Pa zdravo tu. Prvi je intervju u Novoj nam godini (jupi za Midgard koji je još jednom uspeo da obiđe oko Sunca, a da ne eksplodira i tako stvori lep vatromet koji će silno da usreći reptilijance).
Nastavljamo s mojim izveštajima iz sveta kospleja i larpa. Ovog puta je ,,na tapetu” kosplejer Uroš Denčić.
Iako nije čest gost na beogradskim konvencijama u poslednje vreme, verujem da Uroš i dalje ima nečemu da me poduči.
Radoznala kao mačka, upitala sam Uroša nekoliko pitanja:
SG: Da li biste mi, Uroše, rekli nešto o sebi?
UD: Nesto o sebi, hmmm… Pa ukratko, imam 27 godina.
Radim kao ilustrator, tako da generalno volim da crtam, stvaram i da se bavim kreativnim stvarima.
Pored ilustracije i kospleja, bavim se i volonterskim radom. Dugo godina sam u udruženju za zaštitu zivotinja ,,ZOO Planet“, gde radim kao trener jahanja, što objašnjava moju životnu opsesiju konjima i zašto su mi omiljene životinje.
Član sam i ,,Udruženja za promociju tradicionalne i moderne japanske kulture“ (TAKA), sa kojim već osam godina organizujem ,,Dane Japana“ u Nišu.
SG: Otkud Vi u kospleju?
UD: Preko ’’TAKA’’ udruženja sam se, zapravo, i prvi put susreo sa kosplejem. Kako je kosplej potekao i iz Japana, hteli smo da uključimo i taj segment u naša dešavanja, pa smo tako organizovali prvo ikada kosplej takmičenje u Nišu.
Tada sam upoznao neke od kosplejera, koje i danas smatram svojim mentorima (Wiccana i Bendershield Cosplay), a po prvi put sam se se susreo sa fenomenalnim kostimima. To me je navelo da se oprobam u izradi istih.
Potom je usledio moj prvi kostim i to krajem 2017. godine, pa je odatle sve krenulo. Sledeće godine sam se prvi put prijavio na takmičenje i osvojio prvu nagradu za kosplej.
Nakon toga sam se posvetio kospleju još više, s akcentom na učenju i istraživanju o načinima izrade, materijalima od kojih se prave kostimi. Počeo sam i da učim da šijem na mašini, što je dovelo do toga da sam ove godine osvojio prvo mesto na festivalu pod nazivom ’’Aniventure ComicCon“ u Sofiji.
Može se reći da sam bio na vrlo uzbudljivoj vožnji do sada, ali i da očekujem još uzbudljiviju vožnju nadalje.
SG: Kako dolazite do ideja za kostime?
UD: Što se tiče samih ideja za kostime, to su uglavnom moji omiljeni likovi iz filmova, igrica ili anime filmova, ali volim da uradim i kostim lika koji je karakterističan po ponašanju. Zašto? Jer daje mogućnosti da se još više uživim u lika.
Takođe volim da sebi postavim izazov – sa svakim novim kostimom isprobam neku novu tehniku izrade ili bojenja, ili jednostavno izaberem mnogo komlikovaniji i veći kostim od prethodnog.
U prevodu – volim da patim, da ne spavam danima zbog kostima i da povremeno umirem dok nosim ogroman oklop na 30 stepenu. (*smeh*)
SG: Kad radite na kostimu, šta Vam je prioritet?
UD: Kada radim na kostimu, prioritet mi je autentičnost, tj. da u što većoj meri kreiram vernu i detaljnu kopiju kostima. Zato dosta vremena provodim studirajući kostim pre početka same izrade, smišljajući način kako ću izraditi koji deo ili kako da postignem odgovarajuću siluetu.
Generalno, volim da radim sitne detalje i mislim da je to jedna od glavnih stvari koja dočarava autentičnost kostima. Takođe, razmišljam dosta i o samoj funkcionalnosti i mobilnosti kostima.
Budući da sam fan velikih oklopa, mobilnost je jedna od osnovnih stvari na koje treba obratiti pažnju, pošto su oklopi generalno izazovniji za nošenje i kretanje, pogotovo ako treba da provedete dugo vremena u njemu ili da imate nastup sa dosta pokreta.
Lepo upakovano i objašnjeno, pa je ova mačja protuva sve shvatila na keca. Nadam se da ćeš još mnogo kostima stvoriti i nastaviti da uživaš u društvu kako dvonožnih, tako i četvoronožnih jedinki.
Do sledećeg puta,
(za sada) vaša Sofija
About Author
