ŽANR: treš/krvoliptajuća akcija
ORIGINALNI NAZIV: Slayer – Repentless
IZDAVAČ ZA REGION: Makondo
SCENARISTA: Džon Šnep
CRTAČ: Giju Vilanova
KOLORISTA: Maurisio Valas
NASLOVNA STRANA: Erik Pauel
ILUSTRACIJE POGLAVLJA: Glen Fabri i Adam Braun
TIPOGRAF: Nejt Piekos
ZEMLJA: SAD
PREVODILAC: Filip Čiviljak
GODINA IZDAVANJA: 2017-2020.
OCENA: 
Ilustrovani roman koji nam ovom prilikom donosi Makondo je zasnovan na video trilogiji Bi Džeja Makdonela inspirisanoj muzikom benda Slajer. Celinu čine muzički spotovi Repentless, You against you i Pride in prejudice. Ukoliko ste od onih kojima je krucijalna zaokruženost, obavezno se moraju odgledati navedenim redosledom, kao uvod, pre čitanja…ali nije neizostavno.
Ovo je ono što zovemo promotivni ili reklamožderski strip. Marketinški trik velikih brendova da se vrate u andergraund zonu. No, pošto bend već neko vreme nije na okupu, ovo je stvaranje mitosa, legende i produbljivanje kulta među obožavateljima. Što Slajer sigurno jeste u okvirima metala, ali oni izgledom i zvukom potvrđuju gotovo svaki stereotip o metalcima, jasno je da su nekada igrali na kartu šire publike, jer svaka sfera ili žanr imaju svoj glavni tok. Sve je lakše kada imaš pomoć režisera holivudskih blokbastera u snimanju spotova, ali to nije udaljavanje od svetala glavne arene, pozornice za zvezde. Stoga postoji ovaj strip, medij koji je još uvek dovoljno van glavnih arena i gde je mogućeda ciljati publiku s početka karijere, stavljajući sebi melem na dušu. Slajer mjuza slavi apokalipsu, samoubistvo, krv, božiju mržnju, dakle, urnišući tonovi, sa ne toliko tvrdim zvukom, barem ne za ljude koji slušaju metal. Strip upravo to pokušava da postigne, tvrdu i sirovu umetnost ne baš za svačiji želudac. Svakako je mudro izabran treš da to dočara fanovima, a šta bi se drugo moglo sa tekstom bogočeva death metal treša. Pa će verovatno i strip izazvati isto što u njihova muzika, to jest enormnu mržnju ili zavisnost. ‘Pun gas do kraja sveta’, što bi rekao Geri Holt.
Džon Šnep – producent, voditelj, crtač, režiser, dizajner, animator, novinar, dakle, gotovo sve iz sveta umetnosti. Učestvovao je u mnogim projektima od davanja glasova do intervjua. U svet stripa je uplovio sa ovim tomom.
Giju Vilanova – španski crtač. Prepoznatljive tehnike, detaljne linije, dinamične kompozitne crne boje i izraženo sirovih likova. Poznat po radu na Konanu, Zoni sumraka, Koriju Doktorovu i mnogobrojnim drugim.
Na prvoj stranici ste u priči i u krvi do kolena. Sukob dva brata koji je eskalirao u krvoliptanje i smrt. Gde god pošli prati ih kosač. Pokretač kod obojice je osveta. Svet moto bandi, neonacista i čudovišta u ljudskoj koži, pa makar ih mi i zvali herojima. Mračna postavka u kojoj dobri umiru, zlo vlada. Ekipi bi pozavidela i vojska na arsenalu sa kojim boje tlo u crveno. Pustinja i crvi ostavljaju samo kosture kao svedoke.
Nešto kao moderni vestern ili filmovi B produkcije osamdesetih iz žanra realnih horora, a od novijih bi mogao kao pokazni primer da se uzme Mačeta. Dakle, akcija krvoliptajućeg bluza do maksimuma – nema šanse da je ne osete sve vaše sinapse. Treš je obuzimajući žanr, jer gasi svaku kritičku misao i ostavlja vas samo sa uživanjem. Drugačije ne bi bilo moguće uživati u toliko pretencioznog uveličavanja besmisla. Za ljubitelje benda, gotovo svaka stranica ima neki trag Slajera, da li pesmu, reči ili logotipe, čak i manje upućeni će prepoznati o čemu je reč. Mana je i to dosta uočljiva i namerna to što ne postoji razvoj pripovesti prosto ste šutnuti nogom u dupe u sred nje i na vama je da se snađete u toj fatalnoj brzini. Crtež izaziva neobičan utisak jednostavnosti i izvrsnosti istovremeno.
Ukoliko imalo naginjete trešu ili metalu ovo je definitivno čašica otrova koju morate kušati. Imaće ukus bakra i miris baruta, jasno, samo za neustrašive. Za one što su sahranili nadu i nemoralni svet u masovnu grobnicu. Jer Bog nas mrzi. Treš na eks, aj’ u zdravlje!