Veliko putovanje 2 – Zabranjena planina

 

 

Naziv: Veliko putovanje 2 – Zabranjena planina
Autor: Goran Tokić
Izdavač: Spin Press (edicija Fantazija)
Godina izdanja: 2020.
Oprema knjige: tvrdo ukoričeno, sa mapom u boji na prednjim potkoricama
Ocena:

„Daleko od Zemlje, na rubu spoljašnje spirale Mlečnog puta, u svetu koga škrto greje veliki crveni džin, a sunčeva godina traje stolećima, žive potomci drevnih ljudi…“

Kao što mu samo ime kaže, Veliko putovanje 2 – Zabranjena planina, donosi nam nastavak avantura moskovskog profesora genetike, Nikolaja Keržakova, i iako na početku stoji kratak sažetak šta se dešavalo u prvom delu i čitava druga knjiga može da se čita nezavisno, toplo preporučujem da krenete redom (nešto o prvom delu možete naći na LINKU).

Šestonoga, inteligentna bića koja će naslediti Zemlju kada samodestrukcija ljudi odnese prevagu i kada se plava planeta oporavi od naše nemilosrdne tiranije, konačno su završila posao adaptiranja Nove zemlje u najudaljenijem delu naše galaksije. Na planetu su naseljene najpre biljke i životinje, a zatim su preneti i ljudi. U nekom trenutku, vanzemaljski tvorci zatvaraju vrata Nove zemlje za ljude, ne želeći da rizikuju da na ovaj svet pristignu i nova znanja koja bi gurnula novo čovečanstvo u spiralu autodestrukcije izazvane tehnološkim napretkom. Nakon tri hiljade godina, da bi se odužili profesoru Keržakovu, koga doživljavaju kao svog spasioca, vanzemaljci krše ovo pravilo i podaruju profesoru novi život, sedam hiljada svetlosnih godina daleko od matične Zemlje.

I tu počinje priča o pohodu na Zabranjenu planinu.

U neiskvarenom, devičanskom svetu naroda koji upražnjavaju određeni oblik budizma i veruju u to da su njihovi preci ovde došli nakon smrti, profesor Keržakov najpre doživljava oduševljenje svojim novim okruženjem, ljubaznošću ljudi oko sebe, da bi ubrzo počeo da duboko preispituje ispravnost odluka, tačnije zabrana koje su nametnute novom čovečanstvu. Naučnik po prirodi, svestan svih zloupotreba naučnih dostignuća i zlokobnih projekcija koje tehnološki razvoj nosi sa sobom, profesor ipak ne može da pojmi potpunu zabranu nauke i napretka, i lažnu slobodu sa nevidljivim okovima koji usmeravaju život.

„Svet koji ste smislili, svet koji zovete Raj, nije Raj! U pravom Raju deca ne umiru od preloma noge, a žene ne umiru na porođaju!“

„Znakovi urezani u kamenu, boje utisnute u tkanini…

… Kažu da se na taj način znanje lako prenosilo i postalo roba. Ljudi su počeli da gomilaju znanje kao lično bogatstvo, da se takmiče u sticanju znanja, da ga sebično kriju jedni od drugih, ali i da ga prodaju onima koji ne zaslužuju…“

Dok je u prvom delu Veliko putovanje u stvari putovanje kroz istoriju, nauku i religiju čovečanstva, „Zabranjena planina“ je putovanje kroz uverenja glavnih junaka, profesora i njegovog saputnika, ovoga puta pravog (pokojnog) Martina Lutera Kinga, oslikano epskim putovanjem kroz novi svet, po odgovore od ’bogova’ sa Zabranjene planine.

Tempo je ponovo lagan, umeren i promišljen, stil pitak, ali se sam ritam pripovedanja razlikuje i oslikava nam jednu drugačiju stranu autora: pred nama je roman pun avanture, koji otkriva ozbiljnog ljubitelja i poznavaoca prirode.

Tokić nas i tokom ovog dela suočava sa različitim moralno-etičkim stavovima i tera da preispitujemo sopstvena uverenja ali i neka podrazumevana i opšta mesta, ponovo ne pružajući instant odgovore, ne ciljajući na ’poželjne’ stavove jer ’ništa ovde nije jednostavno…’. Kao i prvi deo, i ova knjiga je puna usputno (i nenametljivo) uklopljenih poduka i praktičnih znanja, bez pretenzija autora da deluje ’edukativno i pametno’ pred čitaocem. U jednom trenutku, posebno čitajući deo avantura u srcu planine, imala sam utisak da autor to radi sa lakoćom, slično kao kada sam nekada čitala Vernove knjige, premda su teme koje Tokić obrađuje na ovom putovanju daleko ozbiljnije.

Do kraja puta... pa, najbolje je da sami propratite profesora i njegovog prijatelja na ovom, velikom putovanju. Da se uverite do koje i kakve istine su došli. Da se zamislite nad nedoumicama koje su pritisnule Tokićeve junake i preispitate sebe i sopstvene stavove. I da prosto uživate u jednoj dobro ispričanoj priči.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *