Sajberpank – Proročki žanr?

Sagledavajući naučnu fantastiku ne možemo da zanemarimo faze koje je prošla kroz časopise i podžanrove. Počevši od radova dvojice vizionara, Žila Verna i Herberta Džordža Velsa, preko izlaska prvog broja časopisa Amazing Stories 1926. godine pod uredništvom Hjuga Gernsbeka koga mnogi uz Verna i Velsa smatraju rodonačelnikom naučne fantastike, pa do rađanja jednog od najuticajnijih sf časopisa Astounding Science Fiction 1930. godine naučna fantastika se smatrana palp literaturom i nije imala nikakvu vrednost. Priče su često bile klišeizirane i zasnivale su se više na naučnom razvoju dok su likovi bili jednodimenzionalni. U ovo vreme su svoj stvaralački put započeli značajni pisci bez kojih naučna fantastika ne bi bila to što jeste, poput Isaka Asimova, Artura Klarka, Roberta Hajnlajna, Reja Bredberija, Kliforda Simaka i drugih.

Prava revolucija je usledila 1939. godine dolaskom Džona Kembela na čelo uredništva Astoundinga. Pošlo mu je za rukom da otrgne žanr iz palp miljea i da svojim zahtevima za kvalitetom i orginalnošću dovede do podizanja žanra na viši nivo. U prilog tome ide to što su neke od priča pod njegovim uredništvom postale klasici poput Zadužbine Isaka Asimova, Slan od Alfreda Entona Vana i pojedinih priča i romana Roberta Hajnlajna. Godine njegovog uredništva se često smatraju Zlatnim dobom naučne fantastike jer je otkrio mnoge značajne pisce čija dela i danas čitamo.

Ubrzo je usledio pokret Novi talas koji su činili pisci koji su, želeći da oslobode fantastiku klišea, eksperimentisali sa žanrom želeći da je približe visokoj književnosti. Nisu se držali načela tvrde fantastike već su odlučili da otvoreno pišu o temama koje su bile nezamislive, poput seksa, upotrebe opijata, feminističkim temama… Iz njihovog eksperimentisanja rođeni su novi podžanrovi među kojima je svoje začetke našao i sajberpank.

 

ŠTA JE SAJBERPANK?

Sajberpank, kao najmlađi podžanr u naučnoj fantastici, je žanr koji nam opisuje ne tako daleku budućnost. U njoj nije bilo leta u svemir niti uspostavljanja prvog kontakta sa vanzemaljcima, već je ambijent smešten na distopijskoj Zemlji koja se oporavlja od nekog vida katastrofe (nuklearni rat ili ekološka katastrofa, npr) i gde je celokupna vlast u rukama multinacionalnih korporacija. Glavna krilatica ovog žanra je High Tech – Low Life koja se odnosi na visoko razvijenu tehnologiju u vidu postojanja, kibersveta, veštačke inteligencije i implanata za telo sa jedne strane i promenjenog društvenog staleža sa druge strane pri čemu su potlačeni u većini.

Začeci žanra se mogu naći krajem sedamdesetih godina prošlog veka, a ime je dobio zbog povezanosti sa anarhističkim idejama. Glavno glasilo ovog pokreta je bio časopis Cheap Truth koji je uređivao Brus Sterling. Deljen je besplatno i nikada nije bio zaštićen autorskim pravima. Autori su pisali pod pseudnonimima kako se ne bi stvarao kult ličnosti. Sa porastom popularnosti sajberpanka časopis je ugašen.

Naziv je osmislio pisac Brus Betke koji je napisao priču istoimenog imena, ali je svoj procvat doživeo pojavom Neuromansera Vilijema Gibsona koji je ubrzo ovenčan svetim trojstvom sf nagrada: Hugo, Nebula i Filip K. Dik. Značajne su i druge njegove knjige poput Grof Nula, Mona Lizin natpogon, zbirka priča Kako smo popalili Kromu, Virtuelna svetlost, Idoru i Sve zabave sutrašnjice. Ne treba zapostaviti ni druge pisce i njihova dela među kojima bih izdvojio Ostrva u mreži Brusa Sterlinga, Histerični sneg Nila Stivensona, Trilogiju Oprema Rudija Rukera, Mašinu različitosti koju su zajedno napisali Gibson i Sterling… Mogao bih da izdvojim i antologije Crystal Express i Mirrorshades: Cyberpunk antology koje je uredio Brus Sterling i Storming the Reality Studio koju je uredio Lari Mekafej.

Mnogi smatraju da se pravi počeci žanra mogu nazreti u romanima Zvezde su moje odredište Alfreda Bestera i Da li androidi sanjaju električne ovce? Filipa K Dika koje imaju sitne nagoveštaje onoga što će kasnije postati sajberpank. I sam Gibson je izjavio, nakon što je pogledao Istrebljivača da se svet poklapao sa onim kako ga je zamislio u Neuromanseru.

ŠTA KARAKTERIŠE SAJBERPANK?

 

 

Osnovna karakteristika je, kako sam napomenuo, distopijska vizija budućnosti. Celokupna vlast je u rukama korporacija ili neke fundamentalističke religije, svet se oporavlja od katastrofe koja varira od dela do dela, tehnološki napredak je vidljiv na svakom koraku, dok većina populacije živi na ivici siromaštva. Ne treba zapostaviti ni kibersvet, odnosno virtuelnu stvarnost u koju neretko uplovljavaju naši junaci.

Protagonisti su uglavnom marginalci koji krpe kraj sa krajem i igrom slučaja budu uvučeni u borbu protiv sistema koji vuče konce kontrole masa. Često su usamljeni u toj borbi ili imaju minimalnu pomoć. Sasvim neodvojivi deo žanra su hakeri, veštačka inteligencija i telesni implanti. Ponekad susrećemo i razvijeni bioinženjering i protetičke delove tela.

KAKO PISATI SAJBERPANK?

Iako deluje sasvim jednostavno pisati sajberpank nije nimalo lako. Treba imati na umu da su sve ideje iskorišćene i da je pravi izazov smisliti nešto novo. Nemojte da vas ovo obeshrabri, nego iskoristite sve sastojke koje imate ispred sebe i ispričajte priču na sopstveni način.

Pođimo od sveta. Vodite računa da u sajberpanku nema svemirskog programa tako da se zadržite na postapokaliptičnoj Zemlji. Okruženje mora biti tehnološko napredno, ali ne treba zanemariti ni marginalizovane delove grada gde uglavnom žive naši protagonisti. Imajte na umu da se radnja u većini slučajeva odvija u urbanim sredinama tako da, ako vaš junak potiče iz nekog manjeg mesta, vremenom mora završiti u Velikom Gradu. Pravi primer tehnološkog okruženja koje vam može poslužiti kao model se može videti u Istrebljivaču i u mangama, poput Akire, Duha u oklopu i Jabukovog semena. Ne treba zaboraviti ni Sajbersvet kojim krstare naši junaci kada razbijaju sisteme bezbednosti ili kada traže neku poverljivu informaciju.

Sada o našim junacima. Oni obično potiču sa najniže lestvice i često su u pitanju ljudi bez budućnosti. Uglavnom je reč o dilerima, hakerima, vizionarima i drugim probisvetima koji životare i sticajem okolnosti postanu ključni igrači. Glavni primer junaka je Kejs iz Neuromansera, koji je prevario svoje poslodavce i za to platio veliku cenu. Krpio je kraj sa krajem dok mu jednog dana neočekivano nije bila ponuđena druga šansa. Poput njega, i drugi junaci ostanu bez izbora i budu prinuđeni da deluju u akciji. Često su predmet manipulacije i uviđaju kako stvari nisu onakve kako su im predstavljene i da je zapravo ulog veći nego što su mislili. Na koji način će doći u bezizlaznu situaciju i kako će se izvući, to je već na vama. Preporučuo bih vam da probate da izbegnete kliše gde vaš junak bude ucenjen da obavi neki posao i napravite ga kao vizionara koji se bori protiv korumpiranog sistema, poput Spajdera iz Transmetropolitana. Uzroke i motive njegove borbe prepuštam vama. Može da bude i pripadnik snaga reda kome se, kako da kažem, otvaraju oči, ili neko iz anarhističke organizacije koja se bori protiv sistema.

 

Sada ide ono glavno, društveni poredak. Sva vlast je u rukama sistema koji ima upravu nad običnim ljudima. Njegove glavne pokretačke snage su diktatorski režimi, multinacionalne korporacije ili fanatični religiozni pokreti koji uz pomoć plaćenika ili kriminalnih sindikata drže uzde u svojim rukama. Ovde preporučujem da pustite mašti na volju i sami smislite neku partiju koja upravlja vašim svetom. Neka to bude recimo korporacija koja vrši medicinska istraživanja na polju genetskog inženjeringa ili verski fanatici koji veruju u neko prastaro ili izmišljeno božanstvo. Imajte na umu da većina likova u sajberpanku koristi implante tako da i vi možete da ih uvedete u vašu radnju. Vaš glavni lik može, ali i ne mora, da bude korisnik istih.

Imate sve sastojke, igrajte se i osmislite svoju priču.

DA LI JE SUTRAŠNJICA STIGLA?

Vilijem Gibson je jednom prilikom izjavio: „Sutrašnjica je stigla, samo nije pravilno distribuirana.“ U potpunosti je u pravu budući da za, od svih podžarnova u naučnoj fantastici, sajberpank možemo reći da je proročanski. Sajbersvet, odnosno internet odavno postoji, ugradnja implanata je postala realnost, kao i zamena ekstremiteta protetičkim delovima. Vlast kao vlast više ne postoji već je sve u rukama multinacionalnih korporacija koje ubiru profit i koje, poput država, imaju svoju vojsku plaćenika. O naznakama postojanja veštačke inteligencije u vidu skenera i očitavanja kodova da ne govorim.

Svako poznatije delo sajberpanka je vizionarsko. Uz Neuromansera i ostala Gibsonova dela i drugi pisci se mogu pohvaliti svojim prognozama. Npr. Sterling je u Ostrvima u mreži pogodio neke stvari poput završetka Hladnog rata, okončanja Aparthejda, napada dronovima i postojanje pametnog sata dok je Histerični sneg zbog svoje kompleksnosti postao obavezno štivo svakog programera u Silicijumskoj dolini.

Uplovite u sajberpank svet i ako odlučite da pišete srećno. Zapitajte se ipak, da li se sutrašnjica manifestuje i na koji način.

About Author