Iza lovca na legende krije se čitavo jedno bogatstvo interesovanja. Vladimira je pisac, slikar, psiholog, vojnik, aktivista i veliki zaljubljenik u životinje.
1. Imaš iza sebe vrlo plodnu karijeru, nekoliko romana, mnogo priča, aktivizam, slikaš. Gde nalaziš inspiraciju i volju za sve to?
Inspiraciju je lako naći. Kad te svašta zanima, gdje god da pogledaš bude: Gle, ovo bi bila dobra priča! Ajme, koje boje, kako bi izgledale na papiru? Jao, neko udomljuje degue, di mi je ona veća gajba? Jednako tako je i s voljom. Problem nastaje s vremenom za sve to. U pregovorima sam za produživanje dana s 24 na 48 sati, ali to ide polako i nekako presporo za moj ukus.
2. Duška Jovanić je jednom u šali rekla da su joj autori koje je čitala upropastili ljubavni život. Koliko su knjige koje si čitala uticale na tvoj život i odabir poziva pisca?
Zagorka i njena Grička vještica su me odaslali u lov na legende. I zasad mislim da je to jedini utjecaj (osim čisto teoretskog! zanimanja za tematiku kako ubit nekog na 101 način, s posebnim osvrtom na otrove). A u pisanju sam se našla skroz nevezano za knjige. Za prvu priču napisanu i na natječaj poslanu, odgovorne su isključivo činčile, jer im je trebala nova gajba (a para niotkud). Priču napisala, nagradu osvojila, gajbu kupila. I nastavila pisat (i udomljavat životinje i kupovat gajbe, jasno).
3. Da li na početku pisanja nekog svog dela odmah odabereš žanr u kom će delo biti napisano ili se to formira u toku pisanja?
Nemam ja pojma ni nakon što napišem nešto kojem žanru pripada, a kamoli kad ga počnem pisati. Žarki sam pobornik teorije da postoje ljudi kojima je struka da se bave žanrovima, a da je moje da pišem ono što mi se sviđa (i izbjegavam odgovore na žanrovska pitanja).
4. Koji su kriterijumi po kojima vrednuješ to da je neko književno delo dobro napisano?
Ja to zovem Pravilo Mary Poppins: ako uspijem ući u svijet koji je autor stvorio i kretati se u njemu kao u pravom svijetu bez da zapinjem i pitam se: „Zaboga, znaš li ti što je research?” ili, još gore: „Jesi ti ikad čuo za Google?!” – to je dobar početak. Ostalo su nijanse.
5. U kakvom je stanju fantastika na Balkanu?
Rasutom. Ima svega i svačega, svašta se objavljuje, kriteriji su vrlo upitni.
6. Da li je teško odabrati prave saradnike kad odlučuješ da objaviš novo delo?
Izuzetno. S obzirom na lošu situaciju na izdavačkoj sceni, nikad ne znaš što će te dočekati na kraju.
7. Imaš iza sebe više književnih nagrada. Koja ti je najdraža?
Ona prva, Židovske kulturne scene Bejahad 2009, zbog koje je sve počelo. Da je nisam dobila, vjerojatno danas ne bih pisala, nit bih otkrila hrpu stvari koje je pisanje za sobom povuklo.
8. Objavila si romane Orsia, Početna nit i Kuća slomljenih lutaka. S obzirom da je Kuća slomljenih lutaka objavljena poslednja, možeš li nam o njoj reći nešto više?
To je još jedna priča koja je postala roman, ili, u ovom slučaju, Saga, s obzirom da trenutno radim na još dva romana koja slijede vremenski nakon radnje iz Kuće slomljenih lutaka. Spoj je to moje ljubavi prema ruskim bajkama, krimićima, lokalnim legendama, podzemnim hodnicima, Mariji Jurić Zagorki i svim teorijama zavjere vezanim uz Rasputina i Romanove.
9. Šta je Živi atelje DK?
Živi atelje DK je zajednica ljudi, vrlo neobičnih i inspirativnih, okupljena oko ideje da umjetnost i aktivizam, ne onaj fejsbučki, već pravi, djelatni, idu ruku pod ruku.
10. Jesi li ulovila neku legendu i kako je ljubav prema tome uticala na tvoje pisanje?
Puno njih, i upravo one su definirale mjesta o kojima pišem. Skoro sve moje priče i romani u vezi su sa nekom legendom ili predajom i prenose je dalje na svoj vlastiti način.
11. Kako biraš šta ćeš novo čitati?
Zapadne mi za oko naslov, ili mi netko nešto preporuči. Ili jednostavno krenem po redu po folderima punim knjiga koje čekaju da budu pročitane.
12. Gde možemo nabaviti tvoje knjige?
Orsia se ponekad zna vidjeti po sajmovima, Početna nit se može nabavit kod mene, a Kuća slomljenih lutaka preko nakladnika.
