Koju današnju igru znate da pokriva oko četiri stotine kvadratnih kilometara? A da celu tu mapu možete da posetite jednim od trideset dva lika? Da je spoj akcije i strategije? Ako se setite neke slične, garantujem da ćete naći nit koja inspiraciju vodi do ovog remek-dela Majka Singltona.
Godina je 2099. Svet je pogođen klimatskom katastrofom, gotovo doslovce, kada je godine 2040. meteor zveknuo u Burmu. Nuklearna zima koja je usledila oborila je vlade, uništila ekonomije i raštrkala narode. Ostrva Piko, Sao Horhe i Tersera u oblasti Azora postala su jedno kada se nivo mora povukao. Izbeglice sa severne hemisfere naselile su se oko 2060. godine i do 2081. stvorili društvo zasnovano na otkriću termalnih izvora oko kojih su nastala sela i zaseoci. Savez pod nazivom Slobodna sela (Free Villages) stvorio je narodnu miliciju (Free Villages Peace Force – FVPF).
Igrač je u ulozi predvodnika ove milicije – kapetana Džona Starka. Na skijama, naoružanog tek snajperom i granatama, progone ga brigade despotskog generala Mastersa. Protivnik ima nekoliko vrsta borbenih snežnih vozila, logistiku u vidu transportera i tankera. Stark shvata da je posredi blickrig u kome će se invazija generala Mastersa usmeriti na osvajanje svih termalnih izvora. Njegove brigade (svaka ima četiri eskadrona), juriće preko snežnog pejzaža i usput osvajati ne samo termoelektrane, već i fabrike oružja, rafinerije goriva, ali i policijske stanice kako bi zatočili borbene efektive FVPF-a.
Zadatak kapetana Starka deluje jednostavno. Ili će da se uputi mečki na rupu i da digne u vazduh štab generala Mastersa ili će da počne da regrutuje ljude i oformi gerilu koja će da dobrani Slobodna sela tako što uništi dovoljan broj generalovih brigada.
Što se tiče samoubilačke misije na štab, moguće ju je izvesti srazmerno lako ako isključite avijaciju generala Mastersa. No, uz dve vrste aviona (izviđači i bombarderi), ovaj zadatak postaje gotovo nemoguć. Izviđači najpre uoče borca, zatim ga nadleću, pa sledi minobacački napad, dok se bombarderi bave preciznim bacanjem eksploziva. Povrede obaraju opštu sposobnost likova da se kreću, a premda u igri niko ne može da pogine, ranjenici su praktično izbačeni iz stroja čim polome jedan ili više udova.
Da bi se uspešno odbranili, tako što napadaju generalove jedinice, likovi će morati da im postavljaju snajperske zasede ili ih love brzim snežnim vozilima. Avijaciju je moguće eliminisati raketnim napadom iz zmaja (hang glider), dok su granate zaista poslednje i najmanje efikasno sredstvo pružanja otpora. Snežna vozila su Mačka, Lija i Vuk, a razlikuju se po broju snežnih torpeda, raketa zemlja-zemlja i PVO-raketa.
E, sad.
Dakle igra ima nekoliko slojeva. Prvi je akcioni, kada se lik nalazi na snegu, a može da se kreće (skijama, vozilom, glajderom, skijaškom gondolom). Sa skija je moguće bacati granate, iz gondole nisu moguće dodatne akcije. Pešak može da pređe na snajperski mod, premda se za to preporučuje da bude unutar naselja kako bi snajperisao sa crkvenog tornja ili iz bunkera. Iz zmaja-jedrilice i snežnog vozila moguće je ozbiljnije pružati otpor, sve dok se vozilo ne slupa, bilo greškom vozača ili usled neprijateljske vatre.
Akcioni deo je i uzbudljiv, pomalo maničan, te zahteva malo vežbe. No, kao i snajperisanje, učinak neposredno zavisi od veštine datog lika. Naime, retko kad sam video da se deklarisane osobine likova tako lepo prikazuju u igri. Svako ima lovačku pušku, ali dok će za bakicu Rendls biti gotovo nemoguće da bilo šta nacilja, mirna ruka lovca Rudela omogućiće da pogodite sve što smestite u končanicu snajpera. Isto važi za bezbednost vožnje. Da, neuki vozač razvijaće veliku brzinu, ali isto tako će se lakše prvrnuti prilikom vožnje strmim obroncima. Iskusan vozač može da zapodene bitku čak i u brdovitom predelu punom iznenadnih eskarpi.
No, osim teškoće akcionog dela igre, poteškoća organizacije gerile odražava se i u strateškom delu. Stark, naime, počine sam. Prva velika odluka koju mora da donese je – da li će se posvetiti uništenju brigade koja ga napada ili će pohrliti ka prvom sledećem liku. Da sve bude teže, likovi koje susreće nisu uvek profesionalni policajci, a i među njima ima slabih boraca. Naravno, kao što možete da pretpostavite, mreža likova sastavljena je tako da nisu svi spremni da sarađuju.
Osim opisnih ocena osobina i veština svakog lika, tu je i kratak opis koji zapravo ukazuje na rešenje ove zagonetke. Tako već ih Starkove biografije shvatate da neće moći da regrutuje one likove koji su previše uštogljeni, kao ni one koji su previše opušteni ili rade sa one strane zakona. Kao i inače u Singltonovim igrama, postoje i veoma značajni likovi koje je teško regrutovati, kao i oni likovi koji veoma lako regrutuju gotovo sve likove. U ovoj igri, pomenuta bakica Rendls kao najstariji kolonista predstavlja svojevrsnog džokera koji može da regrutuje većinu likova, dok je džangrizavog profesora Kristijansena (jedini koji može da probije radio-ometanje i regrutuje nekoliko likova istovremeno) gotovo nemoguće pridobiti.
Dakle, do pobede će vas dovesti mudro planiranje kuda se kretati, kako izbegavati Mastersove jedinice, gde i kada ih napadati bez milosti, kako razvijati mrežu gerilaca i kako mudro koristiti resurse. Pod ovim mislim na mesta na kojima možete obezbediti vozila, gorivo i municiju. Naime, svaka tačka na mapi, selo ili zaselak, sastoji se od različitih zgrada u kojima mogu da se nađu važne zalihe. Neke zgrade zauvek osvajaju Mastersove jedinice, dok druge uvek ostaju slobodne, ali zbog načina na koji igra tretira vreme i poteze, premda nema ograničenja resursa, vrlo brzo mogu postati nedostupni.
Kad već pominjem poteze, posredi je vrlo zanimljiv sistem. Naime, dok se igrač kreće, protivničke jedinice ne delaju. Možete ih zateći tamo gde piše na mapi. Isto tako, možete da otkrijete kuda su se zaputili ukoliko dovoljno dobro izviđate. No, jedinica će se zaista i pomeriti tek kad vašim agentima istekne vreme. Akcioni potez traje dva sata, posle toga svi ‘sinhronizuju satove’, pa oni koji su preterali gube potez, a oni koji su završili potez pre isteka vremena, pretvaraju višak u – predah. Tako se igra, praktično, odvija u zanimljivim zalogaijma od po dva sata koji postaju sve duži kako vam se povećava spisak likova koje možete da pokrenete. Stoga će na početku igre potezi da vam traju pet ili deset minuta realnog vremena, dok se sa punim spiskom to može odužiti i na pola sata i više.
Raznolikost igranja ogleda se u tome što u svakoj partiji Stark počinje na malo drugačijem mestu na mapi, a jedinice generala Mastersa napreduju malo drugačijom trasom. Premda teškoća ove igre ne leži u prepametnom AI protivniku, posredi je igra koja zaista pruža lepu mogućnost ponovnog igranja, te sasvim pristojan izazov, čak i današnje vreme.
Ako se pitate zašto biste igrali zastarelu 3D igru, evo odgovora. Posredi je remek-delo gejm dizajna, posebno u smislu sinergije svih elemenata, kombinovanja strategije i akcije (nešto sa čime su gejm dizajneri uvek kuburili), zato što je posredi igra koja pripoveda upravo svojom akcijom, zahvaljujući odlično postavljenim likovima, te maestralno premošćenim ludo-narativnim procepom, jer sve ono što u igri piše, ono što se prenosi, savršeno nalazi utočište u radnji igre i načinu na koji se igra.
Ako vam ovo nije dovoljno, posredi je napušteni softver (abandonware), te je igru moguće probati bez instaliranja, te nabaviti bez ikakvog plaćanja, a budući da je posredi remek-delo, klasik i velika inspiracija gotovo svim FPS avanturama, mislim da je vredi makar probati.