We love the all, the all of you
Where lands are green and skies are blue
When all in all, we’re just like you
We love the all of you
Većina fanova ne želi heroje obogaćene bolom i traumama, ne želi da vidi nevine kako se muče, ne želi podsetnik koliko je svet okrutan. Većina fanova radije bi da isključi mozak i gleda kako heroji napucavaju negativce po milioniti put, žele zabavu punu fan servisa i Easter Eggova. Ali još jednom, Gan ne pruža fanovima ono što žele, nego ono što im je potrebno. Ne nije to film o bogovima među ljudima, već film o nama, ljudima. Čak iako većina likova zapravo nisu ljudi, mi možemo da osetimo njihove iskrene emocije, da ih razumemo i poistovetimo se sa njima.
Već na samom početku vidimo koliko su Čuvari sazreli kao tim i porodica. Iako se i dalje povremeno svađaju, oni rade kao tim, veruju jedni drugima, znaju koje su im uloge i koga treba slušati. Piter je glavni u lancu komande, ali autoritet koji ima je izgrađen na ljubavi, poštovanju i empatiji, umesto na strahu, poslušnosti i pretnjama, kao što da je to slučaj sa glavnim negativcem.
Ono što čini Visokog Evolucionara toliko dobrim negativcem nije samo koliko je okrutan i strašan, već koliko se tematski dobro uklapa u priču. Sve vreme pokušava da stvori savršenu rasu, ali ne razume svoje kreacije, ne vidi pravu lepotu i vrednost u njima. Umesto toga prezire svaki vid nesavršenstva, ne samo u drugima već i u sebi, kako u bukvalnom tako i u figurativnom smislu. Njegov ego mu ne dopušta da razume kako neko nesavršeno stvorenje kao što je Roket može biti inteligentnije od njega.
„Ne budi onakav kakav jesi, već kakav treba da budeš.“
Dobro napisani negativci često tematski imaju dodirnih tačaka sa junacima, tako i Visoki Evolucionar služi kao paralela Piteru u njihovim pokušajima da ponove „savršenstvo“ koje su imali. Iako obojica razumeju filozofiju i suštinu muzike – stvaranja savršenstva iz nesavršenstva, imaju problem da prihvate stvari kakve jesu i žele na silu ubrzati da promene prirodan proces, Piter sa Gamorom, a Visoki Evolucionar sa svojim kreacijama.
Gan ne romantizuje zlostavljanje i mučenje u ovom filmu, već ga prikazuje onakvim kakvo jeste – užasno i tragično. Skoro sve u vezi Roketove prošlosti je predvidljivo, ali ipak i dalje emotivno i relevantno. Gledati ga kao mlado i nevino mladunče koje drhti od bola i izgovara svoju prvu reč „boli“ je jedna od najpotresnijih scena za gledanje u MCU-u. U trenutku kada pokuša da spase sebe i prijatelje koje je stekao u tom zatočeništvu, Visoki Evolucionar ubija Lajlu pred njegovim očima. Sva radost, snovi i nade pucaju, i ceo Roketov svet se raspada. On se raspada dok se Visoki Evolucionar ruga i ismeva njegovu reakciju. I u tom trenutku možemo tačno osetiti emocionalnu promenu u njegovom glasu, kada krik i plač prerastu u režanje i vrisak. Trenutak kada Roket umire, a rađa se ovo novo stvorenje puno besa i mržnje. Stvorenje kome je nasilje jedini odgovor na traumu, kome je tuga slabost, i koje će i samo da ismejava tuđe emocije.
Sve njegove traume se u ovom filmu reflektuju kroz bombu ugrađenu u njegovim grudima od strane Visokog Evolucionara. Metaforičku i bukvalnu bombu koju nosi sve vreme sa sobom, znajući da može da ga ubije u bilo kom trenutku a posebno kada neko pokuša da je ukloni. U prethodnom delu, Roket je naučio da prihvati da ga njegova nova porodica voli i brine o njemu, i u ovom delu vidimo koliko daleko su oni spremni da idu da bi ga spasili. Oni ga spašavaju ali njegovo konačno izlečenje na kraju dolazi iznutra. Dolazi u trenutku kliničke smrti kada sreće Lajlu na onom svetu. Ona mu govori da ono što se desilo nije njegova krivica, ali ne dopušta da im se još pridrži, još uvek ima svrhu među živima. Njegov spas dolazi u tom trenutku kada prihvata ono što je uvek bio, žrtva. Prihvata i time oprašta sebi.
Film je počeo okrutnom rukom koja grabi Roketa iz kaveza. To su ruke koje su nas stvorile – naši roditelji, zlostavljači, društvo… Svi oni što su nas formirali, ali postoje i ruke koje vode te ruke. Možda postoji razlog zašto je baš on izabran, zašto je morao da prođe kroz sav taj bol i patnju. Možda je to neka božanska sila, sudbina ili samo spletka slučajnosti koje su vodile ruke koje su ga stvorile. Bez obzira na tumačenje, činjenica je da sve što je doživeo nije bilo uzaludno, već ga je dovelo do toga da postane ovo što jeste sada, neko ko će spašavati i voditi druge.
Svi krajevi su novi počeci.
Na kraju, Roket koristi ključ koji je stvorio pre toliko godina da pobegne, simbolički i bukvalni ključ, koristi ga sada da spase sve druge od onog bola koji je on doživeo. Zaustavlja Visokog Evolucionara, ali ga ne ubija, već mu oprašta. Ne zato što je ovaj zaslužio to ili se promenio, već zato što se Roket promenio. Više nije sebično i povređeno stvorenje puno besa, već je heroj i vođa novih Čuvara Galaksije. Roket Rakun.
Piter je uvek imao problema da odraste, krio se iza te dečije eskapističke fantazije, jer se plašio da se suoči sa prošlošću. Njegova prevelika vezanost i zavisnost od Gamore ga je koštala toliko mnogo. Video je sebe u njoj, hteo je da popuni rupu stvorenu nedostatkom majke, ali time je samo maskirao problem sa kojim je odavno trebao da se suoči, I bilo je potrebno da Gamora ne bude ono što je bila, da bi on to shvatio. Ponovo je rizikovao život da spase muzički plejer, ali ovog puta ne zato što je i dalje emotivno vezan, već zato što želi da ga pokloni Roketu. Želi da podeli deo sebe koji ga je inspirisao i činio srećnim, da sada služi isto njegovom prijatelju. Konačno na kraju Piter prestaje da beži, prihvata da ovo nije njegova Gamora, da se Čuvari rastaju, i da mora sam da se vrati se na Zemlju i suoči sa prošlošću.
Istina nije u onome što govorimo, već u onome prećutimo. Kao Empata, Mentis ovo razume bolje od svih drugih. U prošlom delu, radije su je ismejavali zbog njene naivnosti i dobrote. Bila je lik kojoj je uvek bio potreban neko da je vodi. Nikada nije imala vremena i prostora da otkrije sebe van okvira drugih, prvo je služila Egu, a zatim je postala član Čuvara Galaksije… Na kraju konačno zna šta joj je potrebno i pronalazi svoj glas. Reči koje upućuje Piteru se odnose i na nju samu. Napušta grupu da pronađe sebe i nauči da pliva sama.
Draks je lik čiji razvoj je skroz zapostavljen u prošlim delovima. Kroz decu koju spašavaju, ponovo pronalazi nežnu stranu, razume ih, animira i povezuje se sa njima. Njega su doživljavali kao „morona“ u grupi, ali na kraju Čuvari konačno uviđaju njegovu pravu vrednost. Više nije Draks uništivač već Draks roditelj, dobija drugu šansu i ostaje sa Nebulom da brine o deci i ostalim preživelim. Čak i njegov odnos sa Mentis je više bio roditeljski, što dobija jednu novu dimenziju kada ona napušta Čuvare, i on je ispraća kao kad roditelji ispraća decu
Nebula se, od sebičnog i opsednutog ubice punog mržnje, razvila u nekog ko iskreno brine o drugima. Scena gde čuje Roketov glas, i ne može da kontroliše to olakšanje i radost je jedna od najdirljivijih scena koje smo videli u MCU-u. Na kraju postaje vođa novog grada, da brine o onima koje su zamalo prisiljeni da budu ono što je ona bila.
Na kraju, Gamora shvata vrednost i ljubav koju Čuvari imaju, ali ovaj film ne ponavlja kliše da im se ona vrati i ponovo bude sa Piterom. Umesto toga, nastavlja dalje, stara Gamora je bila deo te porodica, ali ovo je nova Gamora i svoje mesto je pronašla među Ravedžerima.
Ja sam Grut.
U stanju smo da potisnemo naša prava osećanja i probleme duboko u sebi. Mislimo da ako nastavimo da se pretvaramo i samo guramo napred, da će sve biti u redu. Ali od nekih stvari ne možemo doveka da bežimo, već se moramo suočiti sa njima direktno. Nekada nam je potrebna pomoć drugih da nam pomognu u tome, ali nekada to moramo sami učiniti.
Čuvari su i dalje porodica, i dalje se vole, i dalje će uvek biti tu jedni za druge, ali kao i u samim porodicama, došao je trenutak kada neki od njih moraju da nastave sami, da se osamostale, pronađu sebe, suoče se sa svojom prošlošću i nauče da plivaju sami.
Guardians of Galaxy 3 je film o važnosti empatije, ličnom razvoju, traumama, prihvatanju stvari kakve jesu i pronalaženju vrednosti u nesavršenstvu. Gan se trudi da kroz ovaj film dotakne što više ljudi i prenese poruke i odgovore na tolike stvari koje se dešavaju u kulturi i društvu danas… Volite i prihvatite druge nezavisno od inteligencije i razlika. Niko od nas nije savršen niti će ikada biti, ali to nas ne čini ništa manje vrednim i važnim, čak i oni „moroni“ kojima smo okruženi u porodici, grupi prijatelja ili na poslu zaslužuju ljubavi i imaju nešto posebno da pruže ovom svetu. Suprotstavite se svim ugnjetačima, nasilnicima i zlostavljačima koji ne puštaju drugima da žive u miru. Spasite i vodite one kojima je to potrebno. Ako ste pogođeni stravičnim scenama u ovom filmu, ne možete da ne vidite koliko se od tih stvari dešava u svetu. Bilioni nedužnih stvorenja prolaze kroz isti ovaj pakao na godišnjem nivou, čak i mnogo gore nego što je prikazano u filmu.
Hvala Ganu, na iskrenom i pravom uvidu u emocionalni svet ne samo ljudi već i životinja. Film je posvećen svima onima za koje treba da brinemo, a verovatno nikad nećemo.
Foto izvor: Dizni