Postoje knjige koje, kada ih pročitamo, odložimo na policu i vremenom zaboravimo na njih. Sa druge strane postoje knjige koje, nakon što pročitamo i poslednju stranicu, ostanu duboko u našim mislima i čiji utisak nas dugo ne napušta zbog tematike koju obrađuje i načinom pristupa. Nisam mogao drugačije da napišem uvod o klasicima žanra, pošto je ovo upravo jedna od knjiga iz druge grupe.
Pre nego što otkrijem o kom romanu je reč moram da kažem nekoliko reči o njegovom autoru. U jednom od prošlih tekstova pomenuo sam veliku trojku naučne fantastike koja je obeležila zlatne godine žanra. Nju čine Artur Klark, Isak Asimov i Robert Hajnlajn. Pošto sam već pisao o prvoj dvojici i objasnio njihov značaj, na red je došao Hajnlajn, koji inače važi za jednog od najkontroverznijih pisaca fantastike.
Ako je neki pisac zadužio žanr naučne fantastike i uzdigao ga na viši nivo to je upravo Robert Hajnlajn (Robert Heinlein). Svoj spisateljski početak duguje Džonu Kembelu i časopisu Astounding Stories u kome mu je 1939. godine izašla prva priča Životna linija (Life – Line). Od tada je krenuo uzlaznom putanjom i objavio ukupno 32 romana i 59 priča svrstanih u 16 zbirki od kojih se po kvalitetu mogu izdvojiti Buduća istorija, serijal o budućem razvoju čovečanstva od polovine XX veka do XXIII veka, romani Svemirski vojnici o ratu između ljudi i insektolikih vanzemaljaca, Stranac u tuđoj zemlji, možda najkompleksniji i najkontroverzniji Hajnlajnov roman o pitanju mesijanstva, religije i promiskuiteta, Mesec je okrutna ljubavnica o pobuni Mesečeve kolonije protiv Zemlje. Često je bio na udaru kritika jer je u svojim radovima iznosio otvoreni animozitet prema komunizmu, rasističke stavove, otvoreni brak, pobunu protiv države i druge liberalne stavove. Uprkos tome se smatra jednim od najznačajnijih pisaca sa četiri osvojene Hugo nagrade, jednom Nebjula nagradom, četiri nominacije za Hugo nagrade i brojne nominacije za retro Hugo nagrade.
Roman koji sam odabrao za ovaj tekst je Stranac u tuđoj zemlji (Stranger in a Strange Land) zato što sam smatrao, pošto je pre godinu dana premijerno objavljen na našem tržištu u originalnom rukopisu, da je red da Hajnlajna predstavim sa njegovim magnum opusom i delom koje se može izdvojiti po svojoj dubokoumnosti i preispitivanju ljudske prirode.
Valentin Majkl Smit je naizgled običan čovek, poput nas. Jedino što ga čini drugačijim je to što je rođen na Marsu i što je odgajan od strane Marsovaca čime je usvojio njihovu kulturu i običaje. Kada se igrom slučaja vrati na Zemlju počinje proces njegove integracije u društvo nastalom na pepelu Trećeg svetskog rata kojim vlada svetska država i gde verski pokreti uživaju apsolutnu moć. Dolazak „Marsovca“ privlači pažnju moćnika zbog čega on postaje pion u njihovom nadmetanju. Vremenom stiče malu grupu prijatelja, „braću po vodi“, sa kojom započinje proces trajne promene sveta kakvog poznajemo.
Prilikom čitanja Stranca… primećuje se da ovo nije običan roman o susretu dve različite kulture. Jeste, glavni junak je Zemljanin, ali je odrastao na Marsu pod njihovom običajima i prilikom povratka na matičnu Zemlju njemu su nepoznati naši koncepti od vlasništva do institucije braka, za razliku od grukovanja i deljenja vode koji su nepoznanica Zemljanima. Za razliku od miroljubivih Marsovaca, na Zemlji vlada totalitarno društvo pod okriljem svetske države i Fosterita, najjače svetske crkve koja drži monopol. Čitalac vrlo lako može da uoči dekadencije zapadnog društva koje su nažalost i danas prisutne.
Pored interakcija dve različite kulture glavna tema ovog romana je slobodna ljubav i religija. Uvidevši sve nedostatke sveta, Valentin Majkl Smit osniva svoju crkvu u kojoj počinje da propoveda slobodnu ljubav i privlači veliki broj sledbenika što neće biti po volji Fosteritima koji će nastojati da unište njegov kult. Pripadnici hipi pokreta, koji je u godinama kada je roman objavljen bio u ekspanziji (Prva verzija romana je objavljena 1961. godine), su pronašli svoju bibliju što može da se objasni zašto je knjiga stekla veliku popularnost među njima. Jedan od velikih obožavalaca romana je bio upravo Čarl Menson. Uzrok svemu tome je bila zabrana romana u svim školskim bibliotekama širom Amerike.
Mesijanstvo je još jedna tema sa kojojm se Hajnlajn vešto poigrao. Od kada znamo za sebe slušamo priče o mesiji koji će se pojaviti i izbaviti svet od zla. Svaka religija ima svog kandidata, ali pitanje je ko je zapravo on i da li se pojavio, odnosno da li će se pojaviti. Fosteriti su jedan od najmoćnijih kultova koji svoju moć duguje velikom broju vernika i njihovom novcu, što ih svrstava upravo u organizaciju. Zato nam tu dolazi Majkl Valentin Smit, koji osniva svoju crkvu spasenja i svojom harizmatičnom i nevinom ličnošću privlači veliki broj sledbenika, pa nam se postavlja pitanje da li je neko poput njega pravi mesija ili su sve to prazne priče kako bi Crkva ubirala novac od priloga?
Ovaj roman je bio toliko kontroverzan zbog čega je Hajnlajn bio prisiljen da ga znatno skrati izbacivši 80.000 reči. To nije bila prepreka da 1962. godine osvoji Hugo nagradu za najbolji roman postavši i prvi roman naučne fantastike koji je bio na listi bestselera Nju Jork Timesa. Reč grukovati je ušla u Oksfordski Engleski rečnik i poprimila je primenu među ljubiteljima naučne fantastike, hipicima i kasnije kompjuterskim programerima i hakerima. U knjizi je na par mesta opisan vodeni krevet koji je kasnije postao stvarnost 1968. godine. Ne treba ni pominjati da je po njemu osnovan i istoimeni kult Crkva svih svetova koji i dan danas postoji i čije učenje se bazira upravo po Majklovom kultu.
Roman je delom posvećen Filipu Hozeu Farmeru, piscu naučne fantastike, koji je svojim romanom Ljubavnici među prvima obradio temu seksualnosti u nekom delu naučne fantastike probivši tako tabu u vezi sa opisivanjem seksualnih odnosa.
Mnogi muzičari su crpili inspiraciju iz Stranca… među kojima vredi izdvojiti The Police, Bili Džoela, The Birds i Iron Maiden. Povremeno se čuju glasine o adaptaciji romana u okviru serije, ali se od istih dalje nije odmaklo.
Čarobna Knjiga, izdavač koji svojom velikom produkcijom i odabirom kvalitetnog štiva zadaje domaći zadatak drugim izdavačima, glavni je ‘krivac’ što je ovaj roman kod nas prvi put objavljen u izvornom obliku. Neka vas ne zavara broj od 600 stranica. Zahvaljujući Hajnlajnovom prozaičnom stilu i sjajnom prevodu Zvezdane Šelmić roman ćete brzo pročitati. Bićete uvučeni u svet i zajedno sa Majklom Smitom spoznati istinu o svetu koji se ni danas nije nimalo promenio.
Bilo da ste ljubitelj fantastike ili ne, preporučujem da pročitate Stranca. Ako postoji neka knjiga koja može da vas natera na razmišljanje to je ova.