Svedoci smo da su sve ideje i svi spisateljski počeci potekli iz priča. Isto tako su, zahvaljujući potražnji, zbirke priča marginalizovane, a romani se guraju napred što nije baš pravedno. Nema potrebe da pominjem koliko je pisaca prvobitno objavljivalo svoje priče po časopisima dok nisu osvojili neku prestižnu nagradu kojom su im se otvorila vrata ka daljim uspesima. A o pričama koje su proširene u romane i o pričama objedinjenim u fix-up romane nema potrebe da govorim.
Opus pojedinih pisaca se, međutim, sastoji od priča što je u današnje vreme teško zamislivo. (Harlan Elison je, recimo, tokom svoje karijere objavio samo četiri romana, dok je ostatak opusa sazdan od priča i novela). U ovom tekstu sam odlučio da predstavim jednog od njih. Pisca koji nas je zabavljao svojim pričama, ali je isto tako u pozadini istih ukazivao i na probleme modernog društva.
Sa Robertom Šeklijem (Robert Schekley) sam se prvi put susreo čitajući njegov roman Trampa svesti (Mindswap) i ne pamtim kada mi je neka knjiga komične fantastike legla, pored neprevaziđenog Autostoperskog vodiča kroz galaksiju. Dogodovštine Zemljanina koji je odlučio da se okuša u zameni tela sa Marsovcem su mi izmamile iskreni osmeh na lice pa me je želja da pročitam još nešto od ovog pisca naterala da saznam da li je kod nas objavljeno još šta od njegovih radova. Pored priča zastupljenih u domaćim sf časopisima i u antologijama našao sam zbirku Savršena planeta u izdanju Polarisa iz 1996. godine u kojoj je sakupljeno 12 najboljih priča ovog pisca po izboru Gavrila Vučkovića, urednika Almanaha Andromeda, koji ih je ujedno i preveo.
Šekli je bio jedan od autora koji je imao sposobnost da od svake ideje napravi priču. Međutim, rezultat nije uvek bio zadovoljavajući, ali je ako verujemo Vučkovićevom izboru u ovoj zbirci sakupljeno najbolje od najboljeg. Krenimo redom.
Glavna tema kojom se Šekli bavio je mogućnost postojanja savršene utopije. Često je sebi postavljao pitanje šta čini utopiju i koja je cena dosezanja iste? Tako u naslovnoj priči Zemljanin stiže na planetu koja deluje kao pravi raj, dok ne otkrije da je svaki vid razbojništva legalizovan zarad ekonomskog napretka. Šta tek treba reći o pričama Izgubljena budućnost u kojoj su svi globalni problemi rešeni masovnim promiskuitetom i Hodočašće na Zemlju sa tematikom razvijenog tržišta trgovine emocijama. Sedma žrtva, jedno od najboljih Šeklijevih dela po kome je snimljen film Deseta žrtva, donosi nam lutriju u kojoj učestvuju dvoje učesnika, lovac i žrtva, a poenta dvoboja je kanalisanje nasilja. Priča Dobrodošli u standardni košmar govori o nezadovoljnom Zemljaninu koji odlučuje da iskoristi vanzemaljsku civilizaciju kako bi pokorio svoju matičnu planetu zarad svog nezadovoljstva.
Doduše, pored potrage za utopijom, Šekli se bavio i drugim socijalnim problemima. Tako je u priči Kontrolni pregled dao recept za uspešan brak. Besmrtni vojnik, sumorna priča o vojniku koga iznova oživljavaju kako bi učestvovao u besmislenom ratu, nosi jednu od najupečatljivijih antiratnih poruka skrivenu u sarkastičnoj ispovesti našeg junaka. Šta tek treba reći o Najvećem srećkoviću na svetu, ironičnoj priči o jedinom preživelom iz nuklearnog rata koji svakog trenutka čeka svoju smrt. Pet minuta prerano je priča sa jasnom porukom da pazimo šta želimo jer može da nam se ostvari.
Nešto humoristične Specijalista, Priča o stvaranju zemlje i Pitaj tek da pitaš zatvaraju ovu zbirku i ostavljaju nas više nego zadovoljnima jer smo pročitali zaista nekoliko kvalitetnih priča. Čitajući sam se smejao na više mesta, kao i kod Trampe svesti tako da garantujem i vama veliku dozu smeha.
Iako je pisao često o ozbiljnim temama, Šekli je vešto koristio svoj humor, sarkazam, satiru i ironiju zahvaljujući kojima je stekao popularnost kod čitalačke publike. Nije pretendovao da piše dubokoumne priče. Stil mu je prost i ležeran i kod njega su sve priče pravolinijske što daje dodatnu lakoću prilikom čitanja. Možda je to glavni razlog zašto nikada nije osvojio nijednu nagradu, uprkos silnim nominacijama i poštovanju od strane kolega po peru. Daglas Adams je jednom izjavio da je kada je objašnjavao razliku između njegovih i Šeklijevih priča prosto odgovorio da su Šeklijeve bolje.
Brojne Šeklijeve priče su doživele filmsku adaptaciju. Pored već pomenute Desete žrtve, vredi izdvojiti Freejack, film rađeno po romanu Isporučena besmrtnost (Immortality Inc) sa odličnom glumačkom postavom (Emilio Estevez, Rene Zelveger, Mik Džeger i Entoni Hopkins su garancija za kvalitetan film).
Ova zbirka se može naći na sajtovima za prodaju i nudi se po sasvim pristojnoj ceni. Ne štedite pare već počastite sebe ovim izborom. Ništa nećete izgubiti, a dobićete mnogo.