Prošla godina je bila dobra godina za domaće ljubitelje Đunđija Ita (Junji Ito). Prvo je početkom godine Stalker u tri tankobona objavio njegovu adaptaciju najpoznatijeg romana Osamu Dazaija Nikad Čovek (No Longer Human), o kome sam već ranije pisao. Zatim je Darkwood u letnjem periodu objavio čak dva naslova ovog nagrađivanog autora, Tomie (Tomie) i zbirku priča Fragmenti strave (Fragments of Horror). A to nije sve, Darkwood nema nameru da stane tako da ćemo se uskoro upoznati i sa ostalim radovima koji ne kaskaju za kvalitetom. Dotad sledi nekoliko reči o naslovu koji uz Uzumaki (Uzumaki) i Gjo (Gyo) čini Veliko Itovo trojstvo.
U centru priče je Tomie, prelepa devojka duge tamne kose i upečatljivog, senzualnog mladeža ispod levog oka. Naizgled deluje poput svojih vršnjakinja osim što poseduje opčinjavajuću privlačnost i moć da zavede svakog muškarca koji sa njom stupi u kontakt. Nakon toga oni postaju kao opijeni njome, što dovodi do nekontrolisanih izliva besa i ljubomore usled kojih podležu ekstremnom nasilju. Često je i ona sama žrtva tog nekontrolisanog besa, usled čega bude raskomadana. Tu dolazi do izražaja njena monstruozna priroda. Ona je besmrtni entitet koji se regeneriše iznova i iznova, nakon svoje nasilne smrti time nastavljajući da širi svoju kletvu kroz beskonačne kopije sebe.
Prva priča sa Tomie objavljena je 1987. godine u časopisu Monthly Halloween specijalizovanim za šođo (shōjo) mange, naslove namenjene tinejdžerkama. Za nju je dobio nagradu Kazuo Umezu, naslovnjenoj po jednom od najpoštovanijih horor mangaka u svetu.
Kroz priče koje su mesečno izlazile u časopisu pratio se razvoj Itovog rada. Crtež je u početku bio je kvalitetom nešto slabiji, sa preovlađujućim tamnijim bojama da bi kasnije poprimio prepoznatljiv stil, po kom je Ito poznat. Kako su se priče razvijale tako je i scenario postajao bolji i maštovitiji. Nije se sve svodilo na njeno zavođenje muškaraca i njeno stradanje praćeno kasapljenjem već su do izražaja dolazile i neke originalne ideje. U priči Dečak je na istančan način obrađena tema pedofilije dok priča Sirovo ima jednu originalnu ideju koju ne bih spojlovao. Treba pohvaliti i veliku prisutnost ‘body horrora’ kroz detaljne prikaze Tomijinog tela i odsečenih delova, što je utabalo stazu ka groteskama u kasnijim radovima.
Čitajući mangu shvatamo da je ovo zapravo jedna priča sastavljena iz mozaika pošto se neki likovi pojavljuju u više priča. Sam kraj je ostao dosta otvoren, ali je Ito odlučio da stavi tačku i da se posveti drugim radovima. I ovde je, kao i u preostala dva poznata rada, pokazao da je zlo neuništivo.
Dok smo u Uzumakiju prisustvovali kosmičkoj stravi i sveprisutnom strahu od nepoznatog, u Gjo smo poprimili snažnu ekološku poruku, tako smo se u Tomie uverili čarima ženske lepote i opsesiji kod muškaraca sa tragičnim posledicama. Glavna junakinja je čist primer femme fatale. Ona zavodi svojom pojavom. Nikada kroz seksualni kontakt već kroz koketiranje. Vremenom postaje predmet opsesije i njeni udvarači povređuju druge na svom putu sa kulminacijom njenog ubistva. Ovde je izražena tema femicida pošto “žrtve” njenog zavođenja pribegavaju motivu – Ako te ja ne mogu imati onda te neće imati niko. Ali ostaje pitanje koji su njeni motivi kao i pitanje o poreklu? Sama misterija oko Tomie daje posebnu draž ovoj mangi.
Vremenom je njen lik doživeo kultni status zbog čega je snimljena filmska franšiza od devet filmova. U planu je bila i igrana serija, ali se od nje u međuvremenu odustalo. Često se koristi na kosplejima i klub njenih obožavaoca je u sve većem porastu.
Darkwood je ovu mangu objavio u tri tankobona sa dizajnom korica sličnim Uzumakiju i Gjo što mi se naročito dopalo. Priče u prvom tankobonu su slabijeg kvaliteta, ali radnja postaje rapidno sve bolja od drugog tankobona. Treba imati na umu da je ovo ipak Itov prvi rad i da to nosi svoje slabosti.
Ako ranije niste čitali Ita predlažem vam da ipak krenete od Uzumakija ili od Fragmenata strave jer Tomie može lako da odbije one manje upućene u njegov rad. Ako vam se svidi, a verujem da hoće, onda uronite u košmarni svet ovog genija. Nama sada ostaje samo da čekamo da nas Darkwood ponovo obraduje novim naslovima iz njegovog opusa.