Ž ANR: horor /detektivski roman
ORIGINALNI NAZIV: The Beetle
IZDAVAČ ZA REGION: Otvorena knjiga
AUTOR: Ričard Marš
ZEMLJA: Engleska
PREVODILAC: Boban Trifunović
GODINA IZDAVANJA: 1897.
OCENA: 
Edicija Fantastika nazivom jasno upućuje šta tu Otvorena knjiga smešta. No, nije baš potpuno kako bi pomislili, tu su uglavnom autori iz doba prosvetiteljstva i većina ih je hororno orijentisana. Iako su počeli sa mekim povezom, i uglavnom već prevođenim knjigama, poprilično su zaokrenuli kurs u ambicioznije vode sa prelaskom na tvrde poveze i stilizovanu unutrašnjost, a pogotovo time što sada biraju pisce koje naša publika nije imala prilike da čita, iako su dugo vremena u domenu javnog dobra. Čini se da je zaokret počeo sa postavljanjem Bobana Trifunovića za urednika biblioteke, apsolutno podržavamo takav potez i hrljenje ka višim razinama kvaliteta. Nadamo se da će se sa vremenom proširiti i na druge epohe, i da neće isključivo ostati u viktorijanskoj eri.
Treba napomenuti da se gotski roman kao književni pravac razvio u osamnaestom veku, te da je poznat po mračnoj, misterioznoj atmosferi, često smeštenoj u zamkove, manastire ili izolovana imanja. Usrdno spaja elemente horora, romantike i natprirodnog, a centralne teme uključuju sukobe između razuma i strasti, prošlosti koja negira budućnost, kao i pitanja identiteta i moći. Prvi gotski roman, Otrantski zamak Horasa Volpola, objavljen je 1764. godine i postavio je temelje žanra. Kasniji autori poput Meri Šeli, Emili Bronte, Ane Redklif, Elizabet Gaskel, Širli Džekson i Vilki Kolins dodatno su oblikovali i proširili granice gotike. Ove tvorevine raščlanjuju tamne strane psihe i koriste arhitekturu i pejzaže kao metafore unutrašnjih stanja likova. Atmosfera je obično prožeta propadanjem, izolacijom i utiskom neizbežne kataklizme.
Ričard Marš – (pravo ime: Ričard Bernard Heldman) bio je pisac poznat po delima horora i fantastike. Preminuo je 1915. godine. Njegov najpoznatiji roman, Buba, bio je izuzetno popularan u svoje vreme. Iako je danas manje poznat, Marš je bio cenjen autor priča koje kombinuju elemente natprirodnog i satire. Dela mu istražuju društvene norme, identitet i psihu, a mnoge od njih karakteriše mračna, gotička atmosfera. Napisao je preko 80 knjiga, uključujući romane, zbirke kratkih priča i poeziju. Imao je širok dijapazon interesovanja, pa je pisao i kriminalističke, i humoristične priče. Pored književnog rada, bio je i urednik nekoliko časopisa. Ostavio je traga u viktorijanskoj i edvardijanskoj književnosti, to ga čini značajnom figurom u istoriji engleske šeste umetnosti. Kod nas mu je preveden i roman Boginja demon.
Buba je mračni viktorijanski gotski-roman koji kombinuje elemente mistike, misterije i društvene satire. Priča se odvija u Londonu i prati četiri naratora koji se na različite načine suočavaju s natprirodnim užasom koji donosi tajanstveni egipatski kult i njegovo zlokobno stvorenje – buba koja menja oblik. Sve počinje kada neobjašnjiva, hipnotička sila preuzme kontrolu nad sudbinama likova, uključujući uglednog političara Pola L. Stvorenje iz kulta koristi moći sugestije i transformacije kako bi terorisalo i manipulisalo svojim žrtvama, dovodeći ih do ruba ludila. Priča prikazuje strah od drugosti i promena, kao i viktorijanske društvene norme. Kako se priča odvija, naratori pokušavaju da razotkriju tajnu kulta i pronađu način da unište pretnju. Radnja se vrti oko intriga, potera i sukoba između racionalnog sveta nauke i nadrealnog sveta magije i mitologije. Kraj je napet i ostavlja prostor za različitu interpretaciju, što doprinosi jezivoj atmosferi.
Viktorijanske dogme protiv devijantne drugosti istoka prožimaju čitavo delo, baveći se vrlo sličnim temama kao i Stivenson, Vajld i Stoker. Autor pokazuje da su ih morili strahovi od rušenja patrijarhata, najezde stranaca, slobodnog izražavanja seksualnosti i silovitog razvoja nauke i feminizma. Ipak postoji nešto po čemu je Marš osoben, ruši stereotipe, iako podosta implicirano: govori o seksualnom i umnom nasilju nad muškarcem. Što je i danas retkost, a prikaz urušavanja protagoniste je izuzetan. Stilski je na tragu ponajboljih iz branše, faktički može i sada da posluži za primer kako treba da se piše. Ipak, izdvojili bismo ton kao najposebniji deo prikazanog pripovedačkog umeća, sve vreme dok čitate negde u pozadini uma će vam se činiti da prisustvujete jednoj od čuvenih britanskih komedija, a sve uz atmosferičnost protkanu grozom i dojlovskom detektivskom potkom.
Prevod mladog kolege je pristojan iako mestimično varira, pa tako u jednoj fusnoti ima, primedba prevodioca, igrač fudbala umesto fudbaler ili igrao je za grad Luton umesto Luton Taun. Razumemo da gospodina Trifunovića zanimaju visokoparni i filozofski motivi knjige i da poseduje takvo znanje, što možemo uočiti u pogovoru, ali kao urednik bi morao posedovati i znanje o prizemnim stvarima. Verujemo da će se unaprediti i u prozaičnim aspektima književnosti, želimo mu još mnogo knjiga u biografiji.
Veoma bitno izdanje sa obzirom na to da se delo od velikog značaja za horor pojavljuje po prvi put na našem jeziku. Svaki ljubitelj strave bi trebalo da poseduje ovu knjigu, pogotovo jer je ovako velelepno urađena. Ta vrsta izrade knjiga doprinosi žanrovskom ugođaju i tome da su tomovi vrlo lep ukras za svaku policu.