Umetnost skrivena na kaiševima novinskog stripa

 

ŽANR: vestern/avantura
ORIGINALNI NAZIV: Cisco Kid book 1
IZDAVAČ ZA REGION: Makondo
SCENARISTA: Rod Rid
CRTAČ: Hoze Luis Salinas
ZEMLJA: SAD
PREVOD: Kristijan Relić
RESTAURACIJA: Manuel Kaldas
GODINA IZDAVANJA: 1951-1968.
OCENA:

 

 

Vreme je godišnjih odmora i sve je nekako tromo i rasplinjavajuće pod amplifikovanom omorinom najsjajnije zvezde. Pa tako i pisanje na našem sajtu, mislima smo već na egzotičnim plažama sa načičkanim suncobranima i odmorom za oči i dušu u vidu pučine. Ipak, um ne treba potpuno prepustiti ugođaju letnjeg dremeža, već poneti štivo koje neće dopustiti da tinjanje vijuga kompletno zgasne.

Upravo takvu knjigu nam je obezbedio Makondo u svojoj Kolt ediciji posvećenoj vesternu. Toliko fantastično izdanje da smo ga morali i mi propratiti. Naime, dugo najavljivani prvi tom Cisko Kid-a je nedavno ugledao svetlost dana i to sa šest priča – iako se mislilo da će ih biti tri zbog kašnjenja u restauraciji. Baš zbog toga što je strip toliko važan, po prvi put imamo album u formi dnevnih novinskih kaiševa kako je prvobitno i izlazio i neporemećenom harmonijom Salinasove umetnosti traljavim sečenjem da bi se zadovoljila forma od šest slika po tabli. Majstor Kaladas je uspeo da oživi duh prošlog vremena i, uz vrlo dobar prevod, ovaj tom sam sebe nominuje za letnji hit! Kabaljero brz na revolveru i u osvajanju ženskih srdašca je idealan da vam pažnju drži budnom u meri koja ne zamara.

Lik kicoša u crnoj vezenoj košulji odavno paradira pop-kulturom i poznat je po imenu Cisko Kid. Njegov tvorac Vilijam Sidni Porter je stvarao pod pseudonimom O. Henri. U priči: Tako to radi kabaljero, koju sadrži tom pred vama možemo videti da junak na svom rođenju nije zamišljen kao dobrica, naprotiv – dijametralno je suprotna ličnost postao je vrlo moralan momak .  Ostaće nesaznatljivo zbog čega autor nije imao više uspeha u vreme kad je palp cvetao s obzirom na bogatstvo vokabulara i punoću rečenica, andrićevski dugačkih. Vrlo verovatno da je problem bio novinarski stil pisanja u formi prepričavanja što i nije sjajno za književno delo. Pa opet, iznedrio je junaka koji ga je dobrano nadživeo i obeležio pop-kulturu, pogotovo vestern i stripsku. Naime, iako kasnije izmenjen i pretvoren u dobrog momka, Cisko je suštinski isti gizdavi revolveraš i dan-danas kog je O. Henri i zamislio na početku. Sa tim da mu je pridodan verni pratilac Pančo, očigledno po uzoru na Seravantesovog heroja. Dvojac junaka postaje slavan putem filmskog platna – prvi zvučni film, TV serija – prva serija u boji– i stripa. Čak postaju uzor za druge stripadžije pa je tako Ferijev Čiko gotovo istovetan Panču. U našoj zemlji je najpoznatija baš ova verzija jer je izlazila na novinskim strip kaiševima u Večernjim novostima a Dečije Novine Gornji Milanovac su izbacile dva albuma pre kraha. Tako da je ovo starijima miris nostalgije, a mlađim dašak svežine, otkrovenje Salinasove umetnosti skrivene na kaiševima novinskog stripa.

Rod Rid – scenarista sa jednostavnim i pitkim narativom koji je protkan humorom i čvrstim stavovima. Očigledno da i nije imao mnogo projekata jer na internetu ne nalazimo podatke o tome na čemu je radio izuzimajući Cisko Kida i časopisa Whiz Comics.

Hoze Luis Salinas – argentinski crtač, veliki umetnik, autor stripova: Gusar Ernan, Tri mušketara, Kapetan Oluja, Mihail Strogov, Poslednji Mohikanac i Knjiga o džungli. Postao je uzor mnogim velikim crtačima koji su došli posle njega.

Priče su u takvoj formi da se mogu čitati zasebno, ali su i nastavljajuće… Pa tako likove iz prve možemo sresti u poslednjoj epizodi toma. Glavni protagonista Cisko Kid je kabaljero, revolveraš i šarmer. Polovina njegovih avantura proizilazi iz toga što možda i prekomerno ljubi ženski rod. Skoro koliko i njegov pratilac hranu. Crna košulja sa vezom i sombrero uz pastuva Dijabla su vizuelne odrednice heroja. Uz moralni kodeks koji mu nalaže da pomaže nemoćne i slabije, većinom dame u nevolji. Imamo lika koji je u stanju da nosi svaku vestern pripovest od onih sa Indijancima do onih sa komančerosima, a da uživamo u svakoj pojedinačno.

Ipak, ma koliko voleli kaubojce razlog užitku nije scenario, koji nema posebne manjkavosti samo je sa današnje tačke gledišta već viđen. Ono što je neponovljivo je Salinasova umetnost, skrivena u kaiševima novinskog stripa. Ne mogu da se ne zapitam zbog čega je ova crtačka ambrozija toliko potcenjena i zaboravljena. Toliko detaljni čak i udaljeni kadrovi i na neki način pokretna slika kojoj je udahnut život. Ne mogu poreći, impresioniran sam svakim segmentom crteža.

Ukoliko niste potpuno uvereni da je ovo zaista posebno izdanje, gde Salinas zadivljuje svojom maestralnošću, onda strip uzmite makar zbog sombrera da vas zaštiti od silne žege na ležaljci. Onda strip uzmite makar zbog sombrera da vas zaštiti od silne jare na ležaljci. U svakom slučaju, hvala Makondu za ovu iznimnu prijatnost koju je izazvao u mome oku, do sledećeg potezanja uživajte amigosi.


aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *