Sramotne priče iz „Starog zaveta”

U prošlom tekstu koji sam pisao o stripu „Prokleti“ (The Godamned) sam pomenuo Bibliju kao inspiraciju pojedinim umetnicima. Ide u prilog tome da prva štampana knjiga u svetu ima dosta fantastičnih elemenata što je čini prvom knjigom fantastike koja je osvanula na papiru. Sada je red na drugi strip koga sam se nakratko dotakao u tom tekstu, a koji je nastao tridesetak godina pre Prokletih,  „Sramotne priče iz Starog zaveta“.

„Sramotne priče iz Starog Zaveta“ (Outrageous Tales from the Old Testament) predstavljaju omnibus biblijskih mitova kako su ih videli jedni od najpoznatijih strip scenarista i crtača. U ovoj antologiji vas očekuju blesave, krvave i često tragikomične priče za koje smo svi čuli, bar za većinu, a čije drugačije viđenje je prikazano ovde. Način kako je prikazano 14 priča koje su zastupljene u ovom stripu neće leći svakome, naročito gadljivim puritancima koji dobiju napad kada se sretnu sa nečim „bezbožnim“ što smatraju da huli na njihovu veru.

Strip otvara priča „Postanje“ (Creation) Artura Rensona (Arthur Ranson) koja nam na dve strane govori o nastanku sveta i večnim pitanjem zašto je Bog stvorio jedno od najrazumnijih bića, Čoveka.

„Gandalfov vrt“ (Gandalf’s Garden) Donalda Ruana (Donald Rooum) obrađuje mit stvaranja Adama i Eve kao i njihovo proterivanje iz Edenskog vrta. Uloga Boga je ovde dodeljena jednom našem dobrom poznaniku sa kim smo se susreli u trilogiji koja nas je uvela u svet fantastike i zmajeva. Nema potrebe da govorim o kome je reč, sve se vidi iz naslova.

„Sodoma i Gomora“ (Sodom and Gomorrah) je priča koju nemam potrebe da predstavljam jer je većina čula za pomenuta dva grada koji su zbog grehova svojim stanovnika spaljeni sa zemljom. Samo ću reći da ova priča nosi najbolji i najkvalitetniji crtež u ovoj antologiji, a koji je delo veštih ruku Dejva Gibonsa (Dave Gibbons), ljubiteljima stripa ponatog po radu na Nadziračima.

Ako Sodoma i Gomora imaju najbolji crtež onda „Levitska“ (Leviticus) ima najbolji scenario nastao iz uvrnute mašte Alana Mura (Alan Moore) dok je za crtež bio zadužen Hant Emerson (Hunt Emerson). Šta se desi kada Mojsije siđe sa Svete Planine i donese pravilnike o pravilima ponašanja svog izabranog naroda i načina postupanja sa izopštenicima? Pa…. Pročitajte priču pa ćete saznati.

Naredne tri priče nam potpisuje Nil Gejmen (Neil Gaiman) koga nema potrebe da predstavljam. „Knjiga o sudijama“ (The Book of Judges) nam služi kao uvod u naredne priče o pravednicima koji su se našli u nevolji Jevrejskom narodu tokom najtežeg doba prouzrokovanog njihovim gresima i Jahveovim besom. Karakteristična je po crtežu Majka Metjuza (Mike Matthews) koji je verno prikazao scene krvoprolića kojim ova priča obiluje.

„Jailja i Sisara“ (Jael and Siseria) nam daje odgovor na pitanje o smrtonosnim šatorskim kočićima sa naslovne strane. Vladar koji je izgubio rat sa Jevrejima beži od odmazde i nalazi utočište kod naše junakinje. A da li je bio siguran saznajte sami. Ovde je crtež radila Džuli Holings (Julie Hollings) ostavivši specifičan pečat svojim jednostavnom crtačkom veštinom.

„Jeftaj i njegova kći“ (Jephthah and His Daughter) prati vojskovođu Jeftaja koji se zaklinje da će, u slučaju da dobije predstojeću bitku žrtvovati prvo što vidi na svom povratku. Na njegovu nesreću to je upravo njegova kći i jedino dete. Ovde je za crtež bio zadužen Piter Rig (Peter Rigg), a po stilu je veoma sličan sa Džuli Holings.

Sledeću priču ne potpisuje Gejmen nego Grejem Higins (Graham Higgins) koji je radio i crtež. Prati mit o Samsonu, čuvenom biblijskom liku čija je snaga ležala u kosi, kao i njegovoj nesuđenoj propasti u vidu Dalile. Crtež mu je čista desetka i jedan od boljih u ovoj antologiji.

Gejmen opet preuzima scenario u „Putovanju u Vitlejem“ (Journey to Bethlehem) koja služi kao uvod u epilog Knjige o sudijama. Stiv Gibons (Steve Gibons) je odlično prikazao uzrok rata ostalih jevrejskih plemena protiv plemena Venijam. Ovde bih izdvojio jednu od najbrutalnijih scena silovanja koju sam video u nekom stripu.

„Pleme Venijamovo“ (The Tribe of Benjamin) zatvara Knjigu o sudijama. Kao i uvod poseduje eksplicitne scene nasilja i silovanja koje ilustrovao i ovaj put Majk Metjuz.

„Prorok koji je došao na večeru“ (The Prophet who Came to Dinner) je interesantan susret dvojice proroka koji slede Gospodova uputstva o koja ne smeju da se ogluše. To će jedan od njih dobro naučiti, ali kasno. Dajv Mekin (Dave McKean) je na priči ostavio specifičan stil svojim crtežom.

„Priča o Jovu“ (The Story of Job) koju je ilustrovao Kim Dič (Kim Deitch) je jedna od onih priča koja je imala veliki potencijal koji nije iskorišćen. Taman posla da je loše odrađena, ali moglo je to mnogo bolje s obzirom da nam je mit o dobrom čoveku Jovu poznat.

Poslednje dve Dragi tatica (Daddy Dear) i Čudo Jelisejevo (Elisha Miracle) predstavljaju najslabije radove antologije, jer je primetan pad kvaliteta u odnosu na priče koje smo prošli. Crteži nisu loši, ali je scenario mnogo loše osmišljen.

„Sramotne priče iz Starog Zaveta“ mogu da posluže kao uvid u različite stilove crtanja koji su ovde itekako prisutni s tim što je na skoro svakoj priči radio drugi crtač, dok su pojedini scenaristi potpisali više priča (Gejmene, tebe gledam). Na zabavan način nas uvode u pojedine biblijske mitove, s tim što ovaj strip neće leći svakome zbog izražene blasfemije.

Kao glavnu manu bih izdvojio to što neki poznatiji mitovi nisu obrađeni. Recimo, voleo bih da vidim kako su viđeni mitovi o Kainu i Avelju, Potopu i Vavilonskoj kuli, dok za Priče o sudijama većina nikada nije ni čula. Ne tvrdim da su loše odrađene, nego da je fokus trebao da bude na mitovima koji su poznati širokim masama i za koje nisu potrebne dodatne informacije kako bi se razumela priča.

Izdavačka kuća Makondo je glavni krivac što je ovaj strip izašao kod nas. Svakim izdanjem prete da stanu rame uz rame sa drugim ozbiljnim strip izdavačima na domaćem tržištu. Prevod i lektura su odlično odrađeni i nigde nisam našao zamerku.

Za kraj, ako niste preterano religiozni ili ste otvoreni po tom pitanju, preporučujem vam ovaj mali vodič kroz „Bibliju” jer je ovo jedan od stripova kojeg morate da imati (must have). Puritanci neka zaobiđu ovo štivo.