Do sad se Games.con pročuo po svetu kao jedna od značajnijih gejming konvencija. No, budući da je Zemlja deo multiuniverzuma, nije ni čudo da su neka bića s drugih ravni poželela da posete festival i skupe podatke o ljudima preko trideset godina koji farbaju figure, bacaju kockice na sto, ubijaju likove na ekranu, tuku se gumenim mačevima ili jure po poligonu.
Ja sam Houp, ali poznatija sam pod imenom Gospa Smrt. Nakon što me je mlađani Erni izmaštao, poručio mi je da posetim festival od šestog do osmog decembra u Hali 1a beogradskog Sajma i prenesem mu šta sam videla jer ne voli da napušta podrum (ima 40 godina, trideset kila viška i skoliozu).
Čim sam stigla, pažnju mi je zaokupila grupa ljudi koji su se po kostimima odvajali od ostalih. Našminkanih lica i tela, paradirali su ispred kamera Andreja Spiridonova, Danijele Zmajević i Miloša Nestorović, mašući štapovima, puškama, plišanim igračkama i lopatama. Poneki su nervozno nameštali krila, šlemove i čudnovate kape načinjene od dlake. ,,To su perike.“, rečeno mi je. Nekoliko njih mi se i predstavilo: Milica Vlajčić i Vlada Gašić, Ljubia Dolašević, Anja Zlatanović, Tomislav Bukatarević, Petar Lazić, Damjan Silbaški, Bojana Vukotić, Milan Borivoje Kostić, Bogdan Čurguz, Jihi Karisuma i Dragoljub Vuković.
Oni su me upoznali sa ostalima poput Alise, Mire Milovanović, Ive Banović Belić, Hristine Jančetović, Đorđa Lončarskog, Milana Maksimovića, Maria Milosavljevića, Mirka Sekulića, Nemanje Šimšića, Nike Vitković, Stefana Drakulića, Karle Aračić, Marine Jovičić, Milene Mike, Josipe Grzan i Alekseja Menetila. Bila je prisutna i izvesna Sofija teško pamtljivog prezimena, ali ju je bilo teško dopreti do nje jer voli da se sakrije (ispod stepenica) kad joj se prijede.
Budući da Sofije nije bilo, umešala sam se među tzv. ,,kosplejere“ i predstaviila se kao ona, verujući da ću tako bolje prikupiti podatke za dalje ostvarenje mojih planova. Čak sam i nastupala umesto nje, pokazavši publici šta sve Gospa Smrt ima da ponudi svojim sledbenicima u zamenu za večnu službu u ratu protiv mog oca Matajasa, tj. Lucifera, Princa laži. Muzika koju je nestala odabrala mi se baš dopala (Disturbed – Hell) kao i crveni zraci zbog kojih sam se osećala kao u svom carstvu. Ukratko, uživala sam.
Nakon ,,Sofijinog“ nastupa, navukla sam kapuljaču, vratila svoj četvorosekli bodež u kanije i iskrala se u noć. Zadatak je bio uspešno obavljen, a ljudi su u mojoj šaci sad.
Do skora u Paklu,
Gospa Smrt