade kad se ukaže vreme.
Zato su te priče kratke, dosta ljudi je završilo Akademiju ali se nije bavilo stripom, nisu ilustratori ali se nekoliko autora oprobalo u tome da uradi neki kratak strip. Među njima je i Aleksandar Zotić, koji je za drugu izdavačku kuću uradio ceo album „Pandemonium” pa sam ga ja pitao da li može, a on je rekao da nema vremena, ali je uradio jednu-dve table jer mu se dopala ideja, da bih ga ove godine opet kontaktirao i on je pristao da uradi više tabli, ali je rekao da to ne može da se uradi na pet tabli, nego će da nacrta deset. Znači, čovek koji je nekad imao vremena da uradi dve, sad je samoinicijativno uradio deset, tako da je ceo ovaj projekat živeo jedno četiri godine, a mi ćemo da uradimo još jedan, eventualno dva albuma do kraja godine, to će biti to, posle stavljamo ad acta, nećemo više raditi sećanje na Prvi svetski rat jer smo time obeležili tu stogodišnjicu Prvog svetskog rata pa ćemo da pređemo na neke druge stvari.
- AVKF: Koliko vidim, postoje dva problema sa strip scenom u Srbiji; prvo, imamo ,,staru gardu“ za koje je samo ono što je bilo u njihovo vreme dobro, na novo ne žele da se obaziru jer ništa nije dobro kao staro i neće da se otvore. Mladi, s druge strane, ili čitaju staro što su ih roditelji naučili, ili ih ne zanima jer su im ljudi rekli da strip nije adekvatna umetnička forma kao što se govori i za fantastiku, da je to dečja fora, da je vreme da odrastu, pa mi se čini da odumire.
IM: Mislim da je to malo pojednostavljena slika. Ja sam rastao u osamdesetim i naši najpoznatiji autori iz tog vremena će vam reći isto što govore i današnji autori a to je da ni tada nije bilo novca za autore, osim za one koji su radili u državnim firmama kao što je „Martin print”. Jesu bili veliki tiraži, ali nisu mogli od toga da žive, a da jesu, ne bi devedesetih otišli trbuhom za kruhom, počeli da rade za strance i kako se ko snašao. Ovde već ima nekoliko izdavačkih kuća, od koje neke imaju solidan kapital kao što je „Darkvud“, a Srbija je bila poznata i tad po tome da je više škola stripa ovde uhvatilo koren. Vi ne možete Bonelijeve albume da kupite u Francuskoj, tek sad oni pokušavaju da naprave proboj, u Americi „Korto Malteze“ ima tiraž od šest hiljada primeraka, a mi smo odrasli na tim stripovima. Sem mangi, imamo ogroman dijapazon stripa, što u svetu nije tako. Kod nas se svaka škola stripa dobro prima, jedino je problem novac, a drugi problem je velika produkcija izdavača jer dnevno izađe po strip. Stalno postoje problemi oko distribucije, jedan korak napred, dva nazad, ranije nisu ni postojale knjižare, pa su se otvorile, pa su se izdvojili distributeri „Vulkan“ i „Delfi“ ali dolazimo do problema – kako mi da u tom velikom sistemu plasiramo svoja izdanja, jer oni, logično, žele da prodaju svoje, a ne vaše, vi vidite da ima samo jedna polica sa stripovima i to je to, ne žele da šire i mi se borimo da nađemo mesto na polici. A kako ostanete na polici? Tako što ste najprodavaniji i najpopularniji, pa guše druge koji ne mogu da nađu mesto. Radimo u nadi da će biti bolje, u ovom trenutku nije sve tako svetlo, ali nije ni toliko tamno. Nas je trojica u „System Comics-u“, ja sam taj koji to gura i stalno govorim: „Vidim svetlo na kraju tunela, treba raditi ovako ili onako.“, a ova moja druga dva partnera kažu: „To ide voz s one strane, ćoveče, stani malo.“ Tako da, videćemo ko će biti u pravu, ja ili oni.
Naš cenjeni sagovornik je potkrepio argumente – nije sve toliko svetlo, ali nije ni toliko tamno. Ja se nadam i držim im pesnice da to što sjaji na kraju tunela nije voz, nego nove mogućnosti, ali ostaje nam da vidimo. No, da li budućnost sami stvaramo ili nam nije dopušten ni majušan uvid u nju, tek, jedno je sigurno – ne paničite i ne zaboravite peškir.